24 časa Le Mana '99.

Vežite se, polećemo!

Posle ovogodišnje trke ništa više neće biti isto kao što je bilo. Život je pobedio laboratoriju, praksa je (po ko zna koji put) porazila teoriju

Kada je u 75. krugu trke u Le Manu mercedes CLK za čijim je volanom bio Škotlanđanin Piter Dambrek bukvalno poleteo nebu pod oblake i skršio se u šumi pored staze, bila je to završna tačka jedne besomučne jurnjave za titulom, poraz onih koji su sport podredili tehnologiji. Vozač je preživeo.

Ali, krenimo redom.

Fabrička ekipa Poršea nije se prijavila u najjačoj, GT kategoriji.

"Pokazali smo prošle godine da umemo i - šta sad ima da se đoramo s vama!" Bez Poršea, svoju šansu videle su fabričke ekipe Mercedesa, Nisana, Tojote, ali i BMW-a i Audi-a. Trebalo je videti kakve su to mašine! Ni nalik na ono što se kortrlja po drumovima iako su oznake iste. Jer, pravila kažu da u GT kategoriji mogu da se takmiče samo automobili koji su (ha!) u serijskoj proizvodnji. Za one koji imaju nekoliko miliona maraka da kupe jedan od njih, mercedesa, na primer.

Favoriti su dali sve od sebe da se dobro pripreme. Nisan je prošle godine neslavno prošao, Mercedes je osvojio šampionat '98, ali je tražio pobedu više, Tojota je okupila slavna imena, a BMW i Audi su skromno priznavali da su sporiji. Medutim.

Što više snage, što više "downforce", prijanjanja za tle, maksimalnog korišćenja motora, a sve da bi se osvojilo prvo mesto u Le Manu, u trci čiji pobednici ulaze direktno u legendu. Probe u vazdušnim tunelima, ravne ploče ispod karoserije, krilca, kompjuteri. Na papiru je možda sve bilo O.K., ali trka u Le Manu ne bi bila ono što jeste kada bi laboratorije velikih firmi bile odlučujući faktor.

Već na prvim treninzima bilo je sijaset karambola. Što zbog kvarova, što zbog guma, što zbog preambicioznih vozača. Ali, već tada se moglo videti da Mercedes "forsira, pa ga preforsirava"! Australijanac Mark Veber (22) na treningu se nekoliko puta prevrnuo u vazduhu i potpuno slupao.

Rekao je potom da su za udes krive rupe na stazi i loše ležanje bolida.

On je ostao nepovređen, sastavili su nekako auto, ali je jutro pre trke, na zagrevanju, mercedes ponovo bukvalno poleteo, isprevrtao se, razbio do neprepoznavanja i Veber nije ni startovao.

"Ja volim Le Man, ali izgleda da ova staza ne voli mene", rekao je potom i dodao: "Više ovde neću voziti."

Već tada su se pojavile sumnje u sigurnost bolida, ali je glavni favorit ipak startovao. Nekako je išlo do 75. kruga, a onda je poleteo i drugi Mercedesov bolid koji je vozio Piter Danbrek! Pao je na gomilu sveže posečenog granja u šumi sa druge strane zaštitne ograde. Srećom, tu nije bilo publike. Svi živi, samo što je Dambrek morao i da duva antialkoholni test, jer tako nalažu francuski zakoni o nesrećama na javnim putevima, a Le Man je upravo to. Mercedes je povukao i ostala dva bolida iz trke. Zbog razloga bezbednosti. Sprovešće istragu, ali tvrde da su njihovi bolidi sigurni.

Razni su tada pomislili da imaju šansu, ali pravi igrač je bio - BMW.

Čak dva njihova bolida vodila su posle dvadeset sati trke. Onda se slupao tada vodeći u BMW-u, J.J. Lehto koji je imao krug prednosti, popustilo vešanje, i trka je postala krajnje neizvesna. Izmedu drugog BMW-a i Tojote bilo je samo 50 sekundi razlike. Bio je na pomolu najuzbudljiviji finiš Le Mana u poslednjih nekoliko godina.

Sat vremena pre kraja trke tojota za čijim volanom je bila najbolja japanska postava, Katajama, Cicuja, Suzuki, dobijala je četiri sekunde po krugu. Onda su svratili na redovan pit-stop, ali zbog uštede vremena nisu menjali gume. I, naravno, potom im je - pukla guma! Izgubili su šansu da pobede, ali su osvojili drugo mesto.

Pobedio je BMW za čijim su se volanom smenjivali Vinklhok, Martini i Dalma. Ovaj potonji se upisao u knjigu najslavnijih, jer mu je to četvrti trijumf u Le Manu.

"Le Man je najveća trka u kojoj neko može da pobedi", rekao je potom uzbuđeni Francuz. "I ove godine smo se uverili da se ovde svašta može desiti sve dok starter ne spusti zastavu."