Klinton nakon impi�menta

Spu�tanje zavese

Iscrpljena kao posle napornog i mu�nog filma ameri�ka javnost poku�ava da se presabere, pospremi nered i preispita posledice koju �e ova afera ostaviti na naciju

U petak 12. februara Amerikanci su �uli dve dobre vesti. Prva, da je Vilijam D�eferson Klinton oslobo�en optu�bi za krivokletstvo i ometanje pravnog postupka, usre�ila je predsednika SAD, sve demokratske, ali i neke pristalice republikanaca. Druga vest usre�ila je celu naciju i glasi: jednogodi�nja afera Luinski napokon je zavr�ena, i naslovne strane puni�e indeksi Dou D�onsa (njujor�ka berza) a ne izjave Pole D�ons, oporezivanje duvanske industrije a ne analiza predsednikovih telesnih te�nosti prona�enih na plavoj halji gospo�ice Luinski.

Predstava je zavr�ena, i Amerika je odahnula. Iako ishod nije bio sasvim neizvesan, demokrate i Klinton nisu bez nervoze sa�ekali kraj. Ameri�ki predsednik Vilijam D�eferson Klinton nije se u istoriju upisao kao prvi svrgnuti ameri�ki predsednik, osu�en na gubitak svih dr�avni�kih privilegija. Iako je od po�etka bilo te�ko poverovati da bi �ak 12 senatora demokrata, koliko je bilo potrebno da se Klintonu izglasa nepoverenje, pre�lo u drugi tabor, ameri�ki predsednik je odlo�io svoju turneju po Ju�noj Americi kako bi rezultate glasanja sa�ekao kod ku�e. Glasanje je, me�utim, dalo predvidive rezultate, nanovo potvrdiv�i duboke partijske podele, mo�da najdublje u ameri�koj posleratnoj istoriji. Svi republikanski senatori (njih 55) glasali su da je Klinton kriv, nasuprot 45 demokratskih glasova za osloba�anje od optu�be da je Klinton po�inio krivokletstvo. Izgleda da su dokazi za drugi �lan optu�be - ometanje pravnog postupka - bili jo� neubedljiviji, jer se prilikom glasanja �ak pet republikanaca privolelo taboru demokrata.

DUH IZ BOCE: Time je i zvani�no zavr�ena afera Luinski, koja ameri�ku javnost potresa ve� punih godinu dana. Iako su Amerikanci najsre�niji jer je napokon sve gotovo, iz ove jednogodi�nje drame, farse, tragikomedije, sage - kako se afera naziva u ameri�kim medijima - malo ko je iza�ao bez o�iljaka. Iscrpljeni kao posle napornog i mu�nog filma, koji jo� i dugo traje, ili kakvog ubistveno dosadnog prijema sa koga ne mo�ete da iza�ete, ameri�ka javnost poku�ava da se presabere, pospremi nered i preispita posledice koju �e ova afera ostaviti na naciju.

Jedno je sasvim sigurno: iako je Klinton zvani�no pobedio, na�in na koji je Monikin duh iza�ao iz boce i kako se postupak protiv predsednika Klintona vodio upu�uje pre na �injenicu da u ovom postupku nema pravih pobednika, ve� da su svi pomalo izgubili.

Gubitnici su i kongresmeni, koji se tokom postupka nijedanput nisu suzdr�ali od partijske ostra��enosti, ni Vrhovni sud, �uvar ameri�ke svetinje ustava, nije bez mrlje, jer je prvi put u istoriji dozvolio da se protiv aktuelnog predsednika povede gra�anska parnica (slu�aj D�ons). Najomra�eniji, pak, ostao je nezavisni istra�itelj Star, jer se okomio na Belu ku�u sa stra��u koja je kompromitovala njegovu nezavisnu funkciju, naro�ito nakon otkrivanja detalja koji svedo�e da se ovaj 'moralni krsta�' i sam slu�io nemoralnim metodama tokom istrage: odavao je poverljive informacije medijima, iznu�ivao priznanja i zastra�ivao svedoke. Starov detaljan izve�taj, koji se munjevito pojavio na internetu, upu�uje na potrebu da se preispita i uloga medija u celom ovom skandalu. Svaki prljavi detalj iz ove sumorne pri�e prostrujao je mnogobrojnim sajtovima na Internetu, a televizijske mre�e utrkivale su se u prikazivanju Monikinih svedo�enja, udovoljavaju�i javnosti uvek �eljnoj skandala.

SLABLJENJE FUNKCIJE: Svi analiti�ari se sla�u u proceni da �e SAD odsad �iveti sa oslabljenom predsedni�kom funkcijom i da �e svaki budu�i predsednik morati da strahuje od enormne mo�i institucije nezavisnog istra�itelja. Osim toga, mora�e da se trudi da ne stane na �ulj ve�ini u Kongresu, ma kako ona marginalna bila. Povrh svega, svaki budu�i predsednik (ili predsednica) SAD mora�e da bude obazriv pred svojim najbli�im saradnicima.

Ako postoji pouka iz celog ovog slu�aja, onda je to nagove�taj da je Amerika umorna od harizmati�nih i bezgre�nih lidera, i da najmo�nija dr�ava na svetu na svom �elu �eli osobu pod kojom �e osetiti napredak.

Na Klintonovu sre�u, napretka na doma�em, i me�unarodnom planu bilo je na pretek, i to neretko u onim sferama javnog �ivota koje su dosad tradicionalno bile adut republikanaca: poreska politika, privredni rast i smanjenje nezaposlenosti. SAD se danas mogu podi�iti zdravom ekonomskom politikom, malom stopom nezaposlenosti, ali i naprednom socijalnom politikom i zdravstvenom i obrazovnom reformom. Uz to, Bil Klinton je u�ao u istoriju kao prvi "crni ameri�ki predsednik", tj. prvi lider koga je po�ela da prihvata i obojena manjina. Za to je, svakako, zadu�en bri�ljivo osmi�ljen politi�ki marketing. Od o�iglednih poteza, kakvo je pojavljivanje �uvene peva�ice Vitni Hjuston prilikom kampanja, do onih suptilnijih, kao �to je �injenica da je Klinton u svoj tim advokata uvrstio i mladu crnkinju.

Na kraju krajeva, Klinton je prvi ameri�ki predsednik me�u �ijim bliskim i intimnim prijateljima ima crnaca, poput Vernona D�ordana, koji se na su�enju pojavio i u svojstvu svedoka.

Na me�unarodnom planu se Klintonova administracija tako�e mo�e pohvaliti relativnim uspesima - od Bosne, preko primirja u Severnoj Irskoj i na Bliskom istoku, ka�njavanja Iraka, do aktivnog u�e��a u razre�enju kosovske krize. Svi ovi uspesi su u�inili da Klintonov rejting tokom cele ove mu�ne afere ostane prili�no nepomu�en, uprkos �injenici da je prvi �ovek SAD uhva�en u la�i.

�TA SADA: Zato se pretpostavlja da �e Klinton svoj post-Luinski mandat provesti u osmi�ljavanju toga �ta nakon predaje mandata nekom drugom. Dok bra�ni par Klinton daje maksimalnu podr�ku demokratskom kandidatu Alu Goru, govorkanja o njihovim karijerama nakon �to se budu iselili iz Bele ku�e cvetaju: od toga da Klinton namerava da se pojavi u budu�em filmu Stivena Spilberga, do Hilarinog kandidovanja za mesto u Senatu. Bil, me�utim, radije govori o planu da iza sebe ostavi zadu�binu u vidu nekog mirovnog centra sa ogromnom i bogatom bibliotekom, po uzoru na D�imija Kartera. U njoj bi svoje mesto mogla na�i i knjiga Monike Luinski, ali i memoari Hilari Klinton, �iju pri�u ameri�ka javnost jo� nije �ula.