Intervju: Rajko Đurđević, vlasnik i direktor "Autokomerca"

Dva ultimatuma saveznoj vladi

Mi ćemo učestvovati na Sajmu. Ukoliko 1. aprila savezna vlada ne povuče spornu uredbu, svi uvoznici automobila će tog dana napustiti Sajam

Nije šala - od 1.aprila jugoslovensko tržište moglo bi da ostane bez novih stranih automobila. Tog datuma stupa na snagu jedna od klauzula Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju po kojoj su autouvoznici obavezani da na svakih recimo 1000 maraka uvoza obezbede 600 maraka izvoza proizvoda jugoslovenske autoindustrije. Ako ne izvezu domaće ventile, zaptivke, odlivke, amortizere ili menjače, neće biti ni audija, folksvagena, forda, opela, mercedesa, fijata, hondi, suzukija... Hoćemo li ubuduće nove automobile kupovati jedino u Kragujevcu, a na raspolaganju će nam biti samo florida, stojadin ili jugo?

Uredba savezne vlade o obaveznom vezivanju uvoza za izvoz u trgovini novim automobila rezultat je probuđenog kragujevačkog automobilskog lobija i ambicije da se neumitna svojinska i tehnološka transformacija "Zastave" reši pokušajem strateškog dugoročnog pozicioniranja posrnule jugoslovenske autoindustrije. Bitka između domaćeg lobija i već izraslih uvozničkih kuća (iza kojih stoje moćni svetski auto-koncerni) vodi se zapravo oko kolača zvanog tržište. I jedni i drugi ispravno procenjuju da se (naročito buduća) moć ovdašnjeg tržišta meri milijardom maraka i svi bi danas da zauzmu što bolju poziciju za budućnost.

Kragujevački automobilski lobi huška državu da ne ispusti zlatnu koku iz ruku, tvrdeći da se "Zastava" može prodati samo i jedino u paketu sa kooperantima i tržištem. Država prihvata taj strateški argument, ali se opredeljuje za arsenal nepopularnih poteza koji neprijatno mirišu na protekcionizam. Uvoznici, s druge strane, razumeju stratešku ideju države, ali nude ubedljive kontraargumente da u Jugoslaviji nema firme koja nešto može da ponudi stranom tržištu.

U čitavu priču nesrećno se uklopio i predstojeći Sajam automobila kao moneta za potkusurivanje sukobljenih strana.

Hoćemo li moći i ubuduće da kupujemo strane nove automobile i hoće li uopšte biti Sajma automobila u Beogradu? Rajko Đurđević, vlasnik i direktor "Autokomerca" (generalnog zastupnika i importera za "Audi" i "Folksvagen") i predsednik Udruženja uvoznika automobila, sumnjičavo vrti glavom.

"VREME" : Dugo ste ubeđivali predstavnike savezne i republičke vlade i ljude iz privrednih komora. Postoji li mogućnost da sporna uredba ne stupi na snagu 1. aprila?

RAJKO ĐURĐEVIĆ: Savezna vlada, koliko znam, nije razgovarala o povlačenju uredbe, mada vidim po novinama najave da će se to dogoditi. Kao ozbiljan poslovni čovek u to ću poverovati tek kad vidim odluku. Ali, ono što znam jeste da je za sprovođenje jedne ovakve uredbe potrebno bar 5-6 podzakonskih akata, a nijedan još nije donet. U ceo ovaj projekat vlada je ušla bez argumenata, i to me tera na zaključak da uredba neće biti povučena. Dakle, ako 1. aprila i bude odložena njena primena, to neće biti zato što je država uvidela grešku nego zato što nisu usvojena prateća, podzakonska akta. Uostalom, u ovakvim političko-ekonomskim okolnostima kad je rat pred nama apsurdno je pričati o izvozu,a kamoli regulisati ga. Voleo bih da pitam te ljude iz vlada, ministarstava i komora da li oni mogu da odu u Evropu? Ne mogu da dobiju vizu, niko neće da ih primi, a od mene traže da nešto izvozim.

Pre neki dan jedna vrlo uticajna politička partija pozvala je građane na ekonomski patriotizam, koji blago vuče na protekcionizam i bojkot inostrane robe. Da li će i taj poziv imati uticaja na primenu sporne uredbe ili na njeno odlaganje i ukidanje?

Ponavljam opet, mi smo pred konfrontacijom sa NATO-om i bombardovanjem. Od političke konstelacije zavisi i sudbina uredbe. Ako sve bude kako ne treba, uredba će biti doneta kao zaštitni mehanizam privrede zemlje koja se zatvara i izoluje od sveta. I obrnuto: ako se politička situacija reši pozitivno, onda će primena ove uredbe biti odložena i ona na kraju ukinuta. Pred nama su dva puta: rat, ili ulazak u Evropu. Sa ovakvim zakonima o spoljnotrgovinskom poslovanju, univerzitetu, štampi mi ne možemo u Evropu i oni se moraju prilagoditi njenim standardima. Ako nastavimo konfrontaciju sa svetom, ostaju nam spoljni zid sankcija i sankcije na investicije, i onda će neko u ovoj zemlji reći "ako nema izvoza, onda neće biti ni uvoza". Onda mi nemamo ovde šta da tražimo. Meni se ne žuri, jer ja ću uvek uvoziti automobile "audi" i "folksvagen", ali se žuri tamo nekom ministru Vukoviću jer zna da će biti ministar još koji dan ili mesec, ali nikako još nekoliko godina.

Da se vratimo razlozima za donošenje uredbe. U pozadini svega stoji tržište?

Jugoslavija ima najbolje tržište, sa stanovišta potencijala, za Evropu. Tržište je izgladnelo posle svih ovih godina sankcija i izolacije, na njega je stiglo malo automobila u odnosu na potrebe i ono je sada skromno zbog ekonomske nemoći kupaca. Pogledajte, ko danas ozbiljno održava automobil i gde su rezervni delovi.

Ali, poslednjih godina u zemlju je ušlo mnogo stranih automobila koji su zadovoljili neku tražnju?

Za poslednje tri godine uvezeno je oko 250.000 polovnih automobila. Ako je njihova prosečna cena između 8000 i 10.000 maraka, proizilazi da je na tu vrstu uvoza potrošeno od 2 do 2,5 milijarde maraka. U istom periodu uvezeno je ispod 30.000 komada novih automobila, od toga prošle godine 7815 automobila za 120 miliona maraka. Potrebe tržišta za novim automobilima, prema našim istraživanjima, kreću se negde oko 30.000 komada godišnje. Što se tiče prodaje u boljim budućim vremenima, slažem se sa gospodinom Milanom Bekom, koji godišnju kupovnu moć tržišta procenjuje na milijardu maraka. O sadašnjem stanju najbolje govori paralela sa Hrvatskom. Moj kolega koji radi s firmama "Audi" i "Folksvagen" prodao je na upola manjem tržištu 12.000 automobila, a ja 1000. Da su normalna vremena, prodao bih 20.000 vozila, a procenjujem da bih samo prve godine tih "normalnih vremena" mogao da prodam i svih 50.000 vozila kad uzmem kao parametar Hrvatsku. I da se sada vratim na prethodno pitanje. Odgovor je da zaista iza svega stoji tržište, i mislim da je naša država odlučila da sa "Zastavom" proda i tržište.

Da se vratimo na uredbu. Prema njenim odredbama, da biste uvozili automobile, morate da izvozite delove i sklopove domaće autoindustrije. Da li su uvoznici spremni da izvoze?

Idemo redom. Celokupna jugoslovenska autoindustrija prošle godine izvezla je svojih proizvoda za 50 miliona dolara, što je oko 80 miliona DEM. Hajde sada da napravimo malu digresiju i vratimo se na procene uvoza automobila kad budu ona "normalna vremena" da bismo pokazali o kakvim fantastičnim izvoznim relacijama se radi. Ako stavimo u odnos novčani izraz te buduće uvozne tražnje i obavezu izvoza od 60 odsto koja postoji u uredbi, proizilazi da će jugoslovenska autoindustrija morati 50 puta da poveća izvoz ne bi li zadovoljila državnu uredbu i potrebe tržišta. Šta je, dakle, potrebno da naša autoindustrija upedesetostruči izvoz? Inače nemam ništa protiv tog uvozno-izvoznog vezivanja, ali kad to nije neprirodno i kad je moguće.

Kad se već insistira na izvozu, pitam se ko je taj ko treba da ga poveća - uvoznici automobila ili domaći proizvođači auto-delova. Zašto ja kao uvoznik automobila treba da izvozim, a ne proizvođač. I kad hoću i želim, nemam šta da izvezem jer nema robe. "Autokomerc" ima stranog partnera, i on traži robu, ali nje nema. Jugoslovenske fabrike kažu da nemaju robu za izvoz. Naši državni činovnici nešto drugo traže od nas - da dovedemo stranog partnera, da on donese kapital, tehnologiju i repromaterjal, da napravi proizvod, a da ga mi izvezemo.

Da li je "Folksvagen" zainteresovan da kupuje auto delove u Jugoslaviji?

Pre ovog rata 22 fabrike u bivšoj Jugoslaviji radilo je za sarajevski TAS koji je bio "Folksvagenova" fabrika. Jedna trećina automobila u SRJ su "Folksvagenova" i Koncern "VW" zato ima interes da zadrži ovo tržište. Pođimo od pretpostavke da su ljudi iz "Folksvagena" došli u Jugoslaviju i hoće da kupe delove u vrednosti od 60 odsto uvoza njihovih automobila. Odvedem ih u jednu od boljih naših fabrika, "Gumaplast" iz Inđije, koja pravi zaptivke. Pitamo ih koliko mogu da izvezu, a oni kažu 'jedan kamion mesečno', što je otprilike 600.000 maraka. Onda ljudi iz "Folksvagena" kažu da njima treba jedan kamion, ali dnevno, i sa time bi "Autokomerc" pokrio polovinu svog uvoza. Za taj kamion robe dnevnog izvoza fabrici u Inđiji za ulaganje u tehnologiju treba 5-6 miliona DEM. Šta je suština? "Gumaplast" zapravo nema fabriku, ima samo halu i stare mašine koje prave zaptivke samo za "jugo". Pored para za mašine, "Gumaplastu" trebaju pare za uvozni repromaterijal, treba obučiti radnike za novu tehnologiju. I kad bi sve to dobili, treba im 1,5 godina da osvoje tehnologiju novih zaptivaka kakvi trebaju "Folksvagenu".

Idemo dalje, kad bi automobilski koncern iz Nemačke i pristao da dâ taj novac, stiže pred novu dilemu - "kako da dâ taj kapital, kako se to radi sa firmama u Jugoslaviji". Znači, prva pretpostavka je da se skinu sankcije na investicije. Ali to ne zavisi od mog "Autokomerca", niti od ostalih uvoznika automobila. Pođimo sad od pretpostavke da nema sankcija, i "Folksvagen" pita koji svojinski model da prihvati kad ulaže u "Gumaplast". Nema nikakvog modela, a Nemci bi hteli da budu većinski vlasnici. Znači, druga pretpostavka je - privatizacija. A direktor i radnici "Gumaplasta" neće da budu manjinski akcionari jer gube sadašnje pozicije i privilegije.

Ovo što ste ispričali je teorijski model. Da li je bilo praktičnih ponuda i iskustava?

Pre dve godine u vreme održavanja beogradskog Sajma automobila doveo sam delegaciju "Folksvagena" na vrlo visokom nivou, koju je predvodio gospodin Santelman, član Upravnog odbora borda VW-a. Pozvali smo na sastanak predstavnike 30-40 domaćih fabrika. Gospodin Santelman tada je decidirano izjavio da će od naših fabrika kupiti sve auto-delove koji po kvalitetu i ceni zadovoljavaju standarde "Folksvagena". Podeljeni su formulari sa preciznim uputstvima kako da se popune i telefoni za dodatne informacije. Znate ko se do danas javio? NIKO. Za dve godine niko od naših proizvođača iz autoindustrije nije ništa ponudio, a kamoli da imamo nešto kurentno.

Domaći automobilski lobi ističe primere fabrika i uvoznika koji uspešno izvoze?

Navešću opet jedan slučaj koji govori sam za sebe. Prošle godine izvezeno je ventila iz Jugoslavije u "Audi" u vrednosti od 2,5 miliona maraka. To nije izvezao "Autokomerc" i nije direktno iz jugoslovenske fabrike otišlo u "Audi". Ventili su kao poluproizvod otišli u jednu nemačku firmu na doradu, ta firma je stavila svoj žig, i onda prodala "Audiju".

Kad ljudima u našim vladama i komorama prezentiramo sve ove podatke, onda nam oni kažu kako smo ih uverili da ta famozna uredba ipak ne može da stupi na snagu 1. aprila. Ali, videćemo.

U javnosti se špekuliše da su uvoznici automobila ipak postigli kompromis sa državom da ona ne primenjuje uredbu, a da se oni pojave na predstojećem beogradskom Sajmu automobila. Čak se tvrdi da ste pristali i na enormno velike cene zakupa izložbenog prostora?

Nikakav "paket aranžman" nismo pravili sa saveznom vladom, i odlučili smo da idemo na Sajam verujući da će vlada odložiti primenu uredbe. Mi nismo trgovci nego savesni poslovni ljudi koji ne žele da varaju svoje kupce. Besmisleno je ići na Sajam automobila ako ništa ne prodamo. Zamislite tu blamažu da mi prodamo automobil, kupac ode da plati carinu, a država kaže da taj auto nema dozvolu za uvoz. Mi smo se ozbiljno pripremili za tu manifestaciju, ali postoji milion razloga da Sajam ne bude održan: pretnje NATO-a, bombardovanje, pregovori u Parizu, zabrana dolaska proizvođača automobila... Opremanje štanda sa eksponatima i kamionskim prevozom košta 1,5 miliona maraka, a nijedna osiguravajuća kuća neće da osigura robu za Sajam u Beogradu. I sad zamislite muke proizvođača.

Da li se i ove godine kao lane može dogoditi da dinar devalvira u vreme Sajma automobila?

Mi smo tražili od savezne vlade, kao garanciju našeg učešća, da se devalvacija ne sme dogoditi u to vreme. Prošle godine u vreme Sajma i mesec dana kasnije uvoznici automobila nisu mogli ništa da prodaju.

A cene zakupa izložbenog prostora?

U početku nam je traženo 120 maraka po kvadratu "golog" prostora. Toliko košta u Zagrebu i Ljubljani. Kad uporedim svoju prodaju sa prodajom kolege u Zagrebu prošle godine, onda mene kvadrat na beogradskom Sajmu treba da košta 10 DEM. Meni moja ekonomska moć nije dozvoljavala da se pojavim na Sajmu automobila u Beogradu. I posle svih pregovora, direktor Sajma gospodin Zarić delimično je uvažio naše primedbe i spustio cenu na 72 marke po kvadratu, ali u dinarima.

I na kraju, da li će se uvoznici automobila pojaviti na Sajmu?

Mi ćemo učestvovati na Sajmu. Ukoliko 1. aprila savezna vlada ne povuče spornu uredbu, svi uvoznici automobila će tog dana napustiti Sajam.