Naftna industrija SRJ - program posleratne obnove

Dve rafinerije, jedna celina

Najvažniji je razvoj već ponovo započete saradnje sa rafinerijom nafte Brod. Mnogi su zaboravili da je do 1968. godine, i do puštanja u pogon RNP-a i RNS-a, Rafinerija Brod prerađivala svu vojvođansku naftu i snabdevala tržišta Beograda i Vojvodine

Možda je malo preuranjeno definisati program posleratne obnove naftne industrije SRJ, jer pravo stanje još nije utvrđeno, ali je dobro razmatrati alternativne programe dok zvanični stavovi još nisu definisani i nisu postavljeni rovovi i tranšeje. Posle toga nema stručne rasprave i sve se svodi na pitanje lojalnosti i odbrane svojih pozicija. Zato ove ideje ne treba shvatiti kao predlog PROGRAMA nego kao predlog mogućih pravaca daljeg razmišljanja.

Moramo shvatiti da nisu stradali samo gvožđe i beton nego sve ono što čini kompaniju, pa se ni program obnove ne može svesti na fizičke popravke. Pod bombama su se srušila ne samo naša ostvarenja nego i naše zablude i promašaji. Zato izradi programa obnove treba prići kreativno i bez predrasuda, vodeći računa pre svega o kriterijumima i zahtevima novog veka.

PROGRAM OBNOVE PO DELATNOSTIMA: Stepen oštećenja i razaranja postrojenja i instalacija po pojedinim delatnostima je vrlo različit. Istraživanje i proizvodnja sa pratećim delatnostima su najmanje stradali. Zatim dolazi gas, kod koga su oštećenja uglavnom na instalacijama za tečni gas i nešto kod tranzitnih gasovoda (na mostovima). U prometnoj fazi su uništeni svi značajniji terminali i skladišta. Potpuno su uništene obe energetske rafinerije (RNP i RNS), dok su uljare (rafinerija Beograd i FAM) uglavnom neoštećene. Program obnove, dinamika i prioriteti moraće da se prilagode raspoloživim izvorima, ali će prioritet svakako imati ključni terminali, skladišta i transportna sredstva, što treba da osigura uvoz derivata i uslužnu doradu domaće nafte u drugim rafinerijama. Gas će svakako iskoristiti ovu priliku da sve rečne prelaze izvede podvodno, jer smo tu tehnologiju odavno osvojili i imamo dobra iskustva.

OBNOVA RAFINERIJSKIH KAPACITETA: Pošto se radi o izgradnji praktično potpuno novih kapaciteta, pre ulaska u ovaj proces potrebno je izgraditi novu strategiju i novi program razvoja. Da bi se definisala veličina i struktura preradbenih kapaciteta potrebno je pre toga odgovoriti na ključno pitanje: za koga mi gradimo te kapacitete? Velika je razlika između profila rafinerije koja je servis (i vlasništvo) države i koja podmiruje izvesne unapred utvrđene planske potrebe i, na drugoj strani, rafinerije koja je osposobljena da radi na otvorenom tržištu, izložena međunarodnoj konkurenciji i upućena na međunarodno tržište. Sem toga, naše rafinerije su koncipirane početkom 60-ih godina u drugačijem društvenom i ekonomskom okruženju, a za proteklo vreme došlo je do velikih promena u tehnologiji prerade nafte, promenili su se tehnički i ekološki zahtevi, bilo je velikih promena na međunarodnom petrolejskom tržištu (dve naftne krize), raspao se SEV i promenio se naš odnos sa susednim zemljama itd. Sve to je dovoljan razlog da se promisli nova strategija razvoja prerade. Ovde iznete ideje su preliminarne i baziraju se na konceptu otvorenog tržišta i profitne ekonomije, jer se nadam da je vreme "gosplanske ekonomije" ipak za nama (ta nada me drži od 1965. godine). U tom smislu profil budućih kapaciteta za preradu bio bi sledeći:

• primarna prerada 10 MTG
• sekundarna prerada 2,5 MTG
• dorada (benzinska linija) 3 MTG
• dorada (srednji destilati) 2 MTG
• bazna ulja 0,25 MTG
• bitumeni i prerađevine 0,50 MTG
• petrohemijske sirovine 0,75 MTG
  (sirovi benzin, aromati, olefini)

Po tehnološkom profilu to bi morala biti "ful hydrogen rafinery", to jest rafinerija sa maksimalnom primenom vodoničnih procesa (hidrokreking, hiodrorafinacije ...). Trebalo bi realizovati već postojeće projekte izgradnje multinamenskog produktovoda (RNP, RNS,) koji bi omogućio da dve rafinerije rade kao jedinstvena tehnološka celina. U tom slučaju RNP bi bio koncipiran kao bazna rafinerija koja bi preuzela proizvodnju velikotonažnih ključnih energenata (motorni benzini, dizel, rezidualna ulja za loženje) i obezbeđenje sirovina i polufabrikata) za RNS i finalizaciju. Ovakva rafinerija bila bi na ino-tržištu, bilo putem direktnog izvoza derivata, bilo angažovanjem kapaciteta prerade za ino-potrebe (processing). RNS bi zadržala program prerade naftenske nafte dok postoji njena proizvodnja. Naravno, paralelno sa izradom ovog programa, u granicama mogućnosti, radila bi se obnova infrastrukture i skladišnog prostora.

OBNOVA POSLOVNIH VEZA SA PARTNERIMA U OKRUŽENJU: U tom smislu najvažniji je razvoj već ponovo započete saradnje sa rafinerijom nafte Brod. Mnogi su zaboravili da je do 1968. godine, i do puštanja u pogon RNP-a i RNS-a, Rafinerija Brod prerađivala svu vojvođansku naftu i snabdevala tržišta Beograda i Vojvodine. Ona je takođe nedavno stradala u ratu, ali se obnavlja (već su tri pogona aktivirana). Zajedničkim snagama i sredstvima NIS-a i NIRS-a (naftne asocijacije u Republici Srpskoj) može se ovaj proces ubrzati. Naročito je važno da se realizuje već pripremljen program obnove sekundarnog postrojenja u Brodu - hidrokrekinga, kojim se rešava sirovina za sve proizvođače ulja i ključni derivat - dizel gorivo. Jadranski naftovod funkcioniše, a može se izvesnim rekonstrukcijama obezbediti povratni transport domaće nafte na relaciji Novi Sad-Brod. Sava će biti plovna od jeseni 1999, a moguće je aktivirati i postojeći produktovod Brod-Opatovac. Isto tako, radi snabdevanja juga Srbije važna je obnova saradnje sa Rafinerijom nafte Skoplje, u kojoj je većinski vlasnik jedan grčki partner, a koja se sada aktivira. Sa INA kompanijom postojala je ranije široka saradnja i postoje znaci i signali da ima interesa za njeno novo proširenje, ako se politički odnosi potpuno normalizuju.

Naša pozicija na Dunavu uvek nas je upućivala na podunavske rafinerije. Saradnja je naročito bila razvijena sa mađarskim rafinerijama u okviru kompanije MOL. Dok nisu dignuti naši pogoni, mi smo preradu naftenske nafte započeli u rafineriji Szeny putem aranžmana o uslužnoj preradi. Dugogodišnja saradnja je postojala i sa Rafinerijom Slovnaft u Bratislavi i OMV u Beču. Povremeno smo sarađivali i sa rafinerijama u Rumuniji i Bugarskoj. Pred rat su bile počele akcije o stvaranju Zajednice podunavskih rafinerija u okviru programa regionalne saradnje. Ovaj projekat ima veliki poslovni potencijal i tehnološke razloge, kao i objedinjavanje napora na zaštiti voda Dunava, pa se treba vratiti na njega, čim uslovi budu obezbeđeni.

Veze sa multinacionalnim kompanijama su takođe značajne. Naftagas je po raznim osnovama ranije imao vrlo razvijenu saradnju sa vodećim svetskim petrolejskim kompanijama, mislim na BP, Texaco, Schell i Exon. U međuvremenu je i u Rusiji izraslo nekoliko snažnih internacionalnih kompanija (Gasprom, Lukoil, Rosneft itd.) sa kojima je moguće proširiti poslove na profitnoj osnovi.

REFORMA PRIVREDNOG SISTEMA: Ovakav program obnove zahteva radikalnu reformu privrednog sistema. naftna delatnost je naročito osetljiva na kreditno-monetarnu i carinsku politiku, kao i propise koji su vezani za zajedničko ulaganje ino-partnera i transfer dobiti. Mora se obaviti puna liberalizacija i obezbediti stabilan ambijent za ulaganja.

Mora se, konačno, posle dugog odlaganja, ozbiljno pristupiti realizaciji već pripremljenih programa transformacije ove grane, koja obuhvata:

• vlasničku transformaciju,
• organizacionu transformaciju,
• finansijsku sanaciju.

PROCENA POTREBNOG KAPITALA: Naravno da je veoma neizvesno dati takve procene i sada možemo govoriti samo o redu veličine. Donja granica je milijarda US dolara.

U normalnim uslovima izloženi program, praćen socijalnim programom zaštite oko 5000 radnika, zahteva najmanje pet godina. S obzirom na to da se reforme stalno odlažu, a spoljna blokada stalno pojačava, to može da potraje.