Prve dve nedelje NBA

Klupa diktira uspeh

Zbog čestih povreda liga je za ovu sezonu klubovima dozvolila da drže po 14 igrača (umesto standardnih 12), i "dubina" klubova, odnosno kvalitet njihovih rezervi, imaće velikog uticaja na kraju

Posle prve dve nedelje NBA sezone, verovatno jedina stvar koja je već sada sasvim jasna jeste činjenica da ove godine ništa više nije kao pre. U novoj, postdžordanskoj eri, timovi odjednom deluju mnogo izjednačenije, utakmice su napete i neizvesne do same završnice, igrači se bore i izgaraju, publika ne napušta dvorane na pet minuta pre kraja - čak i pobede u februaru imaju neku vrednost.

Tri momenta dominiraju ovim prvim danima NBA: uigranost, istrajnost i raspored. Znate, naravno, da su pripreme trajale samo dve nedelje, mnogi od onih 180 slobodnih agenata su promenili klubove, a cela predsezona se sastojala od po samo dve pripremne utakmice, što znači da ekipe tek sada počinju da se uigravaju. Nesmotrene greške su kao nikada dosad postale sastavni deo igre: igrači su i dalje roviti i fizički nepripremljeni, mnogo lakše i češće gube kontrolu nad loptom, "gube" se u kretanju bez lopte (napad i odbrana), ne znaju gde im se nalaze saigrači, bacaju fantomske pasove u prazno. Pitanje je koliko će igrači imati priliku da uđu u ritam, jer će uskoro početi da ih sustiže umor. Pošto ova sezona od 50 utakmica traje samo 12 i po nedelja, ritam igranja je mnogo brži, a napori mnogo veći nego ikada ranije. Uz to, mnogi igrači su posle dugačke pauze u pripremni kamp došli manje-više nespremni (čitaj: sa 5-10kg viška). Logična posledica su povrede koje u ovako skraćenoj sezoni imaju katastrofalan uticaj na klubove.

Šarlot je zbog povreda Glena Rajsa i Entonija Mejsona (i donekle kadrovske politike) sada jedan od najgorih timova Istoka. Od kada je sezona počela, Latrel Sprivel je posle samo par nastupa povredio petu (odsustvuje 3-4 nedelje), Čarls Barkli je posle fantastičnog starta prošlog vikenda imao operaciju kolena (4-6 nedelja), Robert Ori je proveo noć u bolnici zbog problema sa srcem, a i Šakil O'Nil ima iste probleme sa stomačnim mišićima kao i lane - ne treba da vas čudi da na vrhu tabele stoga nema ni Niksa, ni Roketsa, ni Lejkersa. Zbog svega toga, liga je za ovu sezonu klubovima dozvolila da drže po 14 igrača (umesto standardnih 12), i "dubina" klubova, odnosno kvalitet njihovih rezervi, imaće velikog uticaja na kraju.

Konačno, treći elemenat koji daje karakter ovoj mladoj sezoni jeste raspored: po prvi put u istoriji NBA nema se vremena da svako igra sa svakim, već timovi sa Zapada, recimo, imaju samo šest duela sa protivnicima sa Istoka (tri kod kuće i tri na strani); velika je razlika da li za nekoga sa Istoka kontingent gostovanja oko Pacifika bude protiv Klipersa, Voriorsa i Denvera, ili Sijetla, Lejkersa i Portlanda. Delimično zahvaljujući lakom rasporedu generalno slabijeg Istoka, tri vodeće ekipe na toj strani kontinenta za sada su Orlando, Filadelfija i Milvoki - sve tri su propustile plej-of prošle godine.

Ipak, sve ovo, bar za sada, sezoni daje dodatnu draž. Povremeni zvižduci tokom priprema mahom su se pretvorili u aplauze. Od početka i igrači i uprave izgaraju u naporima da se dodvore publici. Svi klubovi su spustili cene karata i svako veče navijače zasipaju poklonima; igrači su mnogo predusretljiviji, razgovaraju sa publikom, potpisuju autograme. A treneri, donekle svesni okolnosti, igračima daju više slobode u igri i stoga gledamo brzu i lepršaviju košarku sa više šuteva iz daljine i efektnih poteza (ili bar pokušaja).

Jedan od vodećih zastupnika ovog novog stila košarke jeste upravo Sakramento Vlade Divca i Predraga Stojakovića. Sa potpuno novim timom (takođe i trenerom i vlasnikom) u odnosu na prošlu sezonu, Kingsi pod Rikom Adelmanom ove sezone možda (čitaj: sigurno) neće uzeti titulu, ali će biti zanimljivo gledati ih.

Kris Veber, posle dugog nećkanja da li će se uopšte pojaviti u klubu (želeo je u Lejkerse), preuzeo je stvari u svoje ruke. Slobodno se može reći da nikada nije bio bolji. Veb pokazuje zar i borbenost iz svoje ruki sezone, s tim što je sada pametniji i kvalitetniji igrač. Veber je podjednako ubitačan na oba kraja parketa, njegove dosadašnje statistike su gotovo neverovatne: 24 poena (52 šut), 15,4 skoka, 4,8 asistencija i 3,6 rampi po utakmici.

Ali, duh timu daje ruki plej Džejson Vilijams, imenjak i prezimenjak lucidnog centra Nju Džersija. Mlađi Vilijams svojom eksplozivnošću i šutevima sa svih krajeva terena nameće brzu igru koja svima odgovara. Velikoj pobedi u Finiksu, Džejson je doprineo i tako što je u dva uzastopna napada pogodio dve trojke sa dobrih 8 metara - bez ikakve preterane potrebe (puno vremena za napad, sredina četvrtine), sem što ga je branio najbolji šuter u ligi - Reks Čepmen. Momak zaista nema nikakvih fobija i Kingsi se i te kako uzdaju u njega.

Divac i Peja su se odlično uklopili u ovu brzopoteznu košarku. Adelman gura svoj tim da idu na Lejkers-kontre iz cirka 1985: zašto voditi loptu i rizikovati grešku ili "krađu", kad sa dobrim pozicionisanjem sve može da se izvede sa 3-4 pasa i da se od jednog do drugog obruča stigne za tri sekunde a da lopta ne dotakne pod. U završnici duela sa Bostonom ove nedelje, Vlade je zgrabio loptu pod svojim obručem pri nerešenom rezultatu na 10 sekundi pre kraja, i napravio je pas preko celog terena iz kojeg su Kingsi dobili utakmicu.

Kao i u Šarlotu, Divčev zadatak je da blokira centre dok četvorka prikuplja svu slavu i skokove (Mejson u Hornetsima, Veber u Sakramentu). Zato statistike ne dočaravaju njegov celokupni učinak (9,2 poena, 10,8 skokova), a Veber grabi po 20 skokova. Ali entuzijazam je svakako tu, a pomaže i uticaj Bajrona Skota, koji se definitivno oprostio od igračke karijere i sada služi kao Adelmanov pomoćnik. Što se tiče napada, Vlade uživa u ovoj novoj situaciji gde, za razliku od prethodnog kluba, njegova dva saigrača na visokim (krilnim) pozicijama ne troše po 50 šuteva. Adelmanu se ponekad omane pa čak i zacrta akciju za njega ali, slično Zvezdi, i Sakramento pokušava da iskoristi činjenicu da je Vlade uz Hakima Olajdžuvana verovatno najbolji paser među centrima. Standardna akcija ide na post Veberu, koji ili poentira ili, ako stigne udvajanje, dodaje Divcu koji onda de fakto igra pleja i servira lopte. Protiv Seltiksa u utorak, Vlade je imao par briljantnih dodavanja bez gledanja, a prosek za sezonu mu je impozantnih 5,6 asistencija po utakmici.

Američki komentatori su definitvno digli ruke od pokušaja izgovaranja punog imena Predraga Stojakovića (američki mozak može da izdrži najviše tri sloga u balkanskim imenima), pa je Peja postao Piksi. Ali, kako rekoše kolege sa lokalne stanice u Sakramentu, "ako njih dvojica nastave ovako, moraćemo da naučimo srpski." U meču protiv Finiksa, u tri uzastopna napada njih dvojica su odigrala tri dupla pasa koja su se završavala zakucavanjem ili lakim polaganjem jednog od naših asova. Peja se odlično snalazi, pogotovo za jednog rukija koji nije odrastao gledajući NBA košarku, i održava dvocifren prosek poena (10,2) po utakmici. Ono što mu nedostaje jeste konstantan šut: kad uđe u zonu, Stojaković je sjajan i ima izuzetno mekan izbačaj, po kojem ga Grčka pamti; ovde, međutim, u prvih šest utakmica dosta oscilira. Peja je imao par nervoznih nastupa, ali posebno impresionira njegovo kretanje bez lopte i nivo aktivnosti na parketu. Divac ga forsira sa dodavanjima, i Peja dobija skoro 27 minuta po utakmici.

Problem za Kingse je da sve ovo neće biti dovoljno za plej-of. Već 15 sezona Sakramento nije uspeo da ostvari "pobedničku" sezonu, to jest da dobije više od 50 utakmica, i samo su jednom ušli u plejof (i iz njega ispali u prvoj rundi, 1995). Zapad je jednostavno suviše jak za njih.

PRIZOR SEZONE: Oliver Miler, jedan od zamenika Vlade Divca, koji izgleda više kao sumo rvač nego kao košarkaš. Miler je zvanično tezak 148 kg, i zaista ga je lakše preskočiti nego zaobići.

STATISTIKA SEZONE: Ako ne računate Kliperse (0-6), najgori rezultat u ligi imaju Čikago Bulsi (1-5), koji su jedinu pobedu zabeležili upravo u - pogodili ste - Los Anđelesu protiv drugog kluba tog grada, pred 7000 ljudi. Tužno koliko i očekivano.

IZNENAĐENJE SEZONE: Golden Stejt, koji je posle pet godina tavorenja na dnu, spreman za povratak u plej-of. Njihov start (0-5) lako vara jer se radilo o seriji teških poraza od vrhunskih ekipa. Voriorsi, međutim, imaju jedan veteranski tim sa puno iskustva i puno solidne pomoći sa klupe; superzvezdu Sprivela zamenila su tri izuzetno solidna igrača (Džon Starksa, Kris Mils i Teri Kamings), i njihova egaliteranska postava je najotpornija na povrede i umor. Starteri Kingsa su recimo svakako kvalitetniji, ali rezerve će označiti ovu NBA sezonu.

GREŠKA GODINE: Antonio MekDajs je napustio Finiks da bi preporodio Denver, svoj stari klub. Ništa od toga. Majk d'Antoni je Nagetse unapredio iz smešnog u loš tim, ali to nije dovoljno.