Niški "Brokergejt"

Propast imitatora

Kopirajući zapadne modele poslovanja, Dragan Radenković, vlasnik "Vinerbroker"-a, zaboravio u kakvoj državi živi

Najnovija niška kriminalna afera "Brokergejt" mogla bi isprovocirati zlonamernike da definitivno zaključe kako nema čak ni tog jevrejskog posla koji Srbin ne može da upropasti.

Dokaz za ovakav cinizam mogli bi naći u činjenici da je prošle sedmice uhapšen bivši osnivač, vlasnik i direktor "Vinerbrokera" Dragan Radenković, čija je firma radila po programima osiguranja i brokerskog posredovanja koje su osmislili američki Jevreji. Istražni sudija Okružnog suda u Nišu Staniša Kržalić tereti ga za dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja i prouzrokovanje lažnog stečaja, čime je stekao protivpravnu imovinsku korist.

Neki se već zaklinju da je reč o "aferi stoleća", u kojoj je navodno oko 250.000 osiguranika Srbije oštećeno za više od milijardu dolara. Zbog ovakve procene oni tvrde da je afera "Brokergejt" veća od one sa Dafimentom i Jugoskandikom, a da je hapšenje nekadašnjeg vlasnika pravog brokerskog carstva značajnije od hapšenja bivšeg generalnog direktora DIN-a Smiljka Kostića.

PORIČE KRIVICU: Veruje se da je istraga protiv Radenkovića pokrenuta na osnovu krivične prijave devet užičkih brokera iz njegove nekadašnje firme. Oni mu pripisuju navodnu enormnu pljačku građana Jugoslavije, ali i navodne malverzacije prema njima. "Tvrdim da je ovo najveća pljačka od 1918. godine, od kada postoje sve tri Jugoslavije. I to možemo da dokažemo na sudu ako budemo dobili šansu", tvrdi jedan od podnosilaca krivične prijave Obrad Stefanović.

Istražni sudija Kržalić se u dosadašnjem radu čuva velikih reči o velikim sumama. "Okrivljeni Radenković je porekao krivicu povodom svih krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret rešenjem o pokretanju istrage. Narednih dana ću saslušati svedoke, a ključna faza istrage biće, po svoj prilici, veštačenje finansijske dokumentacije nekadašnje holding kompanije 'Vinerbroker'", rekao je on novinarima.

U njegovom saopštenju se navodi da je Okružno javno tužilaštvo u Nišu podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Radenkovića još novembra 1996. godine. Nekadašnji brokerski krez se decembra te godine odazvao na Kržalićev poziv i negirao sve navode tužilaštva, obećavajući da će naknadno dostaviti poslovnu dokumentaciju za potrebe veštačenja poslova "Vinerbrokera".

Nakon toga Radenković postaje "nedostupan" istražnim organima, pošto ga "nisu mogli pronaći" na stalnoj adresi u Niškoj Banji, a naknadno su saznali da je u Mađarskoj. Kržalić januara ove godine izdaje naredbu niškom SUP-u da se za Radenkovićem izda poternica. "Po tako izdatoj poternici okrivljeni Radenković je pronađen i zaustavljen 11. februara ove godine na jugoslovensko-mađarskoj granici, i priveden u odeljenje pritvora KPD-a u Nišu", kaže ovaj istražni sudija.

POČETAK S KOKAMA: Posmatrači skloni analitici veruju da je Radenković bio i ostao tipičan primerak novokomponovanog srbijanskog biznismena obolelog od sindroma "mnogo hteo, mnogo započeo". Kao izvestan otklon od ovakve dijagnoze mogla bi poslužiti činjenica da je reč o Srbinu koji je voleo da bukvalno i doslovce prepisuje poslovne recepte stranih firmi, koji svuda u civilizovanom svetu garantuju uspeh.

Takođe bi moglo biti tačno da ovaj poslovno snalažljivi čovek ipak nije bio dovoljno vešt da izvrda ili pobedi sve ekonomsko-finansijsko ludilo u koje je zapala zemlja u kojoj živi. I da pri tom nije obezbedio jaku političku garanciju za opstanak ulaskom u krug politički zaštićenih ljudi, za koje važi zabrana policijskog lova.

Do brokerske imperije Radenković je stigao preko farme koka-nosilja i lanca prodavnica u kojima je prodavao "dnevno sveža jaja". Krajem osamdesetih postao je broker bečke firme "Viner štediše", a kada je država pokazala ozbiljnije neraspoloženje zbog odliva deviza u Austriju, Radenković i njegova domaća brokerska ekipa osnovali su "Viner broker plan". Onda je ova firma, uz malu pomoć poslovnih prijatelja iz PKB banke i jedne berlinske banke, osnovala "Mešovitu banku i osiguranje" (MBO). Sredinom 1992. godine Radenković je prekinuo saradnju sa "PKB bankom" i osnovao sopstvenu osiguravajuću kuću "Viner broker osiguranje".

Tada počinje nejgov vrtoglavi finansijski uspeh. Niču "VB banka", "VB stan", "VB auto", "VB trejd", "VB sport", "VB turs"..."VB holding" sa 35 preduzeća u Jugoslaviji, Bugarskoj, Makedoniji i Rumuniji. Kupuje i sopstveni hotel u Velikoj Plani. Kreće marketinška akcija "Treće dete", u kojoj se svakoj trećoj bebi u porodici poklanjala štedna knjižica sa ulogom od hiljadu šilinga. Na RTS-u se emituje zabavna emisija "VB klub" u kojoj defiluju domaće estradne face.

Znalci prilika tvrde da je u to vreme Radenković munjevito zgrtao, ali i rasipao pare. Prezentacije ili konferencije za novinare održavane su u najekskluzivnijim hotelima u zemlji. Svaki od brokera je pri prelasku u višu brokersku kategoriju dobijao vredne poklone, a ukoliko postane broker najviše kategorije, firma mu je poklanjala zlatni sat sa brilijantima.

VALUTNA KLAUZULA: Fundamentalne poslovne nevolje nastale su zbog toga što se "Vinerbroker" držao takozvane valutne klauzule u ekonomski izuzetno nestabilnoj zemlji. Činjenica da osiguranje nije naplaćivano u devizama već u dinarima, dok su u polisi bili naznačeni šilinzi izračunati po važećem državnom kursu, pokazala se naročito štetnom u vreme hiperinflatorne 1993, ali i tokom 1994. godine, kada se "Avramov dinar" čvrsto vezao za marku. Nekako u isto vreme počeli su masovno da se javljaju osiguranici koji su procenjivali da im je isplativo da naplate sopstvene polise osiguranja...

Radenković iz sve enormnijih finansijskih problema pokušava da "izađe" na srpski način - diže ruke od firme. U jesen 1996. godine osniva "VS telešop", kopirajući, po drugi put, uspešan recept poslovanja u civilizovanim zemljama. Televizijska "prodaja iz fotelje" kreće izuzetno dobro, ali su se onda, prema tvrdnjama dobro upućenih, u asortimanu robe koju je nudio "VS telešop" naprasno našli nekvalitetni kineski proizvodi. Njegovi snabdevači iz Beča i Kopenhagena se povlače.

Istražni sudija Kržalić za sada pominje da postoji osnovana sumnja da je bilo neregularnog poslovanja "Viner broker osiguranja" i "Viner broker stana" iz Niša i iz Svilajnca. Takođe napominje da postoji sumnja da je Radenković bez znanja poverilaca preneo 817.000 dinara sa "VB osiguranja" na "VB lizing", čime je izazvao stečaj prve firme. Prema njegovim navodima, ima indicija da je samo ovakvom transakcijom "naneo štetu mnogim osiguranicima", a samo "Fadip" iz Bečeja ojadio za blizu milion dinara.

Ukoliko je verovati dosadašnjim sudskim sporovima protiv desetak direktora iz Niša (koje neki nazivaju policijskim lovom na niške veštice, buneći se što se takva pravda ne sprovodi u drugim mestima u Srbiji, a posebno ne u Beogradu), Radenković će najverovatnije završiti na optuženičkoj klupi. A i kada se tu bude našao, propalom brokerskom krezu bi optužnica stalno mogla da "raste", a cifre za koje se tereti da počnu da se mere desetinama miliona dolara.

Zlobnik s početka teksta mogao bi opet, po istoj matrici bez imalo samilosti, zaključiti da je Radenkovića opet stigla ona jevrejska: dabogda imao pa nemao.