Korejsko-korejska pomorska bitka

Torpedni čamci i balistički projektili u sezoni lova na krabe

S jedne strane bilo je dvadesetak ribarskih brodića iz Severne Koreje u lovu na krabe, tri torpedna i četiri patrolna čamca u pratnji. Nasuprot njima iznenada se pojavilo osam ili devet južnokorejskih patrolnih čamaca. Nakon 14 minuta, koliko je proteklo između prvog i poslednjeg plotuna, a razmenjeno ih je stotinak, dim je okružio poprište. Nastala zavesa omogućila je povlačenje obe flotile

Povijest pomorskog ratovanja u XX veku počinje, i završava se, sasvim neočekivano, bitkama nadomak Koreje, iako je regionalna koncentracija mornaričkih snaga bila, odnosno jeste, proporcionalno ostalim vojnim potencijalima, vrlo ograničena. Oba puta trijumfovale su ekonomski jače države. Sve ostale paralele između Cušime 27-28. maja 1905. godine, kada je japanska imperijalna flota do nogu potukla Ruse i okršaja kod Kunjonpjong-Doa 15. juna 1999, u kojem su potopljena dva severnokorejska patrolna čamca, proizvoljne su: Cušimom 1905. počinje japanska dominacija na Pacifiku; Kunjonpjong-Do 1999. tek je privremeno sačuvao živote nekoliko kraba. Toliko o pravednom cilju ratovanja... No, krenimo od početka.

PROVOKACIJA: Nešto iza ponoći po našem vremenu, odnosno u devet časova i 25 minuta po lokalnom, 15. juna, na pučini, negde na pola puta između severnokorejske luke Hedžu i ostrva pod kontrolom Ujedinjenih nacija Kunjonpjong-Do, 62 kilometra severozapadno od Seula, odjeknuli su prvi plotuni. Ko ih je ispalio, ne može se još uvek utvrditi sa stoprocentnom sigurnošću. S jedne strane bilo je dvadesetak ribarskih brodića iz Severne Koreje, u lovu na krabe, i tri torpedna i četiri patrolna čamca u pratnji. Nasuprot njima iznenada se pojavilo osam ili devet južnokorejskih patrolnih čamaca. Neimenovani oficir Sjedinjenih Država pratio je okršaj na radaru. On tvrdi da su dva južnokorejska čamca zaplovila pravo prema protivničkim snagama, sa željom da ih nateraju na povlačenje, kao što su to činili 20-30 puta godišnje. Umesto zaokreta od 180 stepeni, severnokorejski komandant je naredio borbeni poredak. Dve strane su se razvile u razbijene (neuređene) vrste. Nakon 14 minuta, koliko je proteklo između prvog i poslednjeg plotuna, a razmenjeno ih je stotinak, dim je okružio poprište. Nastala zavesa omogućila je povlačenje obe flotile. Prema američkim procenama, dva severnokorejska patrolna čamca su potopljena (verovatnije je da je jedan potopljen, dok se drugi teško oštećen ipak dokopao Hedžua), preostalih pet je oštećeno, oko 30 mornara je poginulo, a 70 ranjeno. Zvanični Seul je saopštio da su dva južnokorejska čamca pretrpela manja oštećenja, pri čemu je devet članova posade zadobilo lakše povrede - nijedan od njih nije u životnoj opasnosti.

Incident se u medijima ocenjuje kao logična posledica desetodnevnog sučeljavanja ribara u spornim vodama, na koje pretenduju obe strane. Oficir SAD, jedini "nezavisni očevidac", locirao je poprište na oko pet kilometara južno od takozvane Linije ograničenja Severa (LOS). LOS su unilateralno zacrtale snage Ujedinjenih nacija po završetku rata sa Pjongjangom 1953. godine. Severna Koreja je do ranih sedamdesetih poštovala Liniju, ali su kasnije usledile brojne povrede prostora. Na nekim delovima stvorene su "tampon-zone", međutim ne i u pravcu Hedžu - Kunjonpjong-Do. Prema međunarodnim zakonima, svaka država ima pravo na 12 nautičkih milja (21.97 kilometara) mora i okeana od svoje obale. Zakoni su u procesu modifikacije, te će teritorijalne vode uskoro obuhvatati svega šest nautičkih milja. Neki problemi će i tada ostati nerešeni, poput hrvatsko-slovenačkog spora oko Koparskog zaliva u Jadranu i inter-korejskog oko zaliva Jongdžong-Do u Žutom moru. Pomorsko razgraničenje utvrđuje se multilateralnim sporazumom zainteresovanih strana, što bi u korejskom slučaju moglo da se dogodi već ovih dana na podministarskom sastanku u Pekingu, ali je malo verovatno.

JUTRO POSLE: Reakcije posle incidenta premašile su stvarni efekat prve pomorske bitke u Žutom moru od 1953. Zvanični Seul je naredio svim brodovima povratak u luke, a obe strane aktivirale su stanje neposredne ratne opasnosti na 249 kilometara dugoj liniji razgraničenja, duž 38. paralele. Ipak, posle razmene teških reči vladinih zvaničnika na obe strane, došlo je do relativnog smirivanja situacije. Već narednog dana, u sredu uveče, jedan južnokorejski putnički brod isplovio je sa oko 900 putnika na krstarenje pored severnokorejske obale. Istovremeno, šleper sa 14.000 tona besplatnog đubriva krenuo je put severa. Samo 24 časa kasnije, još četiri broda, sa ukupno 36.000 tona đubriva, poklona Seula Pjongjangu, zaputili su se sa svojim tovarima ka Hedžuu, i vratili nazad. Severnokorejski ribari samo su jednom posle incidenta prešli LOS, dok je njihova ratna podrška ostala na bezbednoj udaljenosti od pet kilometara.

Gužvu su uvećali Amerikanci. Krstarica "Vincenes", naoružana krstarećim projektilima, uplovila je u južnokorejske vode u četvrtak uveče. Nakon par časova pridružila joj se i krstarica "Mobajl bej", takođe naoružana krstarećim projektilima. Ova dva broda Sedme flote poslata su da bi "doprinela miru". U sličnu misiju, ali pod drugim izgovorom, došle su i dve podmornice na nuklearni pogon, "Kamihamiha" i "Bafalo". Voda se ustalasala sve do Šangaja kada je u ponedeljak, na putovanju za Persijski zaliv, u Južnu Koreju prispela i borbena grupa predvođena 88.000 tona teškim nosačem aviona "Konstelejšn" te je sada, od silnog doprinosa miru, moguće prepešačiti od Tokija do Hongkonga a da ne skvasite noge.

OPASNOST: Sigurno se pitate čemu toliko prisustvo SAD kad se "strasti stišavaju". Pa, sezona lova na krabe je možda pri kraju, ali sezona nuklearnih pretnji tek što je počela. Još početkom februara, pojavili su se obaveštajni podaci da Pjongjang razvija tehnologiju balističkih raketa modifikovanog srednjeg dometa. Zvaničnici u Pentagonu tešili su tada svoju javnost izjavama da Severna Koreja neće te rakete testirati pre 2000. godine, i da one nemaju domet ni do pola Pacifika. Ipak, japanska novinska agencija "Kjodo njuz" izvestila je u sredu uveče, pozivajući se na neimenovane vladine izvore, da Pjongjang sredinom jula planira testiranje rakete tipa "Tepodong-2", dometa 6000 kilometara. "Kjodo", kasnije i dnevnik "Nihon keizai", tvrdi da je japanska vlada do podataka došla posredstvom američkih špijunskih satelita i korejskih informacionih kanala na terenu. Navodno, platforma za lansiranje je skoro završena; železnicom se transportuju gorivo i materijal. Ako su izveštaji tačni, tj. ako "Tepodong-2", noseći nuklearnu/biološku/bojnu glavu, zaista može da preleti 6000 kilometara, onda to znači da je cela zapadna obala Sjedinjenih Država na nišanu, a i veliki deo Azije i Pacifika. Konzervativni dnevnik "Sankei Šimbun" objavio je u četvrtak različite procene, po kojima "nova severnokorejska raketa ima domet od preko 3500 kilometara".

Svojevrsna pomama Japanaca za balističkim projektilima Pjongjanga počela je prošlog avgusta, kada je, sa skrivene platforme, bez ikakve najave, lansiran "Tepodong-1". Dvoplatformska raketa preletela je Japan i pala u okean. Celokupno stanovništvo bilo je šokirano, jer su japanska armija i SAD, svojim bazama, jamčile za sigurnost kako teritorije tako i vazdušnog prostora. "Tepodong-1" je modifikovana verzija sovjetskog balističkog projektila "skad", dometa između hiljadu i hiljadu i po kilometara. Pretpostavlja se da Pjongjang poseduje "skadove" još od ranih osamdesetih, ali da se radi o tipu "b", koji ne može da postigne više od 800 km. Koliko je severnokorejskim stručnjacima trebalo da povećaju domet, nije poznato. Zna se da je Iračanima, recimo, za dodatnih 200 km bilo potrebno oko tri godine istraživanja. Pjongjang godišnje izdvaja preko pet milijardi dolara za armiju, i to kontinuirano u poslednjoj deceniji. Severnokorejski zvaničnici potpisali su 1994. pakt o zaustavljanju širenja nuklearnog naoružanja sa SAD. Prema odredbama ugovora, Vašington se obavezao na isporuke hrane i lekova Pjongjangu, u zamenu za uzdržavanje od razvitka nuklearnog programa. Tri države, SAD, Japan i Južna Koreja, obećale su da će Severnoj Koreji pomoći u održavanju sistema nuklearnih elektrana za civilne potrebe. Prošle godine Vašington je uslovio pomoć dozvolom inspekcija nuklearnih postrojenja Pjongjanga, što je odbijeno. Kao sporna, Bela kuća pominje postrojenja u Kumčangriju. Pjongjang je navodno zatražio od Vašingtona 300 miliona dolara za inspekciju. Februara ove godine šuškalo se da je Severna Koreja ponudila Sjedinjenim Državama dve "posete" u zamenu za 400.000 tona žitarica, koje bi bile isporučene u okviru Svetskog programa hrane UN-a. Sporazum je trebalo da bude zaključen, ali se ništa o tome nije pojavilo u medijima.

Odnos snaga

Špijunska, pardon, trgovačka mornarica