POLITIKA

Vreme br. 439, 20. mart 1999.

 

Ekonomski patriotizam

"Jumko" ili "Levis"

Da li se iza apela JUL-a na bojkot ekonomske pete kolone krije jurnjava za mangupima iz sopstvenih redova

"Patriotizam je kada svog sina pošalješ na školovanje u London ili Prag, a onda u Srbiji počneš mobilizaciju za rat u kojem ne učestvuješ. E, sada, ako ja probam da sakrijem svog sina, njega proglasiš za dezertera, a mene za nepatriotu", ovako je slušateljka jedne prestoničke nezavisne radio-stanice, pre nekoliko godina, opisala bujanje "patriotizma" u Srbiji i lov na domaće izdajnike. Situacije dobro poznate iz vremena rata u Hrvatskoj i Bosni mnogi su se podsetili posle saopštenja sa poslednje sednice Glavnog odbora Jugoslovenske levice koje je "Politika" (petak, 12. mart) prenela pod naslovom "Poziv na ekonomski patriotizam".

"Glavni odbor je ocenio da je nužno da se u ekonomsko-socijalnoj oblasti odgovori pritiscima na isti način kao što je to manifestovano u političko-državnoj oblasti. Stoga Jugoslovenska levica poziva sve građane naše zemlje na ekonomski patriotizam, na bojkot i moralnu izolaciju pete kolone i sive ekonomije i bezrezervno podržava državne organe u borbi protiv kriminala", kaže se u saopštenju JUL-a. Osim u medijima, GO stranke, koja okuplja sve same direktore državnih, društvenih i privatnih preduzeća, ali i fondova, otkrio je i ekonomske izdajnike. "Ekonomska peta kolona je situirana u onima koji u sivoj ekonomiji najbolje sarađuju sa režimom Mila Đukanovića u rušenju Srbije i Jugoslavije, u onima koji svoje takozvano poslovanje ne obavljaju u regularnim tokovima, a utajom poreza i doprinosa direktno utiču na stvaranje inflacije i time direktno ugrožavaju egzistenciju građana", saopštava JUL, prenosi "Politika".

Među ekonomistima nema spora da siva ekonomija postoji - prema nekim procenama u njoj je zaposleno više od milion ljudi, kao što nema spora da su se mnogi obogatili na utaji poreza. Stručnjaci, međutim, ne mogu da se otmu utisku da bi protiv sive ekonomije trebalo da se bore državni organi, u kojima sede predstavnici ove stranke i njihovi koalicioni partneri, a ne građani, kojima je apel upućen.

POGREŠNA ADRESA: "Zbog zaštite stranke profesionalni ekonomisti uopšte ne bi trebalo da komentarišu takvo saopštenje. Pošto je sve što u njemu piše apsolutno suprotno ekonomskoj logici, zarad očuvanja digniteta struke, ne treba se stručno osvrtati na takve stvari", kaže jedan eminentni beogradski ekonomista. I nije jedini. Komentar većeg broja stručnjaka svodi se na "budalaština", "ne znam šta je ekonomski patriotizam", i pitanje zašto je apel upućen građanima, a ne vladama i premijerima, te ostalim državnim organima.

"Zaista ne znam kako građani mogu da se bore protiv sive ekonomije i utaje poreza kojom se bave njihovi direktori. Baš me zanima u kojoj to firmi radnici mogu da češljaju poslovne knjige i imaju uvid u bilanse. Uostalom, čak i da znaju da njihovi direktori ne plaćaju poreze, šta mogu da urade", pita se dr Jovan Ranković u izjavi za "Vreme".

Većini naših sagovornika upalo je u oči da se u saopštenju nigde ne pominju direktori "Progresa", NIS-a, EPS-a, državnih fodnova i banaka, u kojima su direktori, predsednici i članovi upravnih odbora sve same perjanice JUL-a i njihovih koalicionih partnera. Budući da su upravo na listi takvih firmi skoncentrisani najveći uvoznici, ali i gubitaši koji su prećutno oslobođeni plaćanja brojnih dažbina državi, možda bi bilo najdelotvornije da je JUL citiranu patriotsku depešu uputio njima.

Ono što je izazvalo najveću zabunu među ekonomistima jeste činjenica što JUL, kao jedna od vladajućih stranaka, u pomenutom saopštenju nigde ne pominje eventualne "državne ekonomske patriotske mere", tačnije nema direktnog poziva na, recimo, protekcionizam. "Naši građani, kao potrošači i korisnici usluga, moraju biti svesni da je naša zemlja izložena najvećim pritiscima od kada postoji", navodi JUL, iz čega bi se moglo zaključiti da građani treba da bojkotuju strane proizvode.

Ekonomisti kažu da je termin "ekonomski patriotizam" apsolutna novina u ekonomskoj teoriji, pri čemu liči na "ekonomski nacionalizam" - kovanicu koju je, u vreme nemačkog romantizma, negde sredinom prošlog veka, upotrebio nemački ekonomista List.

PROTEKCIONIZAM: "JUL možda hoće da ličimo na Albaniju Envera Hodže, mada on nije vodio protekcionističku nego izolacionističku ekonomsku politiku. Ako ostavimo po strani činjenicu da je protekcionizam aposlutno suprotan tržišnoj ekonomiji, u svakom slučaju ostaje činjenica da njega uvodi i sprovodi država a ne potrošači. Građani-potrošači gledaju šta mogu da kupe za svoje pare, nastoje da za manje pare kupe kvalitetniju robu, ne čitaju takve apele", objašnjava jedan naš poznati ekonomista. Ovaj sagovornik "Vremena" podseća na komunističku Rusiju, čiji su građani bili spremni da strancima na ulici skinu levis farmerice i potroše za njih čitavo bogatstvo.

Prema nezvaničnim izvorima, međutim, po svemu sudeći ovaj apel nije ostao bez odjeka, niti je upućen bez povoda. U Saveznoj vladi je, navodno, već pripremljena odluka o ograničavanju uvoza, tačnije država se sprema da napravi listu spoljnotrgovinskih firmi koje će moći da uvoze robu.

"Ništa čudno, država verovatno hoće da digne iz mrtvih Geneks, Ineks, Jugoeksport i slične kompanije koje su gotovo umrle kada im je oduzet monopol u spoljnoj trgovini. Čak i da to ne urade, ostale manje uglavnom privatne kompanije ionako ne bi još dugo mogle da izdrže u tom poslu. Država je za privatnike zatvorila sve kanale za nabavku deviza po zvaničnom kursu, teško dolaze do kontigenata i dozvola, tako da će se deo tih firmi sigurno ugasiti. Ja već znam nekoliko manjih spoljnotrgovinskih kompanija u Beogradu koje su nedavno prestale da rade", kaže u izjavi za "Vreme" dr Ranković.

Vladimir Milovanović

Čega se odreći

12-gg.GIF (11208 bytes)Ukoliko želi, tvrde ekonomisti, JUL sa svojim koalicionim partnerima vrlo lako može da sprovede bojkot "onih koji vrše pritiske na našu zemlju". Dovoljno je, naime, da direktorima najvećih uvozničkih firmi, koji sede u njihovim redovima, zabrani da se time bave. Dalje, mogli bi da sa svojih televizija skinu reklame za strane proizvode - jedna od beogradskih televizija izgleda kao da je osnovao čuveni strani proizvođač žvaka, sponzor vremenske prognoze. Za početak, kažu u šali naši sagovornici, požarevačka diskoteka "Madona" trebalo bi da počne da toči domaći sok od višnje a protera koka-kolu, viski i ostala uvozna pića. Zlobnici bi rekli da bi predsednik Slobodan Milošević, na nagovor svoje žene, mogao da se odrekne viskija, uvoznih cigara, te da prestane da nosi uvozne cipele. U vreme dejtonskih pregovora, naime, svet je obišla vest da je Milošević kupio cipele čuvene marke "Timberli". Gorica Gajević, generalni sekretar SPS-a, morala bi da prestane da nosi "Šanel" kostime, za koje je u jednom intervjuu rekla da ih obožava. Krajnje je vreme da vladajući bračni par počne svoje letnje odmore da provodi, na primer, u Budvi, a ne na grčkoj obali...

Kada je o sivoj ekonomiji reč, građani ne mogu ništa da urade. U sivom sektoru zarađuju za hleb, što je gotovo nemoguće u mnogim državnim i društvenim firmama, tu se snabdevaju jer je roba jeftinija nego u prodavnicama. Ako žele da proteraju sivu ekonomiju, julovci u vrhu države trebalo bi da počnu da sprovode postojeće zakone. Za početak, neka krenu sa čišćenjem svog dvorišta. Progres, Beobanka, Geneks, Niteks, Zdravlje, Jugopetrol, Sunce, Sartid, Zorka-farm, Uzor, Viskoza, samo su kap u moru firmi čiji direktori sede u vladajućim strankama. Iste partije kontrolišu penzijski i zdravstveni fond, kao i Saveznu upravu carina, pa se čini da je stati na put onima koji ne plaćaju poreze i carine samo pitanje odluke.

Sukob na levici u Vojvodini

Kertes na balkonu

Da li će JUL isposlovati prinudnu upravu u Novom Sadu i dočepati se vlasti u gradu u kojem na izborima nije uspeo da osvoji ni jedno jedino od 70 odborničkih mesta

Gradski odbori Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice održali su 15. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu tribinu pod nazivom "Novi Sad za Kosovo i Metohiju u Srbiji i Jugoslaviji". Među glavnim akterima ove demonstracije podrške predsedniku Slobodanu Miloševiću ovog puta nije bio šef Socijalističke partije Srbije za Vojvodinu Nedeljko Šipovac, a isto tako ni najpoznatiji "prvoborci" takozvane antibirokratske revolucije u Vojvodini Radovan Pankov i Mihalj Kertes.

Jedan od najvećih junaka te "revolucije" Mihalj Kertes, nije na pomenutoj tribini u Srpskom narodnom pozorištu sedeo čak ni na počasnom mestu u prvom redu, već na balkonu, među običnom publikom i nekolicinom novinara. Pitanje je, naravno, da li je on birao društvo ili je to učinio neko drugi umesto njega.

Zvezde tribine bili su predsednik Jugoslovenske levice Ljubiša Ristić i koordinator te stranke za Vojvodinu Živko Šoklovački. Oni su vodili glavnu reč.

U protokolu vladajuće nomenklature u Srbiji nema improvizacije. Tačno se zna ko, kada i šta govori, ko, gde i s kim sedi. Tribina u Novom Sadu je po tome bila mnogo zanimljivija nego po onome šta je na njoj rečeno. Jer, u suštini, nije rečeno ništa novo.

Javna je tajna da već duže vreme tinja sukob između vojvođanskih čelnika Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice, pa čak i između tvrde i nešto manje tvrde struje unutar Miloševićevih socijalista. Pankov i Kertes pripadaju prvoj, a Šipovac i predsednik vojvođanske vlade Boško Perošević manje rigidnoj struji u Socijalističkoj partiji Srbije.

Sukob na jugoslovenskoj levici u Vojvodini demonstriran je ovih dana najpre na narodnom mitingu u Bačkoj Palanci. Tamo su glavnu reč vodili Pankov i Kertes. Među govornicima i uvaženim gostima nije bilo nijednog istaknutog funkcionera Jugoslovenske levice Mire Marković, a isto tako ni "meke" struje socijalista.

U Novom Sadu su glavnu reč vodili julovci Mire Marković. To je utoliko zanimljivije što ova stranka ne uživa, praktično, nikakvu podršku biračkog tela u Vojvodini, a još manje u njenom glavnom gradu. JUL je, naime, na poslednjim izborima osvojio samo jedno od 120 poslaničkih mesta u Skupštini Vojvodine, a u Novom Sadu ni jedno jedino od 70 odborničkih mesta. Pa ipak, JUL danas drži glavne poluge ekonomske moći u Vojvodini i Novom Sadu. Funkcioneri Stranke Miloševićeve supruge Mire Marković imaju ključne pozicije u Naftnoj industriji Srbije, na Novosadskom univerzitetu i na Novosadskom sajmu koji se smatra jednim od najvećih izvora keš novca u državi.

Predsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine Miodrag Isakov izjavio je novinarima posle tribine SPS-JUL da raspolaže pouzdanim informacijama da je upravo JUL taj koji sada radi na destabilizaciji opozicione gradske vlasti u Novom Sadu i uvođenju prinudne uprave u gradu. Isakov nije želeo da komentariše zašto je gost na tribini socijalista i julovaca bio gradonačelnik Novog Sada Stevan Vrbaški. On takođe nije hteo da se upušta u špekulacije novinara da bi to moglo da se dovede u vezu sa činjenicom da Vrbaški uporno izbegava da zakaže sednicu gradske Skupštine i tako stvara uslove da režim u Beogradu zavede prinudnu upravu u Novom Sadu.

Novosadski radikali otvoreno napadaju Vrbaškog za kolaboraciju sa julovcima. Oni tvrde da će on za njihov račun oboriti sadašnju vlast u gradu.

Mogućnost da se u Novom Sadu uvede prinudna uprava nije isključena. Isto tako nije isključeno ni to da će JUL tada voditi glavnu reč u gradu.

Jedno je, međutim, van svake sumnje. Novosađani ne vole JUL i SPS. Dokaz da je tako nisu samo rezultati proteklih izbora. Tome u prilog pominje se i okolnost da se socijalisti i julovci nisu usudili da organizuju svoju tribinu podrške Miloševiću na nekom od gradskih trgova opoziciono nastrojenog Novog Sada. Plašili su se, očigledno, da ne ostanu bez publike.

Jan Briza

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)