Ulična rasprodaja

Točeno ili knjige

"Popust poveća prodaju, to je sigurno, rezultati su neveliki ali dovoljni"

Uličnu prodaju knjiga koju je "Prosveta" pokrenula, pa je zajedno sa drugim izdavačima i knjižarima pretvorila u Ratni sajam knjiga produživši ga do kraja rata u nameri da nastavi i u miru, prekinula je krajem prošle nedelje Tržišna inspekcija. Jer, ako se tokom rata, a zbog rata, blagonaklono gledalo na prodaju u Knez-Mihailovoj ulici, u kojoj je takva delatnost zabranjena, ako se tada na ulični sajam knjiga gledalo kao na deo borbe protiv napada NATO snaga, u šta su ga unapredili izdavači, sada više nema nikakvog ni razloga ni opravdanja za nepoštovanje zakona. Tvrdnja da štednja kupčevih koraka odnosno približavanje knjige kupcu, kako izdavači i knjižari opisuju uličnu prodaju, doprinosi čitanosti - problematična je.

S nestankom knjiga sa ulice naravno da nije nestalo i jeftinih knjiga, nalaze se u knjižarama, kao i godinama pre rata. U utorak, na potezu od Kalemegdana, tamo gde počinje Knez-Mihailova ulica, pa do Terazija bilo ih je i na nekoliko zaostalih tezgi.

Prva je ispred Biblioteke grada, tu je već nekoliko godina, a dele je izdavač "Ars libri" i Biblioteka. Na nevelikom papiru rukom je ispisano obaveštenje potencijalnim mušterijama da popust od 70 odsto važi samo danas. "To je samo reklamni štos, toliki popust je već petnaestak dana", kaže Oliver Viktorović, prodavac. Naslovi kojima je određen taj najveći popust pa zato koštaju 20 dinara su "Jutra sa Leutara" Jovana Dučića, Njegošev "Gorski vijenac" i "Pripovetke iz Starog i Novog zaveta" Đure Daničića. Dnevno se proda tri do četiri knjige, što je, po Viktoroviću, bolje nego u vreme Ratnog sajma: "Tada su svi iznosili sve i svašta iz podruma, bombardovali su narod knjigama. Sad više nema nikoga, inspekcija ih je sklonila. Naša tezga je jedina u Knez-Mihailovoj sa dozvolom." Jedina je i, kako reklamira prodavac, na kojoj je moguće kupiti Ćorovićevu "Istoriju srpskog naroda" za 300 dinara, a bila je 600, ili Vladetu Jerotića za 50 dinara.

Saša Blagojević je na mrežastom držaču poređao samo tri naslova, zato što "stalno prolaze inspektori, pa mogu da oduzmu robu. Do sada nisu, samo me opomenu, ja se sklonim, pa sutra opet. Mora od nečega da se živi, vidite kako je. Dok je bio rat, bilo je drugačije." Klajnov "Rečnik jezičkih nedoumica" prodaje za 40 dinara. "Šta to hoće Amerika" Noama Čomskog bila je 90, tokom rata 30, a sada 40 dinara, dok je "Sumrak Zapada" 45 dinara. "Izdavači daju cenu, ja se tu 'ugradim', i to vam je to. Dnevno zaradim 150 do 200 dinara, tek koliko za cigare i provod", kaže Blagojević, višak u "Čigotinoj" štampariji pa je 'gazda odlučio da prodaje knjige, mada tamo i dalje dobija platu."

"Nama ne treba tezga niti obaveštenje o popustu, Beograđani znaju da su kod nas tokom cele godine knjige u pola cene", kaže Mira Bera, prodavačica u knjižari "Dereta". Od svih naslova, samo 10 odsto ima ili veći popust od tog, ili ga nema zato što potpada pod pravila komisione prodaje. "Popust je stvar kuće, stvar gazdine odluke. Mislim da i pored tolikog stalnog popusta dobro poslujemo. To dokazuje i što ljudi često hoće da sačekaju neku knjigu i kupe je baš kod nas, iako je druge knjižare već imaju. Mislim da je to veliki plus za mog gazdu." Najtraženiji su romani Sidnija Šeldona "zato što ljudi za 30 ili 40 dinara kupe knjigu za čitanje na plaži", zatim knjige Vladike Nikolaja, patrijarha Pavla, najnovije "Deretino" izdanje roman Milorada Pavića "Kutija za pisanje", večni "Mali princ"...

Dozvolu za tezgu, za korišćenje javne površine, "Beletra" je tražila u martu, do danas je nije dobila, pa dok se to ne desi prodaje knjige ispred knjižare. "Nelogično je da kafane smeju da prodaju alkohol na ulici, a da mi ne smemo knjige. Ako je perspektiva ovog naroda u točenom, onda...", kaže Tihomir Pavlović, direktor "Beletre". Zapošljava 19 radnica i ne želi nijednu da ostavi bez plate, koju su, izuzev ovog meseca, redovno dobijale. Uobičajeni popust ove knjižare je 20 do 40 odsto, a nekih knjiga i 80. "Cenu monografije 'Norveška' smo sa 600 dinara snizili na 120. To je staro izdanje, još iz vremena SFRJ, imamo 1300 primeraka, pa zašto da narodu ne omogućimo da kupi izuzetnu knjigu po prihvatljivoj ceni. Imamo naslove koje nema nijedna druga knjižara, Slobodana Jovanovića na primer, Kanica, 'Na Ravnoj gori', 'Memoare jedne Ravnogorke', imamo sve domaće izdavače, dosta inostranih, bogati smo rečnicima. Imamo sve, ali kad narod nema para to da kupi, kao da nemamo ništa."

Olivera Rakić prodaje knjige zemunske knjižare "Bata" po popustu od 40 do 60 odsto, u zavisnosti od izdavača. Nema dozvolu, nada se da će je dobiti. "Već drugi dan pokušavam da prodajem, ali zbog inspektora ne mogu. Kazna je povećana, 100 dinara plus naredba da se za deset minuta spakujem i odem. Ne mogu drugi posao da nađem, ovde je to teško i sa tri fakulteta, a od nečeg mora da se živi. Zašto mi ne odobre da radim, plaćala bih svakodnevno ako treba, samo da radim."

Ispred "Prosvetine" knjižare u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti nalazi se tezga puna knjiga, postavljena tu bez inspekcijskog odobrenja. "Bilo je zgodnije kad je bio Sajam, tad nas je bilo po celoj ulici, ali sad se traži odobrenje opštine. Čekamo ga svaki dan", kaže prodavačica Ljiljana Glogovac. Najbolje se prodaje "Prepiska" Vuka Karadžića (50 dinara), njegovi istorijski spisi (20 dinara, neukoričena knjiga), osam tomova "Biće i jezik" Radomira Konstantinovića umesto 1800 košta 300 dinara, "Marfijev zakon" je 40 dinara i dosta se kupuje, Dučićevo "Blago cara Radovana" je 50, ima poezije i proze po pet dinara... "Vidi, 'Crna kutija', dobar naslov", kaže jedna devojka drugarici i, dok prelistava knjigu Ivana Cvetanovića, komentariše: "Ali sigurno nije neka kad košta samo pet dinara."

Na izlogu knjižare IPP "Divit" u Makedonskoj ulici piše "Velika prolećna ratna rasprodaja knjiga na 50 odsto još 30 odsto." Prodavačica Marija Kastratović objašnjava da je to sezonski popust, često ga praktikuju, uz onaj uobičajeni od 50 odsto. "Mi smo poznati po knjigama praktične edicije '101 dobar savet'. Jeftine su, 45 dinara. Na popustu su, na primer, knjige Vladike Nikolaja, veoma su tražene, i koštaju od 35 do 58 dinara. Neke Dučićeve knjige su po 10,5 dinara, Andrićevi 'Znakovi pored puta' su 44... Popust poveća prodaju, to je sigurno, rezultati su neveliki ali dovoljni. Pretpostavljam da će gazda još neko vreme ostaviti taj dodatni popust, da budemo zadovoljni i kupci i mi."

Zaključka nema, samo eventualnog utiska da je sve ovo jedno puko dovijanje da se preživi.