General Džekson među Kosovopoljcima

Naš čovek

Za Majkla Džeksona, komandanta KFOR-a, teško bi se moglo reći da je lep i mlad. A nije ni govornik, već general. Ispod beretke koju neprekidno nosi na glavi teško se razaznaje da li mu je kosa nakostrešena. Iako je britanski, agresorski general, sa srpskim narodom na Kosovu spreman je izgleda da razgovara i u školskom dvorištu i na njivi. Pogotovo kada čuje podatak da je za prvih deset dana od početka misije KFOR-a na Kosovu 69.300 Srba napustilo ovu pokrajinu.

U svakom slučaju general Džekson ostavlja utisak čoveka koji uči prilično brzo. Prošle srede zaputio se pravo u Kosovo Polje (tamo gde je aprila 1987. i nastala ona pesma o govorniku sa nakostrešenom kosom) na zbor tamošnjeg srpskog stanovništva žestoko podeljenog na one koji su spakovali stvari za odlazak i onih koji su rešili da ostanu po svaku cenu. Podeljenih takođe i na one koji još veruju da je Slobodan Milošević "lep i mlad", i one koji ga javno psuju.

Generalska procena situacije na terenu verovatno je govorila da su Srbi iz Kosova Polja prilično ljuti, da KFOR u toj prvoj fazi još ne može da garantuje ljudima potpunu bezbednost, da se UČK pojavljuje u Prištini i okolini i da je, naposletku, on, Majkl Džekson ipak general vojske koja je još samo desetak dana ranije bombardovala te iste Srbe; kao i da bi u narednih desetak dana mogao da postane komandant jedne potpuno besmislene međunarodne vojne misije, ukoliko u međuvremenu Srbi napuste Kosovo.

Džekson je, međutim, stisnuo petlju i zaputio se pravo u dvorište kosovopoljske osnovne škole "Vuk Karadžić" gde ga je čekalo nekoliko hiljada prilično nervoznih meštana. Okružen sa nekoliko nabildovanih telohranitelja prošao je direktno kroz okupljenu masu i uz put (verovatno zbog nepoznavanja jezika), stoički otrpeo nekoliko "jebo ti ja mater, agresorsku". Dolazeći na ovaj skup Džekson je svakako u centru Kosova Polja morao da primeti automobile i kamione u koje ljudi u velikoj žurbi tovare stvari. Sa stepeništa osnovne škole, osim nervoznih ljudi, mogao je da vidi i nekoliko tzv. kabriolet kuća bez krova, spaljenih ili ruiniranih za vreme rata. Možda i na samom kraju rata.

Nešto kasnije, u kratkom govoru general je na engleskom rekao nešto što Kosovopoljci odavno vole da čuju, a što bi se, uz nešto slobode, moglo prevesti otprilike kao - niko ne sme vas bije. Pogotovo UČK koji će uskoro biti razoružan. Poručio je zapravo kako je KFOR došao na Kosovo da zaštiti sve ljude podjednako, da garantuje svačiju bezbednost i radi na uspostavljanju normalnih uslova za život. Okupljene Kosovopoljce pozvao je da ostanu kod svojih kuća, da raspakuju stvari ako su planirali da odu, i rekao da lično preuzima odgovornost za njihovu zaštitu. Na ove njegove reči mnogi od prisutnih povikali su "tako je" i počeli da tapšu. Jedan od onih koga su generalove reči i odlučnost pogodile u živac i možda podsetile na ono davno "niko ne sme da vas bije", počeo je da oduševljeno aplaudira i odmah zatim spustio ruke. Onima oko sebe objasnio je: "Mnogo sam u životu klapćao, ovako s ruke, jednom čoveku. Sve sam mu verovo u svaku reč, i uvek klapćao, a on nas sad zajebo. Neću ni ovom da klapćem pa da me prevari. Ne verujem više nikom."

Tog popodneva u Kosovu Polju nije bilo sunca koje bi palilo govornikovu kosu. Neko od prisutnih primetio je, međutim, kako generalu "gore" usne jer ih, dok govori, često dodiruje i vlaži jezikom. "Ovaj izgore, mora da voli da pije. Ako je tako, onda je garantovano naš čovek, biće na našu stranu, a ne za Šiptare", s olakšanjem je tvrdio jedan od Kosovopoljaca koji je samo koji minut ranije pred novinarima očekivao od KFOR-a da bude objektivan i isti prema svima.

Po završetku skupa ispred škole, "naš čovek" general Džekson ponovo je, okružen svojim telohraniteljima, krenuo kroz masu okupljenih ljudi. Ovoga puta nije bilo onog verbalnog "toplog zeca" i pominjanja "majke agresorske". U centru Kosova Polja neki su se i dalje pakovali, neki raspakivali, neki po prvi put prilazili da bolje zagledaju agresorske tenkove.