SPORT |
Vreme broj 442, 26. jun 1999. |
Euro '99. Šampioni i ostali Jugosloveni su na dobrom putu za het-trik, a posle prva dva dana moglo bi se govoriti o šampionatu iznenađenja (Od specijalnog izveštača "Vremena") Mnogo je rano za definitvne zaključke i sigurne prognoze, ali ako se po jutru dan poznaje, rekli bismo da smo na dobrom putu za het-trik, odnosno za odbranu titule prvaka Evrope osvojene 1995. u Atini i potvrđene pre dve godine u Barseloni. Ova priča iz Tuluza kreće put Beograda posle samo dve od (nadamo se) devet utakmica koje "plave" vode do trona, ali ono što je bilo izvesno jeste da su nam posle sigurnih pobeda nad Izraelom (81:61) i Makedonijom (83:68) bila obezbeđena još najmanje tri meča u Pou i gotovo sigurno jedan u četvrtfinalu, jer je nezamislivo da naš tim u konkurenciji Francuske, Makedonije (ili Izraela), Rusije, Španije i Slovenije (ili Mađarske) ne bude bar četvrti u grupi. Posle prva dva dana moglo bi se već govoriti o "šampionatu iznenđenja", jer ko bi rekao da će Češka tući Litvaniju sa 16 razlike i da će pobedom protiv Grka obezbediti drugu fazu? I sve to bez svog najboljeg igrača Jiri Zideka? Ko bi rekao da će Mađari da muče prvo Špance, a potom Ruse koji su se bukvalno provukli kroz iglene uši dobivši 73:72? Ko bi rekao da će Turska pobediti Hrvatsku sa sedam razlike, da će jedan trostruki NBA šampion kakav je Toni Kukoč doživeti da ga sportski ponižavaju "tamo neki Turci", u košarci još uvek "evropska druga liga"? U kategoriju manjih iznenađenja spadaju poraz Španije od Slovenije (Matjaž Smodiš se nameće kao jedna od zvezda šampionata) i pobeda Nemaca protiv (oslabljenih) Grka koji su došli u situaciju da posle mnogo godina odu kući posle samo tri odigrane utakmice. Od sedam-osam favorita, samo je naša ekipa i igrom i rezultatima opravdala taj status. A "iz aviona" se videlo da ima mnogo mesta za popravljanje forme. "Dobro je, stvari polako dolaze na svoje mesto. Imali smo mnogo problema, od priprema na čijem sam početku ja bio trener, maser, organizator, kuvar, budio igrače i radio sve što je trebalo zato što sam bio sam, do povreda koje nas još prate. Međutim, momci su sjajni profesionalci i sa njima je uvek milina raditi", objašnjava Obradović, obično škrt na komplimentima. Naša ekipa je u Tuluzu bila u centru pažnje novinara, naročito lokalnih. Neke je mnogo više od sporta interesovala politika, ali ni takve teme nisu bile nezgodne za naše igrače koji su svakodnevno delili izjave i intervjue. Nikakvih problema nije bilo, Jugoslavija je dočekana i primljena kao šampion sveta i Evrope, a francuski premijer Lionel Žospen rekao je Zoranu Radoviću, generalnom sekretaru KSJ-a koji mu je uručio jednu majicu KSJ, doslovce: "Mi smo želeli da Jugoslavija učestvuje na šampionatu jer smo znali da bez vas turnir ne bi bio pravo prvenstvo Evrope. Želim vam sreću, osim u susretu sa Francuskom." Razgovor je vođen drugog dana, za vreme meča Francuska-Izrael, a Radović je francuskom premijeru "ponudio" ponovni susret 3. jula u "Bersiju", što će reći u finalu. Za Francuze bi to bila premija, jer u prve dve utakmice nisu impresionirali, ali su Evropi otkrili Tarik Abdul-Vahada, igrača Sakramento Kingsa, o kome kapiten naše reprezentacije Vlade Divac kaže: "Tarik je jedan od najtalentovanijih evropskih igrača. Često smo se na treninzima šalili na temu naše utakmice, obećao sam mu da ću ga pobediti na njegovom terenu." Za nas bi to bio logičan rasplet, odraz kvaliteta našeg tima koji je sebi dozvolio luksuz da rivalima u prvoj fazi "da foru'" Naime, "plavi" su jedini bili sa 11 igrača pošto je u poslednjem trenutku odlučeno da se u sastav uvrsti povređeni Stojaković, a da kući odu Berić i Drobnjak. U "L'ekipu" od srede pojavila se reportaža-intervju sa Divcem pod velikim naslovom "Divac, igrač-džentlmen". Tekst je pisan sa mnogo simpatija za našeg asa, ali je jedan međunaslov, koji glasi "Contre Milosevic" (Protiv Miloševića), bio povod za šalu. Ostali igrači, naročito oni stariji, zavitlavali su ga sa "sad nećeš smeti da se vratiš u Beograd". A zapravo, autor teksta je iz činjenice - da je Divac u zimu 1997. podržao građanske proteste - izvukao pomenuti međunaslov koji, iskreno rečeno, i nije mnogo uzbudio Divca. Vladimir Stanković |