Srpsko-srpski šverc

Most pod ćuprijom

Preko Drine se čamcima švercuju bikovi, kafa, Ukrajinke... Na svakom kilometru, i danonoćno. Pada se, ali posao ne staje

Posle uredbe savezne vlade o platnom prometu sa Republikom Srpskom, i uzvratnih mera, sav robni saobraćaj između dve srpske države odvija se po carinskom režimu. Ali, carina i policija na graničnim prelazima praktično su bez posla, sav promet između dve države sišao je na reku. Od Bajine Bašte, pa nizvodno, do ušća Drine u Savu kod Crne bare radi se danonoćno i doslovno na svakom kilometru, gde god je obala pristupačna. Iz Srbije se prebacuju stoka, brašno, kukuruz, stočno brašno, a s druge strane so, šećer, kafa, cigare... Razmena je jača i organizovanija iduć' ka ušću, i zbog bogatog zaleđa Drine u Mačvi i Sremu. Naravno da država zna za šverc, ali je, očito, zauzeta državotvornim brigama, pa su njene službe na drugim zadacima. Narod je spremno dočekao pruženu šansu, Srbi su, može se reći, masovno sišli na reku, posao ne staje. Dosta je, kažu, Drina uzimala, red je i da vrati nešto.

Čovek koji je, kao ribočuvar, ceo radni vek proveo na reci kaže da je šverca bilo i pre rata u Bosni, prekupci su radili sa kukuruzom i živom stokom koja je s druge strane imala bolju cenu. Kad je puklo u Bosni, bilo je svega, pogotovu oružja. Devedeset treća je poznata po prevozu Muslimana, Srbi iz Bosne ugovarali, Srbijanci prevozili. Opaka para, dve 'iljade maraka po čoveku. Osetili ljudi pare, navalili, cena pala na sto maraka "po komadu". Dešavalo se da se dve strane sporečkaju oko toga koliko kome pripada, stanu nasred reke, na ostrvcetu, da raščiste račune, ne mogu da se dogovore, "uvate i pobiju ono što vode". Palo je tu krvi. Bilo je i individualaca koji su pobili sve Muslimane koje su preuzimali da prevezu. Govorili da to ne rade zbog pljačke, mada su nesrećnike oslobađali suvišnog prtljaga, već da je proradilo nešto jače od njih. Lični doprinos...

Onda došla srbijanska blokada na Drini, krenuo benzin, isprva stidljivo, u kanistrima, pa se prešlo na dvestolitarsku burad. Uvežu konopcem bure do bureta, k'o nisku bisera, čamac samo prevuče jedan kraj do bosanske obale, zakači se za traktor i očas izvuče. Gled'o svojim očima, dođe milicija, nema ništa, izvukli. Sad se najviše radi sa stokom, džakovima kafe, šećera, soli... Čamci veliki, preko deset metara, metalni, jake "pente" (motori). Trenutno stanje je kaže ribočuvar, kao da podnosi izveštaj Službi - da milicija i vojska sve maksimalno pokrivaju, ali ljudi imaju svoje veze, pada se, i dalje radi, na veliko se tu valja, posebno ka ušću kod Crne bare.

K'O BELA LALA: Badovinci. Mesto pred Pavlovića ćuprijom sa srbijanske strane. Preko Međaši i Popovi. Podne. Kafana hektarska, za jednim stolom nekoliko ljudi doručkuje roštilj. Prisutna i gospođica kojoj je zaduženje da opusti atmosferu, poboljša apetit. Ljudi ozbiljni, u godinama. Ozbiljan i pos'o. Tu su s kamionima, čekaju. O švercu čuli, ima toga. Ipak, zahvaljujući vezi, stupaju u razgovor. Ne rade oni, ali znaju. Dobro, ponekad se i oni prihvate posla, vide, rade ljudi, pada para. Od donošenja Uredbe o platnom prometu, pojačana kontrola i na prelazima i na putevima, teško i preko reke, ljudi se bore čamcima da prevezu robu. Preko graničnog prelaza ništa, sve ide čamcima, celim tokom Drine, i danju i noću. Kad se ugrabi prilika, nešto se oduzme, nešto pređe...

Uključuje se i drugi. Ovde ima 5-6 ekipa sa po desetak ljudi, treba organizovati posao od otkupa od seljaka do prebacivanja. Ide sve, bikovi, junad, telad, ovce, svinje, jagnjad, prasad. Čamci metalni, popatošeni da se stoka ne bi klizala, sa ogradom, da ne bi ispala. Prevoz: bikovi 50 maraka po grlu, ovca 5 maraka. Stane do osam bikova, 50 jagnjadi. Jeben pos'o, ima i žrtava. U novembru, kod Crne bare, otac i sin se utopili sa deset tona kafe.

Jeste zabranjeno, ali kad je nešto zabranjeno - sve više se radi, maksimalno i pažljivije. Ima lepih para, 'iljadu-dve maraka padne za noć. Organizacija je to, prati se stanje, patrole, mobilni, voki-toki aparati... Javi se, ima, nema, i teraj, pos'o se mora obaviti za sat. Utovariš u traktor i teraj, brzina je to, jedni tamo, jedni 'vamo, nema puta, preko njiva, mrak. Vidiš svetla, znaš da je patrola, pustiš stoku, ali mrak, stoka se plaši, neće od tebe... Tako i pada stoka. Po danu je pustiš, ona ode, nemaš veze sa njom. U toj jurnjavi svega ima, povređivanja...

Radi se na sledeći način. Prikolicu sa stokom doteraš do čamca, mrak, ide stoka za tobom k'o bela lala. Bikovi se uvežu za ogradu i teraj. Desi se svašta. Poludi bik, ako ga na vreme ne upucaš puškom za omamljivanje, ode sve u majčinu. Ako je stoka vezana, sve potonu. Skoro dolazili ronioci iz Mitrovice da vade jedan čamac. Ako stoka nije vezana, nema problema, pliva k'o bela lala. Oni što rade na sitno zavežu kravu za čamac, i na drugu obalu. Ovce su nezgodne, mora se pažljivo, kud jedna, ostale jurnu za njom, očas se čamac prevrne. Inače, popakuješ bikove, tap tap, okreneš turu za pola sata.

Ima raznih slučajeva, padaju ljudi. Ranije se radilo zajedno s milicijom, sad vanredne okolnosti, carina, policija, vojska, nema zezanja. S druge strane nema problema, treba im roba, policija "istrenirana", radi s njima, čuva ih.

Ovde postalo opasno, postavljaju zasede, mrak, on u žbunju, desi se staneš na čoveka. Ima onih koje ne možeš potplatiti, hoće slavu, reputaciju. Inače, dvesta maraka patroli da te pusti da radiš sat, a za sat prebaciš pedeset bikova. Najčešće se pada zbog cinkarenja. Kolega uvali kolegi, i dok se policija bavi kolegom, on radi. Ili se namerno prijavi sitnija tura, dok su plavci zauzeti uspehom - radi se na veliko. Velika Drina, i da hoće ne mogu celu da kontrolišu, nisu ni šverceri naivni, vrzmaju se, prate, znaju kad su smene, gde su, s kim mogu, para je, bre, u pitanju.

50 DEM "PO GRLU": Prvi sagovornik, kamiondžija, pokušava analitički da sagleda problem. Da nije Bosne, naš seljak nikad ne bi video gotovog dinara. Od zadruga uvek neka kompenzacija, đubrivo, seme. Ovamo, em gotov dinar, em cena žive stoke viša za 40 pfeniga.

Pitamo, šta još ide preko reke? Idu Ukrajinke, postoje specijalisti i za njih. Za kafane, noćne barove. Pošto su uglavnom bez papira, i za njih se uzima 50 maraka "po grlu". Dobro, zadrže se malo i ovde, ne možeš odma' na reku, opasnost je to. Desi se, plaše se vode, neće u čamac, vrište, onda pesnicom u glavu, i ulaze k'o bela lala. Dođu sveže, vrate sa drugim opisom. Nisu samo devojke, ima i zrelih žena. Tamo rade, budu tri-četiri meseca, desi se ne plate im, psuju Srbe. Ali opet se vraćaju, jeste da ne dobijaju ni deseti deo onoga što zarade, ali i to je dosta, ništa nisu ni uložile.

Nekoliko kilometara nizvodno od Pavlovića mosta ljudi pecaju. Dva omanja ribarska čamca privezana za obalu. Stiže golf, pecaroši za tren oka ubacuju u čamac desetak nabreklih crnih najlonskih džakova. Pun čamac, u društvu sa praznim (u kome je čovek sa druge strane) pali se i kreće preko reke. Posle desetak minuta oba čamca se vraćaju prazna, sa jednim čovekom. Farmerke iz Pazara, objašnjava čovek sa crnom pletenom kapom. Žena pored njega, u trenerci, s mobilnim, upozorava ga da ćuti. Što, odgovara čovek, bio sam ja u novinama: "danju spavam, noću radim". Ima policije, vitla, ti bežiš, ako te stignu - njihovo, ako ne stignu - tvoje. Vitla i vojska na reci, pa ko ima jaču "pentu" nosi. Vojska ima gumene čamce sa motorom od 18 konjskih snaga, ima da uzme "pentu" od 40 KS, stavi na mali čamac, pa neka ga uvate. 'Vamo idu riblja konzerva, polovna odeća na kilo, šećer, kafa, tamo stoka i pazarski džins. Prelaz na svaki kilometar, kad je jaka Drina, preturi se čamac k'o ništa. Ima ih mnogo, ali i Pavlovića ćuprija mnogo pušta, "ih", na ćupriji slobodna pogodba, mo'š boga preterati ako daš i s jedne i s druge strane.

Policija i carina mu svaki čas upadaju u kuću - živi do reke - što nađu, kupe. Pada se na sitno, sa dva-tri džaka kafe, velike čamce u Crnoj bari sa stotinama džakova ne smeju ni da zaustave, to ide za Beograd. To se ne dira, jer će te nestati u mraku. Zato on ne čačka u krupne stvari, samo sitno, pa šta Bog da. I ako padneš, padneš sitno, nek ide. Jako pao 120 farmerki, držali ga noć i dan. Inspektor kaže, prebroj, šta da broji, nije prod'o. Odmah ih dadoše robnoj kući po sedam maraka, i to pišu 60, iako su uzeli duplo, neka pišu 60, manja je kazna, baš ga briga, njemu su uzete i 'vako i 'nako.

Na Pavlovića ćupriji nema gužve. Na bosanskoj strani pripadnici SFOR-a zbog pronalaženja oružja u Distributivnom centru u Bijeljini. Carinik pristaje da govori bez pominjanja imena. Uglavnom se oduzimaju sardine, kafa, čokolada, televizori, "Gorenje" bela tehnika... Ali ne u nekim količinama, upoznaje nas carinik, ljudi znaju šta sme, šta ne sme, i idu na reku. "Može sok, da se osvežiš", pita vozač koji je došao kod carinika na red.