Tajne srpske privatizacije (2)

Tri ključne razlike

Veselin Vukotić, ključni čovek crnogorske privatizacije: "Privatna svojina je mehanizam koji i neprijatelje pretvara u prijatelje"

"Građani Srbije i Crne Gore neće postati vlasnici bezvrednih papira nego akcionari bezvrednih preduzeća. Kad se pomenu bezvredni papiri, to podrazumeva da je neko emitovao hartije od vrednosti i prevario ljude, a ovde nema prevare. Privatizacija će samo pokazati koliko su naša preduzeća loša. U prve dve-tri godine od dobijanja akcija, one neće donositi nikakav profit, u to sam ubeđen. Kasnije će, međutim, doći do oporavka privrede, pa samim tim i do rasta vrednosti akcija. Na primer, crnogorska turistička privreda danas ne vredi, ali me niko ne može ubediti da uključivanjem lanaca stranih hotela Sveti Stefan ili budvanska rivijera neće početi da donose profit", kaže u intervjuu "Vremenu" dr Veselin Vukotić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Podgorici i kreator programa crnogorske vaučerske privatizacije.

VESELIN VUKOTIĆ: Ne spadam u ljude koji daju obećanja, tako da ne znam kada će vaučeri biti podeljeni. Znam, međutim, da mi u Savetu za privatizaciju svakog dana obavimo po jedan deo posla. Što se edukacije tiče, za taj posao smo angažovali jednu beogradsku PR (public relations) agenciju. S aspekta socijalne pravde, mnogo je manje važna količina vaučera koju će neko dobiti od količine informacija koja će biti dostupna građanima. Mogu da garantujem da će svi dobiti osnovne informacije.

Vaučeri mogu da se menjaju za akcije svih preduzeća. Kako će običan građanin znati gde da uzme akcije, koje preduzeće može da mu donese profit?

Prvobitna ideja bila je da se vaučeri ne menjaju za akcije onih preduzeća u kojima država ima manje od deset odsto kapitala. Na kraju smo, ipak, odlučili da omogućimo zamenu vaučera za akcije svih crnogorskih preduzeća. Hteli smo da izbegnemo komentare da smo od građana sakrili najbolje firme jer znamo da naši ljudi žive u iluziji da imamo dobrih kompanija. Kada je reč o bonitetu firmi, svaki punoletni građanin koji dobija vaučer dobiće i brošuru u kojoj su odštampani mini-memorandumi preduzeća koja idu u privatizaciju.

Za Crnu Goru se uvek govorilo da u privatizaciju ide odlučnije od Srbije, a privatizovano je tek 120 manjih i srednjih preduzeća. Hoće li vaučeri ubrzati stvar?

Da, privatizovano je 120 kompanija, vrednosti od oko 400 miliona nemačkih maraka. U ukupnoj masi to i nije neki veliki procenat. Mnogo je, međutim, važnije da se proces kreće. S vaučerima sigurno kreće ubrzana privatizacija. Vaučerska privatizacija je projekat vredan 2,5 milijardi DM.

Kako bi izgledalo poređenje sa Srbijom, koja je insistirala na socijalnoj dimenziji privatizacije i opredelila se za radničko akcionarstvo?

Činjenica je da se modeli privatizacije u Srbiji i Crnoj Gori razlikuju, ali ne bih govorio u relacijama "ovaj model je bolji". Istovremeno, to što se radi o drugačijim modelima nikako ne znači da to ugrožava saradnju dve privrede i ekonomsku celovitost ovih prostora. U krajnjoj liniji, privatna svojina je mehanizam koji i neprijatelje pretvara u prijatelje. Kada je reč o razlici u modelima, Srbija ide na takozvanu insajdersku privatizaciju. To je pristup koji smo mi u Crnoj Gori imali do sada, a sada naglasak stavljamo na autsajdere, ljude izvan preduzeća koje se privatizuje. Drugo, mi insistiramo na transparentnosti privatizacije, a kada je o Srbiji reč, s obzirom na ono što čujem od kolega, transparentnost nije posebno naglašena. Treći važan momenat je obaveznost privatizacije. U Srbiji ona ne postoji, a u Crnoj Gori su sva preduzeća u vlasništvu fondova i više ih niko i ne pita hoće li da se privatizuju. Sledeće, Crna Gora nema strah od stranaca i njihovog kapitala, dok ono što se u Srbiji dogodilo sa ICN-om Jugoslavija govori suprotno.

Pomenuli ste transparentnost i animiranje stranaca. Sindikat nikšićke pivare "Trebjesa", koju je kupio belgijski "Interbru", izašao je u javnost s većim brojem primedbi. Da li će budući međunarodni ugovori biti transparentniji?

Transparentnost je ključni princip, a kad je reč o strancima, obezbedićemo je tenderskim pravilima. Što se "Trebjese" tiče, do nesporazuma je došlo zbog obećanja datih radnicima, i to obećanjima koje nisu dali stranci nego naši ljudi, da bi radnike pridobili za privatizaciju. Reč je o prvim koracima i neiskustvu, a stvari u "Trebjesi" su došle na svoje mesto.

Primedbi je bilo i na račun privatizacije Instituta "Dr Simo Milošević", gde nije bilo međunarodnog konkursa. Kritikovan je i ulazak "Glenkora" u Kombinat aluminijuma "Podgorica". Da li je KAP tajno privatizovan?

Što se tiče Instituta, on je prodat direktnom pogodbom. Formalno, budući da je prodat državni kapital, nije učinjen nikakav prekršaj - država ima pravo da proda svoju imovinu kako hoće. U to vreme nije postojala obaveza o javnosti i nisu bila doneta tenderska pravila. Sada bi to bio prekršaj, ali treba imati u vidu da Crna Gora nije ekonomski oštećena tim aranžmanom. KAP je, s druge strane, procenjen na 400 miliona dolara, a njegovi dugovi iznose 230 miliona, tako da se Vlada Crne Gore našla pred izborom - da ugasi Kombinat ili da traži rešenje za krizu te kompanije. Napravljena je lista najvećih dužnika, na kojoj je "Glenkor" na prvom mestu, i normalno je da je ta kompanija bila zainteresovana da spasi svoje potraživanje. Tu nema ničeg ekonomski spornog. Da bi oni povratili 80 miliona dolara svog potraživanja, Kombinat će morati da oživi. Bilo je komentara da je KAP trebalo prodati za jedan dolar. Niko ga ne bi kupio ni po toj ceni, jer bi morao da preuzme i dugove. E sad, verovatno je "Glenkor" stekao prednost, on je već unutra i možda će se, prilikom privatizacije, drugi ustručavati da konkurišu, ali se ne može govoriti o privatizaciji "ispod žita".

Za koja preduzeća očekujete interes stranaca i na koliki priliv kapitala računate?

Nemamo tako egzaktne procene. Preko međunarodnih tendera ćemo ponuditi 19 preduzeća, vrednih 2,5 milijarde DM. Mislim da će tržišna cena biti mnogo niža. Ovih 118 već prodatih kompanija postigle su cenu upola nižu od procenjene. Jednostavno nije bilo zainteresovanih, niti je bilo boljih ponuda. U krajnjoj liniji, nama nije cilj da dođemo do velikog keša, nego da obezbedimo investicije. S obzirom na stanje u privredi, mi na tenderu ništa ne prodajemo, kupujemo investitora. U Istočnoj Evropi se dešavalo da stranci kupe kompaniju da bi kupili tržište, a potom ugase kompaniju. Nastojaćemo da to izbegnemo.

Postoje različite procene o tome koliko je kapitala poslednjih godina izneto iz zemlje. Da li očekujete domaće investitore, eventualni povratak tih para i njihovo ulaganje u akcije?

Procene o iznetom kapitalu su čisto gatanje. Para napolju verovatno ima, ali ima ih i u zemlji. Neće stranci da dođu da razvijaju Srbiju i Crnu Goru, a da mi budemo toliko pametni i držimo kapital na stranim računima. Moramo da stvorimo uslove, političku i makroekonomsku stabilnost da bismo privukli investitore. Ako to uradimo, kapital koji je iznet napolje, ali i onaj koji se nalazi u slamaricama, ući će u privatizaciju. U Crnoj Gori se na jednoj javnoj aukciji dogodilo da su delovi nekih kompanija dostigli cenu tri i po puta veću od početne, iako je i ona u startu precenjena. Kada je to obelodanjeno, izazvalo je šok u javnosti i zlobne komentare na račun onih koji imaju toliko novca. Moj stav je da arbitriranje na temu "je li neko kapital stekao pošteno ili nepošteno" nije stvar privatizacije. Kako god da je stečen, dobro je da je taj kapital izvučen iz džepova i sa računa na Kipru, a potom ubačen u domaću privredu. Ne bih mnogo moralisao oko toga kako je neko stekao kapital, jer smo, ako hoćemo da budemo pošteni, svi pomalo kriminalci - svi menjamo devize na ulici. Drugo, ja znam da je bilo pronalazaka nekih bušotina nafte, one se još ne eksploatišu, ali smo se i u vreme najtvrđih sankcija vozili. Mislim da se ne varam ako kažem da su se na švercovanom benzinu vozili i predsednici ustavnih sudova, vlada, države... Mnoge od sadašnjih preduzetnika, koje moramo da podstičemo ako hoćemo privatizaciju, sistem je oterao u sive vode. Poštena analiza poreza, ali i reketa koje plaćaju, pokazala bi da nema mesta optužbama da se neko bogati zato što ne plaća poreze. Ja takve zovem sistemskim prestupnicima.

O političkim okolnostima

Koliko će na cenu crnogorskih preduzeća uticati nepovoljan međunarodni položaj Jugoslavije, ali i odnosi na relaciji Podgorica-Beograd?

Politička situacija uticaće ne toliko na cenu koliko na odluku investitora da li će ovde ući. Kada bi to uticalo samo na cenu, a hoće, bila bi to mnogo manja šteta.

Da li je zbog kosovske krize opao interes stranaca?

Interes nije opao, ali su investitori postali oprezniji. Svi čekaju da vide šta će biti krajnji ishod pregovora u Francuskoj.

Ima li "slučaj ICN" uticaja na crnogorsku privatizaciju, mada je reč o incidentu u Srbiji?