Na licu mesta

Seoske straže

Ideja o lokalnom obezbeđenju potekla je iz Đakovice, gde je prva takva jedinica i osnovana prošlog leta. "Vreme" je u Đakovici razgovaralo sa Zoranom Nikićem, koordinatorom lokalnog obezbeđenja, i Muareom Ibrajem, lokalnim policajcem iz sela Osek Hilja

Privremeno izvršno veće za Kosovo i Metohiju (PIV) prvih dana februara obrazovalo je novu Komisiju za pitanja lokalnog obezbeđenja na čijem čelu je Vesko Pirić, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu, i predsednik opštine Kosovska Vitina. Istovremeno je održan sastanak sa predsednicima svih kosovskih opština i koordinatorima budućeg opštinskog obezbeđenja, čiji će nacionalni sastav odražavati nacionalni sastav stanovništva. Zoran Anđelković Baki predsednik PIV-a, u više navrata je izjavljivao da lokalno obezbeđenje već radi u 130 od 1500 kosovskih sela. Ta sela se nalaze u opštinama Đakovica (40), Peć (25), Prizren (16), Kosovska Mitrovica (6), Dečani, Klina, Kačanik i Lipljan. Početkom februara su opštinske vlasti u Prištini, Vučitrnu, Gori, Istoku, Zvečanu donele odluke o formiranju lokalnog obezbeđenja. Trebalo bi da se lokalno obezbeđenje uspostavi na celom Kosovu. Ipak to neće ići lako. U opštini Istok kažu da su lokalne "lojalne" Albance molili da se uključe u akciju, ali se niko nije usudio da prihvati taj posao. U Mitrovici je lokalna policija formirana početkom decembra, ali je posle ubistva jednog lokalnog policajca poslednjih dana prošle godine sve zamrlo. Nekakvog uspeha ova akcija može imati samo u čisto srpskim sredinama, pa u tom svetlu treba posmatrati najavu podele Prištine na više opština, od kojih bi jednu činila srpska sela oko Gračanice. Začudo, jedine opštine gde se trenutno može videti pripadnik lokalnog obezbeđenja pretežno su albanski - uz samu granicu sa Albanijom. Ideja o lokalnom obezbeđenju potekla je iz Đakovice, gde je prva takva jedinica i osnovana prošlog leta. Predsednik ove opštine Momčilo Stanojević bio je predsednik dosadašnje Komisije za praćenje rada lokalnih obezbeđenja pri PIV-u. "Vreme" je u Đakovici razgovaralo sa Zoranom Nikićem, koordinatorom lokalnog obezbeđenja, i Muareom Ibrajem, lokalnim policajcem iz sela Osek Hilja.

KAKO JE POČELO: Nikić: "Lokalno obezbeđenje je osnovano 20. avgusta prošle godine, posle masovne predaje oružja i povratka stanovništva u sela. Mi smo to predložili seljanima, a onda su oni sami birali ljude iz svojih sredina."

Ibraj: "To je bio oglas, i mi smo se prijavili. Imali smo posle u selu sastanak, i selo nas je izabralo. U Osek Hilji nas ima četvorica, ali smo zaduženi i za okolna sela u kojima nema lokalnog obezbeđenja."

ŠTA I KAKO RADI LOKALNO OBEZBEĐENJE: Nikić: "Lokalno obezbeđenje ima zadatak da održava javni red i mir u selu. Prati ulazak i izlazak ljudi iz sela. Radi na raspodeli humanitarne pomoći i održavanju i izgradnji infrastrukture. Oni imaju mogućnost da privedu lica koja stvaraju probleme ili su učestvovala u terorističkim akcijama. Oni hapse i odvode u MUP, da ne bi policija odlazila u sela i da ne bi došlo do sukoba. Albanci se žale na policiju i na to da smo mi sad stvorili mogućnost da oni to sami rešavaju. Pripadnik lokalnog obezbeđenja u selu mora biti stanovnik tog sela i ne sme biti neko ko je učestvovao u terorističkim akcijama. Sad imamo 60 ljudi u 40 sela. Albanaca - Muslimana ima 28, Albanaca - katolika 19, Srba ima 9, a Roma 4. Đakovička opština ima 89 sela. U mnogim selima je samo po jedan lokalni policajac. To su sela u kojima nije bilo incidenata i tamo se lokalno obezbeđenje bavi uglavnom raspodelom humanitarne pomoći. Iako su sami u selu, većinom su to ljudi iz jakih porodica, koji imaju 60, pa čak i 100 članova. I kad bi došlo do nečega, cela porodica bi ga zaštitila. Platu primaju po učinku. Imaju od 1200 do 2000 dinara. Ne mora sad on da uhapsi nekog, ali mora da se vidi da radi svoj posao. Ne može selo da mi ostane gladno, a on prima platu za to.

Mi smo išli na to da snabdemo sela svime što je potrebno za poljoprivredu, da bi se ljudi što manje bavili politikom. To su čak i sami zahtevali. Nikad nije posejano toliko pšenice kao prošle godine. Bilo je i dosta šverca nafte prodavali su im za dve marke litar, a oni su kod nas uzimali za 4,40 dinara. To je sve išlo preko lokalnog obezbeđenja."

Ibraj: "Među nama ima i mlađih i starijih. Imamo 40 ljudi mlađih od 30 godina. Imamo i jednog od 70 godina, ali, šta ćeš, selo ga je izabralo. Ako me ne voli selo - džabe. Kod nas ima 200 kuća, ako je protiv mene 200 kuća, šta će mi posao i da tu živim. Sad gledamo da ove starije promenimo, javilo se dosta kandidata. Na početku je stajao oglas u SUP-u i opštini skoro mesec dana, i niko nije hteo da se prijavi.

Naš posao je da uopšte pomognemo selu. Delimo humanitarnu pomoć, pokupili smo oružje, gradili puteve. Škole smo otvarali u mestima gde su seljani to hteli. Ja skupim ljude na sastanak bar mesečno jedanput i pišem sve što treba za selo. Evo, sad traže đubrivo, naftu i semenski kukuruz. Sve to po državnoj ceni. Ja onda odem sa dvojicom-trojicom, natovarim to i pošaljem u selo. Kad je humanitarna pomoć, besplatna, odredimo spiskom kome je potrebno. Evo, kad nije bilo nafte nigde u Srbiji, ovde je svako selo dobilo nafte koliko mu treba."

Nikić: "Većinom su kod Albanaca u pitanju sukobi oko zemlje i krvne osvete. Lokalno obezbeđenje prilično uspešno otkriva vinovnike krivičnih dela. Oni poznaju teren i ljude u selu. U slučaju da lokalno obezbeđenje ne može da obavi zadatak, ono traži pomoć od SUP-a."

ZAŠTO LOKALOG OBEZBEĐENJA NEMA SVUDA: Nikić: "Mogli su i ostali, samo da su hteli da izađu na teren, a ne da sede u kancelarijama. Neki su slali i lažne izveštaje. Imali smo mi ovde slučaj smrti lokalnog policajca u decembru. Ja sam mislio da će ljudi da se uplaše, ali još više njih se prijavilo, preko 100 kandidata imamo. U Novom Selu imamo jednog lokalnog policajca, skoro smo ga postavili. Javila su se petorica, ali na njih vrše pritisak, naročito otkad su došli posmatrači, pa su odustali."

Ibraj: Ljudi ne smeju, plaše se, meni su poslali dva pisma. U jednom su mi napisali: 'Povuci se sa tog posla'. Ja imam 30 ukućana, i oni moraju da jedu. Tu sam se rodio i nemam kuda da idem. Drugi put su mi poslali pismo i 50 albanskih leka unutra. Pisalo je: 'Ubićemo te pre nego što potrošiš tih 50 leka.' Svima koji nisu prihvatili da se priključe UČK-u je prećeno. Sem jednog čoveka koji radi ovde u Elektrokosmetu. On ne sme da ide da pusti struju u selu bez patrole jer pucaju na njega. Imam ja jednog čoveka u selu koji radi za PTT već 15 godina. Skoro nijedan Albanac ne govori s njim, kažu: 'Ti radiš za Srbiju'. Sinoć su pucali na četvoricu lokalnih policajaca koji su bili sa patrolom MUP-a. Na mene nisu pucali, ali neka pucaju, ne plašim se. Nikome nisam uradio zlo."

O VERIFIKATORIMA: Nikić: "Verifikatori dolaze sa pritužbama. Kad im zatražimo da dovedu ljude koji su se žalili, oni kažu da ne smeju da otkriju njihov identitet. Čak su vodili razgovore sa lokalnim policajcima, pitali ih zašto su prihvatili ovaj posao kad je njihov narod ustao za nešto drugo."

Ibraj: "Juče su kod mene došla petora kola verifikatora. Rekli su mom ocu, koji ima 80 godina i skoro je nepokretan čovek: 'Ti si hteo da siluješ jednu devojku od 16 godina'. On pita da nisu pijani, šta im je, ja sam pre 4-5 dana sa još 11 kolega uhapsio grupu pripadnika UČK-a, među kojima su bile i dve mlade devojke. Svi su bili u uniformama. U lokalnom obezbeđenju imamo i dve žene koje pretresaju pripadnice UČK-a. Te dve devojke su pretresle jednu našu koleginicu.

Posle kad sam ja izašao verifikatori me pitaju šta sam. Ja kažem: 'Albanac ali Jugosloven.' Oni kažu: 'Ovde više ne postoji Jugoslavija.' Ja ih pitam:'Šta postoji?' Kažu: 'Ovde postoji zakon Amerike'. Kad su mi to rekli, ja sam se izgubio i svašta sam im psovao. Čuli smo od ovih posmatrača da imamo automate, to je laž. Svi lokalci imaju samo pištolje kalibra 7,65 mm i jednu kutiju metaka, palicu i lisice, i ništa više. Ja čujem od ljudi da su ovi posmatrači bili u skoro svakoj kući u našem selu. Pitali su kakva je lokalna policija. Odgovorili su im, uglavnom, da će, ukoliko lokalna policija skine uniforme, napustiti selo. Ima nekih što me zovu telefonom skoro svake noći i psuju. Šta ja znam, možda iz Švajcarske, možda iz Nemačke. I na vestima na albanskoj televiziji čujem da je lokalna policija srpska desna ruka. Bacio sam sve to, više se ne sekiram. Ja sam Albanac i ne radim protiv svoje nacije. Ja prvo gledam sebe i svoju naciju, a radim protiv terorista. Oni na policiju pucaju svaki dan. Na vojsku pucaju svaki dan. Sad su počeli i na nas. Zar treba da dođe neko iz pizde materine da bude vlast za njih."

O predaji oružja

Ibraj: "Ja sam na početku razgovarao sa SUP-om i oni su mi rekli: 'Idi, razgovaraj s njima, bolje da predaju oružje nego da bude rat i te stvari.' I ja sam razgovarao sa trojicom koji su bili glavni u selu, stariji ljudi, i rekli im da od rata i oružja nema ništa. Bolje da predamo oružje nego da bude i kod nas kao što je počelo u selima oko Dečana. Ovi su se složili i svi su predali oružje. Sada nigde na Kosovu nije bolje nego u našem selu. U našem selu nije slomljena nijedna cigla.

Bio je neki koji nije predao oružje. Ja sam ga prvo zvao da kod mene dođe, i razgovarao na lep način. Rekao sam mu da smo se sa SUP-om dogovorili da, ako mi nešto ne možemo da završimo, tražimo pomoć od njih. SUP ne traži pomoć od nas, samo mi od njih. I kažem ako imaš pušku, bolje predaj. Nećeš da odgovaraš. On kaže nemam ja, kod mene toga ne postoji. Ja mu kažem kad te pošaljem u SUP, nemam više šta sa tobom da razgovaram, vraćam se na svoj posao. Posle kad ga odvedem u SUP ja ne znam šta bude tamo, ali on posle preda ne jednu pušku nego dve - tri. I takav slučaj imamo skoro svaki dan.