Etiopija - Eritreja

Rat iz "principa"

Rat traje, navodno ima na hiljade mrtvih vojnika, a jedino potvr�ene �rtve pet civila

Ako apokalipsa nastupi krajem milenijuma, postoji velika verovatno�a da �e je inicirati ortodoksi (pravoslavci). Tokom poslednje decenije, predstavnici ove veroispovesti u�estvovali su, sa promenljivim uspehom, u preko 60 odsto ratova. Sukob Etiopije i Eritreje samo je jo� jedan u nizu. Iako se ne radi o verskom ratu (ortodoksi su statisti�ki podjednako prisutni u oba tabora), najnoviji doga�aji na Rogu Afrike izazivaju op�te negodovanje.

Prva neprijateljstva izbila su pro�log petka, kada su dva neidentifikovana aviona, u 10 �asova i 45 minuta po lokalnom vremenu, bombardovala skladi�te goriva i okolinu planinskog gradi�a Adigrata, oko 30 kilometara u dubini etiopske teritorije. Zvani�na Adis Abeba je smesta optu�ila severnog suseda, �to vlada Eritreje pori�e, tvrde�i da je u pitanju "fabrikovani incident", kako bi se prona�ao casum belli. Istog dana je agencija Rojters intervjuisala jednog zapadnoevropskog dr�avljanina sme�tenog u hotelu u centru Adigrata. Prili�no zbunjen, on je odgovorio da nije �uo zvuk detonacija. "U Adigratu je mir", rekao je. Ipak, 24 �asa kasnije, Rog Afrike zahvatio je op�ti sukob dve armije na kopnu, uz podr�ku ratne avijacije.

IZVORI: Izve�taji sa terena su u najmanju ruku kontradiktorni. Ratni dopisnici ote�ano prilaze borbenim linijama, pa sve informacije dolaze iz zvani�nih izvora. Tako portparol etiopske vlade Selom Tadese, �ena koju poslednjih dana citiraju vi�e nego Medlin Olbrajt, tvrdi da je od izbijanja sukoba poginulo ili ranjeno 7000 eritrejskih vojnika. S druge strane, njen kolega u Asmari Jeman Gebremeskel ka�e da je izneti broj �rtava "gomila la�i", tj. da je preuveli�an. On demantuje i izve�taje da su etiopske snage zauzele nekoliko eritrejskih polo�aja, me�u kojima region Badme i jedan grani�ni d�ep na zapadu. "Suverenitet i teritorijalni integritet Etiopije ponovo su uspostavljeni", rekla je Tadese u petak, dodav�i kako "Etiopija ne �eli ni�ta vi�e nego da povrati svoju okupiranu teritoriju i ne�e prihvatiti ni�ta manje". Dakle, �to se ti�e Adis Abebe, rat je ve� mogao biti zavr�en. Ostaje samo da se zadovolji Asmara, koja tvrdi da je Badme njena teritorija, te je bilo kakav kompromis nemogu�, a pri�e o eritrejskoj svetoj zemlji podr�ava "�injenicom" da je preko 1500 etiopskih vojnika ubijeno u kontranapadu.

Niko, me�utim, nije video znake masovnih pogibija, grobnica ili �alosti. Jedino �to su nezavisni svedoci potvrdili od izbijanja sukoba jeste pogibija petoro civila prilikom vazdu�nog napada etiopskih bombardera na jednu naseobinu u regionu Badme. Izve�taji navode da su �rtve �lanovi muslimanskog doma�instva. Tadese i za ovo krivi zvani�nu Asmaru: "Ovo je pre osam meseci bilo ratno podru�je. Kako su mogli tu da nasele stanovni�tvo?"

Rat se vodi du� hiljadu kilometara duge zajedni�ke granice, koju je, paradoksalno, 1935. zacrtao pokojni italijanski diktator Benito Musolini. U junu pro�le godine, eritrejske snage zauzele su, posle dvadesetodnevnih sukoba, Badme. Tada je poginulo vi�e stotina vojnika i desetine civila. Sam region nalazi se na jugoistoku Eritreje, u planinskom delu. Nema nikakav strate�ki ni privredni zna�aj. No, za sukobljene strane "to je pitanje principa"...

ISTORIJAT: Ma koliko �udno zvu�alo, najnovija de�avanja na Rogu Afrike mogu se svrstati u postsovjetska previranja. Iako Etiopija, prema staroegipatskim izvorima, ima dr�avni kontinuitet od oko �etiri milenijuma, robovlasni�tvo je tek dvadesetih godina ovog veka ukinuo car Haile Selasije. Njega su januara 1974. sa vlasti zbacili marksisti vojnim udarom. Godinu dana kasnije, ukinuta je monarhija i progla�ena Socijalisti�ka It'opija (amharski: Etiopija, prim. a.). Oformljeno je kolektivno predsedni�tvo Derg (komitet), na �ije �elo 1977. dolazi potpukovnik Mengistu Haile Mariam. Uz podr�ku SAD, Somalija iste godine vr�i invaziju na Etiopiju i poseda niziju Ogadan, ali Mengistuov re�im, naoru�an ruskom vojnom opremom, s iskusnim kubanskim borcima, vra�a teritoriju. Lo�a unutra�nja politika i centralizovana ekonomija, me�utim, dovode zemlju na rub propasti. Marksisti silaze sa vlasti tek 1991, paralelno sa svojim mentorima iz biv�eg SSSR-a. Tada je najbrojnija afri�ka armija (400.000 aktivnih vojnika) demobilisana, a razni regioni i manjinske grupe tra�e nezavisnost.

Jedino se Eritreja osamostalila - 24. maja 1993. godina. Teritorija je, prema ustavu, imala pravo na secesiju, koja je pro�la gotovo neverovatno civilizovano, kao u slu�aju biv�e �ehoslova�ke. Ova dr�ava nije, me�utim, novostvorena. Zvani�no, pola�e pravo na kontinuitet sa biv�om italijanskom kolonijom koja je 1943. dobila de facto samostalnost, da bi devet godina kasnije u�la u uniju sa Etiopijom, nakon �to je Haile Selasije postigao sporazum sa SAD oko "celovitosti nacionalnog identiteta". Po secesiji, dva suseda uspostavila su prijateljske odnose, do pro�log maja.

BESMISLENOST: Reagovali su Organizacija za afri�ko jedinstvo i Evropska unija; Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao je obe strane da se uzdr�e od neprijateljstava, kao i sve �lanice da prekinu prodaju oru�ja Etiopiji i Eritreji. Zapre�eno je ekonomskim sankcijama u slu�aju nastavka sukoba. Imenovan je i mirovni posrednik, al�irski diplomata Mohamed Sanun, koji je u petak izjavio da su "pesimisti u pravu", te upozorio na mogu�nost prvog visokotehnolo�kog rata u Africi.

Sve ove poteze te�ko je nazvati mudro��u Ist Rivera. Nezavisnom posmatra�u pogled najpre zastaje na uzroku sukoba, koji realno ne postoji. Borbe na Rogu Afrike vode se iz "principa", tj. iz nemogu�nosti da se na�elno prodemokratske vlade izbore sa katastrofalnom ekonomskom situacijom: 44,2 odsto radno sposobnog etiopskog stanovni�ta je nezaposleno; o�ekivani �ivotni vek za ro�ene izme�u 1990. i 1995. jeste 46 godina, me�unarodni dug preti da prema�i bruto nacionalni proizvod, a prosek dohotka po stanovniku je 100 ameri�kih dolara godi�nje; 20 odsto Eritrejaca je pismeno, nema dnevnih novina, postoje samo dva dvonedeljnika sa ukupnim tira�om od 26.000 primeraka; nema �elezni�kog saobra�aja, jedina pruga Masava-Adigrat (306 km) u fazi je rekonstrukcije; 87 odsto izvoza ide u Etiopiju, a 49 odsto uvoza dolazi iz Saudijske Arabije; turizam - 12 hotela, 115 dolara po stanovniku). Stoga valja skrenuti pa�nju na nekakvih slabo naseljenih (do sada verovatno nenaseljenih) desetak kvadratnih kilometara pustinjske uzvi�ice. I, dok jedna polovina stanovni�tva gladuje, druga zadovoljno ratuje.