Izjava nedelje

GORAN MATIĆ,

VLADIMIR ŠTAMBUK,

profesor beogradskog univerziteta i dužnosnik JUL-a, pisac socioloških novela. Evo odlomaka iz ratne sociološke novele "Mir", prve koju je profesor napisao po završetku agresije na Jugoslaviju: "Počela je izgradnja. U Aleksincu novi stambeni blokovi na mestu gde je nekada bio ceo kvart kuća uništenih NATO bombama. Na Dunavu dogradnja porušenog mosta u Beški. Biće toga još. Mir, posle stradanja, posle razaranja, častan i veličanstven. Više nije rat. U ratu je teško, ali je sociološki jednostavnije. Zna se ko je na kojoj strani. Zna se ko kako treba i ko kako reaguje. U miru više nije tako. U miru se za mir treba isto tako boriti kao što se treba boriti za mir tokom rata. Samo su načini različiti. Ratovi su se vodili i vode se da bi se stekli i obezbedili neki nelegitimni ciljevi. Agresori, tokom cele istorije čovečanstva bili su agresori jer su nekom drugom narodu, svetu, nastojali da nametnu svoje ideje, svoje vizije, svoje interese. Jednostavno su nastojali da iskoriste silu da bi neke ljude, neke države ili narode stavili pod svoju dominaciju. Nelegitimni ciljevi, ciljevi koji nisu u skladu sa potrebama, navikama, institucijama ili vizijama onih kojima se nameću.

Zato borba za mir postaje daleko teža. U ratu, sociološki, distinkcije su jasnije. Znaš nepogrešivo ko je čovek. Znaš kako se ljudski deluje. Bez toga se gine, umire, nestaje.

Čovek je svaki tajna. Celovita, jedinstvena tajna. Tajna je u celini. Ako je čovek celina, onda je to i čovečnost. A njena mera jeste samo koliko ona postoji kao celina, kao realizovana mogućnost svih mogućnosti. Onoga što čovek jeste i što može biti. Samo se tako pravi mir. Sve ostalo je rat, pa makar se on i u miru odvijao." (Prvi program Radio Beograda)

BORISLAV MILOŠEVIĆ,

ambasador Jugoslavije u Rusiji: "Navešću izjavu Žaka Širaka, koji je rekao da neće pomagati Jugoslaviju dok se ne demokratizuje! U intervjuu za francuski 'Kanal Plus', koji je gledalo četrnaest miliona ljudi, predložio sam da se stave u ulogu tog čoveka - Širaka, u njegov moralni lik, koji hladno kaže: 'Ako ne smenite svog predsednika, neću da vam pomažem! A ako ga smenite, možda ću nešto da vam dam.' On se direktno meša u naše živote, zaboravljajući da o tome može samo narod da sudi. Narod je našeg predsednika tri puta birao, narod će odlučiti da li će ga ponovo izabrati. To je pitanje našeg naroda, a ne Žaka Širaka, koga je, takođe, neki narod, francuski, birao. [...] Ja sam ambasador Jugoslavije u Moskvi, Slobodan Milošević je predsednik Jugoslavije, i mi kao takvi imamo profesionalni odnos. Braća smo privatno. Mene više pogađa kad vređaju predsednika Jugoslavije, nego moga brata." ("TV Novosti")

PATRIK BESON,

prijatelj naše zemlje, dao je u "Novostima" oduška svom literarnom daru: "Sa neviđenom gracioznošću ruski tenkovi su napustili Bosnu i punom brzinom prešli jug Jugoslavije da zaposednu Kosovo, bez ikakve saglasnosti UN. Rusija nije veliki medved, već gojazna balerina. Ta nezgrapna debela cura hoda na vrhovima prstiju. Ruski jezik je gibak, vazdušast, otmen, ženstven. [Khvatit!]"

DANIJEL ŠIFER,

prijatelj naše zemlje, ranjeni filozof: "Ja sam popularan u celoj Evropi, popularan sam i u vašoj zemlji, jer sam bio prvi intelektualac koji je branio srpski narod, ali to nije priča radi priče, pošto sam iskren i uman čovek, i ovde sam zbog posla i zbog istine. Ovde sam da bih branio narod i zbog toga rizikujem sopstveni život." ("Svet")

ERA OJDANIĆ,

pevač i hotelijer, poverava čitaocima "Sveta" da je kraj rata proslavio partijom dobrog seksa ("Častio sam i sebe i druge!"); uskoro treba da ugosti rođaka [generala Dragoljuba Ojdanića] sa kojim je tokom rata imao intenzivne razgovore: "Čuli smo se gotovo svakog dana. Jedino u poslednje vreme, pred kraj, nismo. Ali, uskoro planiram da ga pozovem kod mene, u motel 'Era i sin', da proslavimo nas dvojica. Ima da mu stisnem ruku, onako generalski, i da mu kažem: 'Svaka čast, rođače!'"

ALEKSANDAR ĐAJA,

novinar "Borbe" rado se seća konvertibilnosti domaće valute [XIV vek] kao i otvorenosti Lazareve administracije glede zapošljavanja stranih radnika: "Velika pažnja bila je ukazivana umetnicima i pesnicima, naučnicima i lekarima. Svaka sezona davala je bogatu žetvu; ređala su se venčanja, rođenja, kršetnja, smenjivali su se vašari, lovovi, turniri i proslave. Sela i gradovi nisu znali za velike gladi i epidemije. Rudnici Novo Brdo i Janjevo na Kosovu bili su u procvatu. Oko njih su se podizala naselja u kojima su živeli saksonski, italijanski i grčki rudari koji su radili u srpskim rudnicima. Srpski novac imao je dobar ugled i bio je u opticaju u susednim kraljevstvima, u Carigradu i u Italiji... Ako o svemu ovome Amerika danas ne zna ništa - Evropa zna!"

BIL KLINTON,

predsednik SAD, smatra da i nepopravljivi narodi, baš kao i neizlečivi bolesnici, imaju prava na izvestan komfor: "Za mene je važno da Srbi, i ukoliko žele da zadrže na vlasti Slobodana Miloševića [ovo zvuči kao da bi predsednik Milošević po svaku cenu da ode, ama mu Srbi ne daju; up.ur.], i ako ne žele da postanu deo jugoistočne Evrope, ipak imaju struju, da mogu da se greju, da rade bolnice, da ljudi imaju gde da se leče i deca imaju gde da se rađaju." (Beta)

TELEGRAFSKA AGENCIJA NOVE JUGOSLAVIJE