Etar nad Srbijom

Provincija ispred prestonice

Šta gledaju i slušaju Beograđani, a šta građani Niša, Kragujevca, Pančeva, Čačka...

Telefonski razgovor između dvojice prijatelja, Beograđanina i njegovog bivšeg komšije koji sticajem okolnosti poslednjih nekoliko godina živi u Čačku, u jednom trenutku krenuo je neočekivanim smerom: "Pa da, normalno da ne znaš, vi u Beogradu ne možete da gledate crnogorski Dnevnik", čulo se sa čačanske strane, uz dodatak: "Kad malo bolje razmislim, vi ste, bre, provincija!"?

Odista, kad je reč o informacijama u elektronskim medijima koji ne odišu onim što je "stav ne samo rukovodstva već i građana naše zemlje, kao i jednodušan stav narodnih predstavnika u Narodnoj skupštini, bez obzira na stranačku pripadnost", beogradska knjiga spala je na jedno slovo: Radio B92. Osim svemoćne "TV-Bastilje" i njenog još grđeg radio-sabrata, Beograđani, doduše, imaju RTV Studio B. Tu detaljno mogu da se obaveste o tome šta tokom dana zbori i tvori Draškoviću Vuče, zatim čelnici Beograda Mihailović i Krunić, ministri Božić i Komnenić, stranački portparol Ivan Kovačević, te viši i niži funkcioneri Srpskog pokreta obnove u gradskoj i saveznoj vladi ili van njih, dakle prijatelji, rođaci i kumovi (osim Vojislava Šešelja, razume se). Ne propušta se, naravno, ni dnevna zapovest iz centrale SPO-a, a u trenucima nadahnuća gradska radio-televizija ume da počasti gledaoce prigodnim (i podužim) prilogom o jubileju: devetogodišnjici Opštinskog odbora SPO u Velikoj Plani, jednom od najznačajnijh događaja u novijoj istoriji srpske demokratije.

U informativnom programu Studija B uvek, naravno, ima mesta i za ostale članice vladajuće koalicije na republičkom i saveznom nivou (s pomenutim izuzetkom Srpske radikalne stranke), ponekad se pripuste saopštenja Nove demokratije, ređe Demokratske stranke Srbije, još ređe ponešto od manjih članica Saveza za promene. Demokratska stranka, Građanski savez ili, recimo, Nova Srbija Velje Ilića ne postoje, osim kad ih treba opljunuti (to posebno važi za radikale).

Program BK televizije je umiven, ispeglan i dajdžestiran Drugi Dnevnik RTS-a, dok na TV Palma uz Šešelja ponekad gostuju jurodivi iz "Velike, Male i Bele Rusije" i pokoji ovdašnji istoričar i intelektualac oskudnog rečnika ali jake volje za obračun sa novim svetskim poretkom. Dragoš Kalajić 'oće i da pripuca iz pištolja za Srpsku novu godinu, sve pred kamerama TV Palme. Kada je o radiju reč, otkad je zgažen Radio Indeks, samo još B92 emituje informativni program. I to bi bilo to.

U provinciji je, izgleda, situacija bitno drugačija: u moru pinkoidnih "RTV pozdrava i želja", tu i tamo se provuče pokoji disonantni ton, a ima i onih koji kako znaju i umeju, prave sopstveni informativni program i, što je još važnije, prenose beogradske programe koji Beograđani ne mogu da vide, poput "TV Mreže" ili "Video nedeljnika" ("VIN").

"Sigurno je da opozicija u beogradskim elektronskim medijima nema nikakav pristup, oni su za nas potpuno zatvoreni", kaže za "Vreme" Maja Tasić iz Građanskog saveza, koordinator medijske grupe Saveza za promene. "U unutrašnjosti je situacija mnogo bolja i sigurno je da su ljudi u većim gradovima bolje informisani o radu opozicionih stranaka nego Beograđani, kojima ostaje samo B92. Čak dvadesetak lokalnih televizija u Srbiji pušta 'TV Mrežu', 'VIN', ANEM-ov program, a mnoge imaju i sopstveni informativni program. Osim poznatih primera Kragujevca, Niša, Čačka, Pančeva, imamo recimo TV Kuršumliju, čiji program čovek emituje iz svog stana, ili veoma dobru TV Sokobanja, da ne nabrajam. Čak i na jagodinskoj TV Palma plus može da učestvuje svako ko plati. Mislim da je unutrašnjost, baš zbog većeg priliva informacija, i u političkom smislu življa od Beograda."

Kako to izgleda u unutrašnjosti Srbije, pokazaće nekoliko karakterističnih primera.

Niš

Ispred Beograda, iza Evrope

"Beograd je najobičnija medijska palanka. Mi smo za njih najevropskija Evropa", glasi nepodnošljivo lak zaključak jednog površnog kibicera niških medijskih prilika. Jedan ovdašnji političar ocenio bi ovakav zaključak filozofskim: "Malo morgen." Oni ozbiljniji bi ga korigovali tvrdnjom da, mada je Niš medijski slobodniji od Beograda, on nikako nije "svetionik u srbijanskom medijskom mraku".

Ne računajući niško dopisništvo RTS-a i Radio Niš, ovde postoji sedam lokalnih televizija, desetak radio stanica i dnevni list. Od TV kuća, samo Niška televizija (NTV), Televizija Pet i Televizija Belle amie imaju informativno-politički program, a od radio-stanica samo radio Petica to sistematski radi. Osnivač NTV-a je Skupština grada Niša i ta stanica je članica ANEM-a. Privatna Televizija Pet ima poslovno-svojinske veze sa BK kompanijom, a Belle amie je vlasništvo Vitka Radomirovića, koji je pre osnivanja plivao isključivo u privatničko-menadžerskim vodama. Mada u sistemu RTV Pet, Radio petica je članica ANEM-a, što važi i za City radio, koji je imao pretenzije da postane prvi urbani radio u gradu, po ugledu na B92, ali su ga u tome sprečili inspektori Saveznog ministarstva telekomunikacija. Krajem prošle godine radiju je oduzeta emisiona tehnika i zabranjen rad, a vlasnik i direktor Nikola Đurić je prošlog meseca kažnjen i uslovnom kaznom zatvora (o svemu je "Vreme" pisalo).

"Ne znam koliko je Beograd medijski otvoren grad, ali sam ponosan na medijsku otvorenost Niša", kategoričan je predsednik gradske vlade Branislav Jovanović, savezni poslanik SPO-a. "Ni ja ni gradonačelnik nikada nismo pozvali nijednog urednika kako bi mu rekli šta treba da radi. NTV je potpuno slobodan da odlučuje o svim temama, informacijama ili gostima u svom programu. O minutaži koju pojedine stranke ili lideri dobijaju možemo da diskutujemo, ali to je stvar uređivačke politike: zna se ko dobija veću minutažu na NTV-u, a ko na Belle amie. Izvesno je da su niški mediji otvoreni za sve političke opcije."

I niški socijalisti smatraju da su solidno zastupljeni i korektno interpretirani u lokalnim medijima: "Uprkos primedbama koje se tiču uređivačke koncepcije pojedinih medija, izvesno je da niko od njih ne čini ono zbog čega bi mogao da potpadne pod zakon o informisanju", kaže portparol niških socijalista (i penzionisani novinar "Večernjih novosti") Veroljub Jovanović.

Od dolaska koalicije "Zajedno" na vlast u Nišu, evidentan je pomak u lokalnim medijskim slobodama. Prethodno je NTV bezrezervno prihvatao ocenu nekad svemoćnog Mileta Ilića da "opozicija u Nišu ne postoji", a primer beskrajnog podaništva sledio je dnevni list "Narodne novine", pa i neke od privatnih televizija bez informativnog programa, koje bi ipak propratile pokoji SPS događaj, zlu ne trebalo.

Građanski protest 1996. i 1997. godine zatekao je lokalne medije potpuno "slepe" za svakodnevna okupljanja desetina hiljada Nišlija. Onda je na jedno oko progledala Televizija Pet, ali je najveću hrabrost ipak ispoljila Televizija Nais, koja se osmelila da snima proteste i studio prepušta gostima iz koalicije "Zajedno", koji nisu bili načisto da li će gostovanja da im prekine policija.

Nije sporno da su sada u medijima manje ili više zastupljene sve političke opcije. Zbog gostovanja Zorana Đinđića i ekipe iz Saveza za promene u gotovo kultnoj emisiji "Rasprave" na TV Pet, ova medijska kuća "popila" je prvu prekršajnu prijavu po novom zakonu o informisanju, koju su socijalisti podneli u Srbiji. Pošto su u toku postupka čuli da "stavovi Đinđića i ostalih nisu i stavovi televizije", socijalisti su prošlog decembra prijavu povukli.

U toj emisiji i u tok-šou programu "Peta noć" prodefilovali su svi relevantni politički lideri. Njima ozbiljno konkuriše kontakt-emisija "Svedočenje", koju na Televiziji Belle amie uređuje i vodi glavni i odgovorni urednik "Svedoka" Vladan Dinić. Njegovim gostima gledaoci bez ikakve cenzure, direktnim telefonskim uključivanjima, mogu da postave pitanja koja im padnu na pamet ili da im održe vakelu. Prema ocenama pomnih gledalaca, u takvom bliskom susretu najgore je prošao potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj, kome su pojedinci sručili u slušalicu da je "crveni vojvoda sumnjivog porekla", da je "prevario narod" i zajedno sa socijalistima "prodao Kosovo", ali i da je "psihopata".

Da Niš nije baš svetionik u srbijanskom medijskom mraku vidi se i na primeru NTV-a, koji je u uređivačkom i kadrovskom smislu pod strogom kontrolom SPO-a. Drastični primeri su uskraćivanje prava gradonačelniku Zoranu Živkoviću (potpredsednik DS-a) da u studiju odgovori na iz stranačke centrale dirigovan zahtev lokalnog SPO-a da podnese ostavku, ili direktan prenos mitinga SPO-a tokom poslednje predizborne kampanje, uz reprizu.

Mada oni skloni diplomatskom žargonu tvrde da je Televizija Pet "najobjektivniji" elektronski medij u gradu, ima i tvrdnji da je reč o televiziji bez prave uređivačke politike, koja se uredno savija kako vetar duva. Tvrdnja da se TV Pet pre svega rukovodi poslovnim i komercijalnim

interesima ilustruje se tragikomičnom kovanicom koju su voditelji i spikeri ove kuće "patentirali" u vreme donošenja Zakona o informisanju: "Ilegalna separatistička takozvana Oslobodilačka vojska Kosova". Inače, osim retkih izuzetaka (kojih više nema), na Televiziji Pet niko ne preuzima niti emituje emisije tipa "VIN" ili "TV Mreža". Jedino Radio Petica uredno reemituje dnevnike Radija B92, a City radio je, do gašenja, jedini reemitovao BBC dnevnik.

"Informisanost je u Nišu sigurno bolja nego u Beogradu, ili drugim većim gradovima gde nema slobodnih medija", kaže gradonačelnik Zoran Živković. "Ne mogu, ipak, da budem potpuno zadovoljan, jer je na pojedinim stanicama uočljiva stranačka obojenost, kao i visok nivo autocenzure, koja je posledica straha od Zakona o informisanju. Sigurno je da je sa demokratizacijom gradske vlasti došlo i do demokratizacije medija, ali nikako u meri u kojoj sam to očekivao."

Nije zgoreg pomenuti da Niš u medijskom pogledu jeste ispred Beograda, ali to, budimo pošteni, i nije nešto. Da li zbog toga može da se kaže da u Nišu postoji sloboda informisanja po evropskim standardima?

Budimo neozbiljni u odgovoru na ovo pitanje: malo morgen.

Kragujevac

Izbegnut medijski mrak

Uz sve mane i nedaće koje ga prate poslednjih desetak godina, Kragujevac je medijski možda najpokrivenije mesto "od Horgoša do Dragaša". Osim što se ovde vidi i čuje većina značajnih i popularnih prestoničkih elektronskih medija, uz jagodinsku TV Palma plus, svilajnački Svitel i neke okolne TVcentre, u Kragujevcu program emituju četiri TV stanice: Gradska televizija (RTK), Kanal 9, 34M i Dečija televizija. Kragujevčani čuju još pet lokalnih radio-stanica, od kojih 1. i 2. program radio Kragujevca ima bogat informativni program, dok Narodni radio 34, Bis i Radio 9 uglavnom uveseljavaju široke narodne mase.

Uprkos glasovitoj srpskoj kletvi: "Dabogda živeo u Kragujevcu", Kragujevčani, za razliku od žitelja mnogih gradova u Srbiji, čak i Beograda, bar ne mogu da se požale da žive u medijskom mraku. Ovo se ne odnosi na "količinu" medija već pre svega na brojnost i raznovrsnost Kragujevčanima dostupnih informacija. Za svoju informisanost Šumadinci, pored nedeljnog lista "Nezavisna svetlost", zahvalnost ponajviše duguju 1. i 2. programu radio Kragujevca, donekle RTK-u i ponekad Kanalu 9, prvoj ovdašnjoj privatnoj stanici.

"Prvi smo u Srbiji počeli sa emitovanjem programa stanica Dojče vele, Glas Amerike i BBC, a poslednji smo ih prekinuli, u 'minut do 12', kad su nam tvorci famozne Uredbe o medijima i Zakona o informisanju otvoreno pripretili zatvaranjem radio-stanice", kaže za "Vreme" pomoćnik glavnog i odgovornog urednika 1. programa Radio Kragujevca Branko Vučković, poručujući da će ovaj radio, čim bude moglo, ponovo prvi da počne sa reemitovanjem programa inostranih elektronskih medija. Prvi program radija, inače svakodnevno preuzima informativne emisije Radija B92 (Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Noćnik), zatim emisije "Privatno vlasništvo", "Intervju dana", "Dva u tri", "Jutopija" i "Putokaz". Emituju se još i tematske emisije beogradskog medija centra, a četvrtkom se čuje emisija "Doba razuma". Radio je član ANEM-a, ali ne zapostavlja ni onaj "patriotsko"-virtualni deo naše stvarnosti zbog obaveze o preuzimanju Dnevnika Radio Beograda. (S tim u vezi, svojevremeno se tadašnji direktor RTK Vidosav Stevanović izvinjavao slučaocima "zbog laži koje će slušati sledećih 45 minuta", ali se s tom praksom prestalo.)

Prvi program ima i sopstveni informativni program, emituje servisne informacije, vesti iz zemlje i sveta, ima svakodnevne tematske i kontakt-emisije, među kojima se izdvaja "Post faktum" Snežane Ćeriman, u kojoj aktuelnosti komentarišu ugledni jugoslovenski novinari. Drugi program je urbanog tipa sa odgovarajućom muzikom i kontakt-emisijama "Čavrljanje" i "Iz glave", gde slušaoci zaista "iz glave" i bez dlake na jeziku šalju štokakve poruke Slobodanu Miloševiću i Familiji mu, a bolje ne prolaze ni Vojislav Šešelj, Vuk Drašković i ostale.

Gradska televizija (RTK), uz "Pink" i 1. program RTS najgledanija u gradu, nije baš "šumadijski CNN" kako su početkom 1997. godine mnogi njeni oslobodioci očekivali, ali nije ni "šumadijski Studio B". Januara 1997. godine, Kragujevčani su svoju televiziju bukvalno "prsima" odbranili od pokušaja pripajanja RTS-u: u teškim okršajima sa policijom bilo je i okrvavljenih glava! Od tada pa do polovine prošle godine, uz sve svoje mane, RTK je bila možda i najslobodnija televizija u zemlji. Novembra 1998. godine, donedavni "glodur" Ranko Milosavljević "samostalno" je sastavio novi pravilnik po kome vanparlamentarne stranke nema šta da divane o državotvornim temama. U novoj uređivačkoj koncepciji, "prvi među jednakima" bio je, naravno, lider SPO-a. Do te mere prvi, da su vremenom Kragujevčani počeli da dobijaju "noćne more" od celovečernjih beseda Draškovića Vuka na RTK-u.

Mada su istovremeno iz programa RTK-a "kao gumicom izbrisani" Zoran Đinđić, Vesna Pešić, Vojislav Koštunica i ostali lideri važnijih (a nepoželjnih) srpskih stranaka, Kragujevčani su ipak mogli da vide "VIN" i "TV Mrežu", čime je stvoren nekakav privid slobodne televizije. To, naravno, nije zadovoljilo ni ovdašnju javnost, ni vladajuću koaliciju "Zajedno", niti najveći broj Kragujevčana, pa je Drašković morao da brani "glodura" Milosavljevića "poslanicom" upućenom članovima Upravnog odbora ove kuće: "Sed'te di ste, jer ni za di ste niste". Onda se lider SPO-a žrtvovao za otadžbinu ušavši u saveznu vladu, pa su pred tako plemenitim ciljem, Kragujevac i RTK pali u "enti plan". Ostavkom Ranka Milosavljevića pre desetak dana, program RTK-a ponovo počinje da liči "na sebe". RTK je prošle subote preuzeo vesti svetskih medija u vezi sa pariskom mirovnom konferencijom na svakih petnaest minuta i simultano ih prevodio. "Jedina smo srpska televizija koja se direktno uključila u konferenciju za štampu ministara Kontakt-grupe u Rambujeu", sa zadovoljstvom kaže za "Vreme" urednik Informativnog programa RTK-a Slađana Otašević, obećavajući nastavak emitovanja "VIN"-a, "TV Mreže" i programa ANEM-a.

U programu RTK-a još, doduše, nema informacija o aktivnostima Saveza za promene, ali zato izjave Zorana Đinđića, Vesne Pešić ili Vojislava Koštunice mogu da se čuju u vestima Kanala 9. Mada pod kontrolom režima, ova privatna televizija u poslednje vreme upadljivo se trudi da u javnosti sebi obezbedi imidž koliko-toliko slobodne televizije, pa u goste osim izvikanih "patriota" i "levičara" poziva i ljude iz DS-a, Građanskog saveza i drugih stranaka. Neki to ovde zovu "balansiranjem", ali i zaključuju da je bolje i to nego RTS, ili BK TV, na primer.

Pančevo

Tradicija tolerancije

Ako su žitelji centra južnog Banata već primorani da udišu valjda sve otrovne supstance koje postoje (osim nuklearnog zračenja, ali ni to ne treba olako isključiti), bar mogu da se podiče sopstvenom Radio-televizijom Pančevo, kojoj su, kad zatreba, spremni i da priskoče u pomoć. Direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Pančevo Ofelija Backović, u javnosti poznata po tome što ju je "Politika" u više navrata "smenila", ali nikako da je stvarno smeni, u razgovoru za "Vreme" ocenjuje da Beograd nikada nije bio manje medijski pokriven nego sada, bar kada je reč o elektronskim medijima:

"U Beogradu potpune informacije mogu da se čuju samo na Radiju B92 i na Radio Pančevu, ostale informativne programe odlikuje sumnjiv kvalitet informacije. RTV Pančevo jedna je od retkih članica Asocijacije nezavisnih elektronskih medija koje su dobile dozvolu za rad na famoznom prošlogodišnjem konkursu, pa televizija emituje program radnim danima od 16 i 30 do dva časa po ponoći, vikendom preko celog dana. Udarna informativna emisija je 'Hronika dana' u 18 časova. Reč je o kombinaciji najbitnijih vesti iz opštine, zemlje i sveta. Tu su i vesti u 21 čas i na kraju programa, dok radio ima informativne emisije u 16 i 21 sat i vesti na svakih sat vremena. Imamo i dosta tematskih emisija, televizija petkom emituje 'VIN', a 'TV Mrežu' svake druge srede. TV program se, nažalost, ne vidi u Beogradu, pošto nam nije dozvoljeno da postavimo predajnik na Milića brdu, u beogradskoj opštini Palilula, gde imamo radio-predajnik. Obrazloženje MUP-a Srbije: 'Nema mesta'. Mesta na toj lokaciji, međutim, ima za drugu pančevačku televiziju, TV Ritam. Inače, naš TV program može da se prati duž Dunava, osim u Požarevcu gde TV Fan iz Kovina (koja tamo, a i na drugim mestima ima svoje repetitore) pokriva naš 37. kanal, valjda da ne bismo nervirali Požarevljane."

Osim opštinske radio-televizije, u Pančevu se vidi još TV Ritam i čuju se tri radio stanice: Ritam, Safir i Spektar, koje svoje mahom servisne informacije ponekad "preseku" gostovanjem predsednika Srbije Milana Milutinovića, na primer. RTV Pančevo je trn u oku režima, ali - preživljava.

"Pančevo je tradicionalno tolerantna sredina, pa se i potezi vlasti na lokalnom i na višim nivoima, izgleda, povlače u skladu s tim. Uprkos primedbama da smo previše kritični prema lokalnoj vlasti koju još uvek drži koalicija 'Zajedno' uz pomoć 'zelenih' i nezavisnih odbornika, ona nas pušta da radimo i ne meša nam se u program. To se dobro videlo kada je na sednici Skupštine opštine 17. decembra, odbranjena dosadašnja uređivačka politika RTV Pančevo i kada su se inače zavađene stranke pomalo neočekivano našle na istoj strani. Očigledno je da su bili pod pritiskom biračkog tela koje ih je upozorilo da se ne igraju. Takvo je stanje za sada, ubuduće ćemo videti."

Čačak

Građani brane televiziju

Najjača čačanska medijska kuća jeste Javno preduzeće "Čačanski glas" koje okuplja istoimeni nedeljni list, kao i Radio-televiziju Čačak (obe stanice su u ANEM-u). Direktor ovog preduzeća Stojan Marković za "Vreme" govori o tome kako je građanstvo sačuvalo svoju televiziju:

"Osim tri radio-frekvencije, to jest dozvole za rad - jednu na srednjim talasima i dve na FM - za koje smo dozvole imali i ranije, ili ih produžili kada su nam istekle, mi smo uložili veliki novac u TV opremu i počeli sa eksperimentalnim programom na Božić ove godine. Mada smo Saveznom ministarstvu telekomunikacija uputili svu potrebnu dokumentaciju, odgovora nije bilo, pa smo, kada je istekao rok u kome je ministarstvo obavezno da odgovori, počeli sa programom protumačivši ćutanje kao odobravanje. Dan pre nego što je trebalo da počnemo sa redovnim programom, 12. januara ove godine, stigao nam je savezni inspektor za telekomunikacije Ranko Šipka. On je sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je dokumentacija uredna, da plaćamo traženu taksu (mada nemamo dozvolu), da ne ometamo nikog drugog, ali da moramo da prekinemo program jer - nemamo dozvolu. Istovremeno je zahtevao da mu predamo emisionu tehniku. Kada nismo hteli da je damo, tražio je da je zapečatimo, što smo takođe odbili. U međuvremenu su građani počeli da se okupljaju u prostorijama televizije i ispred predajnika na Ljubiću. Inspektor je otišao uz obećanje da će se vratiti sa 'specijalcima' i krivičnom prijavom protiv mene, kao i da će oduzeti opremu. Do danas se nije vratio i ja se nadam da neće."

"Tehniku nismo hteli da predamo jer smo bili poučeni iskustvom TV Pirot, koja je dala tehniku, na sudu dobila spor, ali joj još nije vraćena. Inspektor nema pravo da oduzima tehniku, mi smo uložili veliki novac u nju i ne želimo da uskratimo građanstvu pravo na informaciju", dodaje Marković.

Televizija Čačak za sada normalno emituje program, ima dva velika bloka vesti - sopstvene i crnogorski Dnevnik - svoje kontakt-emisije, subotom uveče pušta "VIN" (repriza nedeljom), svake druge srede "TV Mrežu"... Uz svoj informativni program (udarne emisije u 16 i 21, vesti na svakih sat vremena), Radio Čačak još reemituje satelitski program Radija B92. Doduše, kao član Udruženih stanica Srbije, primoran je da prenosi Dnevnik Radio Beograda u 15 sati.

Uz opštinsku radio-televiziju, u Čačku rade još dve privatne televizije - Spektrum i Galaksija - i 10 radio stanica od kojih samo Radio Ozon (član ANEM-a) ima informativni program. Informativni deo programa TV Spektrum i TV Galaksija u skladu je sa vaskolikim srpskim jedinstvom i nije vredan analize. Nekažnjeno jogunasta RTV Čačak, naravno, ima zaleđinu u opštinskoj skupštini, gde većinu odbornika ima Nova Srbija, stranka SPO disidenta i gradonačelnika Velje Ilića u koaliciji sa DS-om i Batićevim demohrišćanima (dakle, Savez za promene). Sve u svemu, Čačani mogu da biraju šta da gledaju i da slušaju.

S izuzetkom prestonice, mogućnost izbora imaju i žitelji mnogih drugih gradova u Srbiji, a kako je koriste - druga je priča. Na primer, valjevski Radio Patak (član ANEM-a) ima sopstveni i, kažu, kvalitetni informativni program, ali na tržištu ne bi preživeo da nema Radio Centra, stanice iz iste (privatne) firme, koja non-stop "ljulja-obara" pozdrave i želje izdržavajući zaradom od reklama i sebe i Radio Patak! Ko zna, možda bi ovaj recept mogao da se primeni i u Beogradu.