Ratni zločini

Pravo i pravda

Zagrebački okružni tužilac odbacio je 1. februara optužnicu protiv Nade Šakić (72) jer istraga nije potvrdila da je ona, kao čuvar u ženskom logoru Stara Gradiška, tokom Drugog svetskog rata počinila ratne zločine. Izručenje Nade Šakić zatražiće Jugoslavija

Izlazeći posle tri meseca iz istražnog zatvora, Nada Šakić najavila je da će u Zagrebu boraviti do okončanja suđenja njenom mužu, kao i da će od Hrvatske tražiti odštetu znatno višu od predviđenih 18 maraka po zatvorskom danu. Bračni par Šakić živeo je od 1945. u Argentini. Aprila 1998. godine Dinko Šakić je na lokalnoj televiziji priznao da je bio komandant u logoru Jasenovac, ali se tamo "ništa nije dogodilo", logoraši su umirali prirodnom smrću ili od bolesti. Za razliku od toga, izručenje Hrvatskoj juna 1998. "bilo je strašno", izjavila je Nada Šakić po izlasku iz istražnog zatvora. Kako joj je i inače "jedina želja bila da se vrati u Hrvatsku", to ostaje u domovini. Advokat Branko Šerić dodao je još jedan razlog za ostanak Nade Esperance Tambić de Bilanović Šakić, što je puno ime njegove klijentkinje: ona se neće vraćati u Argentinu, "jer postoji mogućnost da odande bude izručena SR Jugoslaviji".

HRVATSKA PRIČA: U Zagrebu joj ta opasnost ne preti, pošto ima hrvatsko državljanstvo, a hrvatski ustav zabranjuje izručenje hrvatskih državljana drugim državama. Neposredno po oslobađanju Nade Šakić, sekretar Franje Tuđmana našao je za shodno da javnosti saopšti kako predsednik "nije u svom izveštaju Saboru spomenuo slučaj supružnika Šakić, niti se na bilo koji način mešao u rad suda koji taj slučaj vodi". Istom prilikom, Tuđmanov sekretar izrazio je svoje zaprepašćenje "krajnje neprofesionalnim, izmišljenim i nekorektnim citatom" iz Tuđmanovog obraćanja Saboru koji je plasirala agencija Rojters. Prema Rojtersu, Franjo Tuđman je, obraćajući se hrvatskoj naciji januara ove godine, o procesima protiv Dinka i Nade Šakić govorio kao o "obnovljenoj manipulaciji Zapada zločinima počinjenim u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, odbacivši ih kao politički pritisak na Hrvatsku".

Rojters je, naknadno, iz vesti izbacio samo imena Šakićevih, ali samu vest nije povukao. Tuđman jeste govorio o "obnovljenoj manipulaciji Zapada zločinima počinjenim u NDH", što je "politički pritisak na Hrvatsku". Nekako u isto vreme, hrvatsko državno tužilaštvo saopštava da je u slučaju Šakić rad pravosudnih organa bio motivisan "pravnim postupanjem primerenim vladajućem svetskom pravnom poretku i utvrđivanju kaznenog dela i krivice". Županijski sud u Zagrebu je sopstvenim saopštenjem 8. februara celoj priči dodao da se ni odbrana ni državno tužilaštvo nisu žalili na obustavljanje krivičnog postupka protiv Nade Šakić.

Losanđelesko sedište Centra "Simon Vizental" osudilo je oslobađanje Nade Šakić. "Ta nečuvena odluka izvrgava ruglu tvrdnju da hrvatska vlada ima stvarnu nameru da omogući izvršenje pravde za žrtve etničkog čišćenja iz Drugog svetskog rata - Srbe, Cigane i Jevreje", rečeno je u saopštenju rabina Abrahama Kupera. Efraim Zurof, direktor Centra "Simon Vizental" u Jerusalimu, najavio je diplomatsku ofanzivu u cilju pokretanja postupka izručenja Nade Šakić SR Jugoslaviji. "Jevreji širom sveta, kao i sav normalan svet, smatraju da je Nada Šakić tokom Drugog svetskog rata ubijala nedužne ljude i da je ratni zločinac, zbog čega joj mora biti suđeno. Ukoliko to Hrvatska ne želi, ima zemalja koje su spremne", izjavio je Zurof beogradskom "Blicu", dodajući da je jugoslovenskom ambasadoru u Izraelu Mirku Stefanoviću uručeno pismo sa predlogom da se suđenje održi u Beogradu.

JUGOSLAVIJA: Savezni ministar pravde Zoran Knežević je 5. februara izjavio da ministarstvo "kontinuirano i sa pažnjom prati" krivični postupak protiv Dinka i Nade Šakić. Knežević je istakao da je odnos prema "ulozi Dinka i Nade Šakić u periodu 1944 - 1945. godine u logoru Jasenovac" ministarstvo već saopštilo prilikom pokretanja krivičnog postupka i u zahtevu za ekstradiciju Šakićevih koji je podnet argentinskim vlastima. Tri dana kasnije, ministarstvo pravde izražava svoje službeno zaprepašćenje odlukom o obustavljanju postupka protiv Nade Šakić. "Takva odluka pravosudnih organa Hrvatske u punoj meri potkrepljuje našu sumnju u objektivnost i nepristrasnost tih organa u oceni događaja iz Drugog svetskog rata i uloge koju je u tom periodu imala 'Nezavisna država Hrvatska'." Ministarstvo najavljuje da će iskoristiti svaku mogućnost i podršku međunarodne zajednice da se u skladu sa nacionalnim i međunarodnim pravom Dinku i Nadi Šakić sudi u SRJ, "čiji su građani i podneli najveće žrtve u navedenom periodu". Takođe: "Nije bilo osnova da se protiv Nade Šakić obustavi krivični postupak, jer se iz dokaza koje smo dostavljali pravosudnim organima Hrvatske jasno moglo videti da su i Dinko Šakić i njegova supruga Nada počinili krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava (genocid)." U skladu sa tim, ministarstvo je zaključilo kako "sve to potvrđuje opravdanost zahteva SRJ za ekstradiciju Dinka i Nade Šakić, koji su svojevremeno upućeni Argentini radi suđenja za počinjene zločine u toku Drugog svetskog rata".

Konačno, 22. februara, zamenik saveznog ministra pravde Dušan Latinović potvrđuje da će SR Jugoslavija zatražiti izručenje Nade Šakić. Osvrćući se na zabranu izručenja hrvatskih državljana, Latinović je izrazio uverenje da bi "Hrvatska mogla da izruči Nadu Šakić, imajući u vidu da je ona počinila krivična dela pre nego što je stekla državljanstvo sadašnje Republike Hrvatske. U vreme izvršenja genocida Nada Šakić je živela u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, fašističkoj tvorevini koja nikada nije bila međunarodno priznata."

U međuvremenu, Nada Šakić odustala je od pretnje tužbom za odštetu zbog tromesečnog zatvora. Umesto toga, ona traži rešenje nekih egzistencijalnih problema, socijalnog, zdravstvenog i stambenog pitanja. Na takav potez, objavila je "Slobodna Dalmacija", nju je "motivisala i svojevrsna zahvalnost prema državi Hrvatskoj jer je neće izručiti SR Jugoslaviji".