Posledice ratnih razaranja

Sumorni bilans

Prema prikupljenim podacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji nisu konačni, tokom napada NATO snaga uništeno je ili oštećeno preko sto šezdeset spomenika kulture. Na spisku razorenih objekata nalaze se stara gradska jezgra Đakovice, Peći i Prištine, najstariji sačuvani primerak srpskog narodnog graditeljstva - brvnara u Lođanima, a oštećenja je pretrpeo i manastir Gračanica

Okončanje napada i razaranja od strane NATO snaga omogućilo je Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture da načini neku vrstu bilansa o oštećenjima, uništenjima i ugroženosti spomeničkog nasleđa koje se nalazi na teritoriji Srbije. Taj neveseli rezime ipak je ograničen teškoćama da se prikupe podaci i obiđu svi objekti koji su tokom rata bili ugroženi. U tom sumornom prikupljanju podataka oseća se olakšanje jedino zbog činjenice da nije bilo direktnih podataka i da je većina razaranja nastala kao posledica eksplozija projektila u neposrednoj blizini samih objekata.

Prema raspoloživim podacima Zavoda, razoreno je, oštećeno ili uništeno preko sto šezdeset spomenika kulture. Od toga, dvadeset pet manastira, trideset četiri crkve, jedna džamija, jedna sinagoga, četrdeset objekata gradske arhitekture, sedam objekata narodne arhitekture, preko dvadeset pet starih gradskih jezgara, šesnaest javnih i memorijalnih spomenika i oko četrnaest arheoloških nalazišta. Na osnovu dostupnih podataka, jer za mnoge nema preciznih izveštaja, uništena su dvadeset četiri spomenika kulture.

Tokom napada bio je ugrožen srednjovekovni manastir Gračanica, jedan od najznačajnijih spomenika kulture na ovim prostorima, jer su u neposrednoj blizini padale granate i bombe tako da je došlo do rastrešenja i statičke destabilizacije objekata i same crkve. Nastale su pukotine na fasadama, živopisu, polomljena su stakla kako na crkvi tako i na konacima i došlo je otpadanja maltera. U neposrednoj blizini Pećke patrijaršije takođe su padale bombe i došlo je do oštećenja fasade, pukotina na samoj fasadi i verovatno oštećenja živopisa. Poseban problem predstavlja odvajanje živopisa od podloge, tako da može doći do njegovog pada.

U okolini Beograda naročito je nastradao manastir Rakovica, gde je došlo do oštećenja fasade, lomljenja stakla na crkvi i konacima. Potpuno su ispala vrata iz crkve zajedno sa štokom. U Pančevu došlo je do oštećenja manastira Vojlovica i oštećenja konaka. Među fruškogorskim manastirima oštećeni su Staro i Novo Hopovo, Vrdnik i Šišatovci.

"Neshvatljivo je da su se svet i civilizovana Evropa usudili da tako bespoštedno ne poštuju civilizaciju i kulturu, da bez ikakvih razloga uništavaju kolevku razvoja kulture i umetnosti što je Srbija bila u srednjem veku. Pogotovo je žalosno što nije poštovana Haška konvencija, kojom je predviđeno da se zemlje potpisnice ove konvencije uzdržavaju od ugrožavanja ili uništenja spomenika kulture koji su zaštićeni i čije su vrednosti u svetu veoma poznate", kaže Mileta Milić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Milić kaže da štete nastale na starim srednjovekovnim živopisima nisu na prvi pogled uočljive, što dugoročno predstavlja problem, ali da se stručnjaci Zavoda spremaju da, kada se za to stvore mogućnosti, provere stanje ovih umetničkih dela. Ona se često nalaze vrlo visoko na zidovima, što predstavlja poseban problem, pošto još uvek nema svuda električne energije.

U Zavodu kažu da je i nakon prestanka napada nastavljeno sa rušenjem i uništavanjem spomenika kulture naročito onih sakralnog karaktera. Tako je prema podacima Srpske Pravoslavne Crkve, zapaljeno ili oštećeno preko trinaest crkava i manastira. Zapaljena je crkva Svete Trojice u Mušutištu, crkva Svetog Marka kod Prizrena, a spaljene su crkve Svetog Petra i Pavla u Suvoj Reci. Ponovo je oskrnavljen manastir Devič gde su naoružani Albanci maltretirali monahinje, opljačkali manastir, pokupili hranu, belu tehniku, odeću i obuću, izgrebali živopis, potpuno demolirali oltar i pucali po ikonama u samoj crkvi.

"Nakon konsultacija sa SPC-om, procenjeno je da u ovom trenutku nismo u mogućnosti da bilo šta preduzmemo na zaštiti spomenika kulture i konačnog utvrđivanja štete i stupnja razaranja, ako nam to ne obezbedi KFOR. Mi ćemo ovih dana zatražiti pomoć KFOR-a da uz njihovu pratnju obiđemo oštećene i uništene spomenike kulture na Kosovu i Metohiji. O tome ćemo podneti detaljan izveštaj i utvrditi visinu nastale štete", kaže Mileta Milić.

U Zavodu planiraju da u narednom periodu obiđu sve spomenike kulture za koje postoje podaci da su oštećeni, uništeni ili ugroženi, da se izvrši stručni pregled, utvrdi visina štete, i da se predlože mere i prioriteti za njihovu sanaciju. Prvo će se sanirati objekti kojima su oštećeni krovovi i krovni pokrivači, preduzeti sve mere za zaštitu živopisa, kako ne bi došlo do njihovog potpunog pada. Na kraju će se napraviti i projekti i elaborati za dugoročniju sanaciju, ali se to ne može učiniti brzo.