Rusija

Selidba mrtvog Lenjina

Prema istraživanjima, polovina Rusa prihvata da se Lenjin sahrani na groblju Volkova u Sankt Peterburgu, dok se više od jedne trećine ispitanika protivi toj odluci

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Boris Jeljcin je, bar po pisanju moskovske štampe, sebi odredio dva zadatka koja treba da ispuni za vreme predsedničkog mandata do 2000. godine: da sahrani posmrtne ostatke poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog i da sahrani Lenjina. Posle mnogo rasprava, natezanja i potrošenih para, prvi cilj je postigao, a oko drugog koplja se još lome. Iako se o tome vode žestoke rasprave još od raspada Sovjetskog Saveza, kao prvi pobornik sahrane Lenjina (i komunizma) Jeljcin se do sada ipak nije usudio na odlučujući korak. Odnosi sa komunističkom opozicijom, koja je žestoki protivnik "izmeštanja" balsamovanog tela Lenjina sa Crvenog trga, i bez toga su dovoljno komplikovani.

Prema istraživanjima, polovina Rusa prihvata da se Lenjin sahrani na groblju Volkova u Sankt Peterburgu, gde su sahranjeni članovi njegove porodice, dok se više od jedne trećine ispitanika protivi toj odluci. Ipak, na radikalnije mere, kao što su ulični protesti spremno je tek šest odsto ispitanih.

Lenjinov mauzolej bio je u sovjetsko doba neka vrsta komunističkog Olimpa. Vaspitani u sovjetskom duhu, ljudi su tada bili spremni da satima, od ranog jutra čekaju u redu ne bi li ušli i videli mumificiranog vođu.

KOVITLANJE DUHA: Danas je teško i videti nekoga da ulazi u mauzolej. Na pitanje da li je sada uopšte otvoren, odgovor je, uz sleganje ramenima, "ne znam". Kao da u Moskvi niko ne zna šta je sa Lenjinom. Prodavačica iz nabliže radnje daje isti odgovor uz kontrapitanje, koje je za sovjestko doba bilo apsolutno nezamislivo: "a zašto vas to zanima?" Kad se činilo da su se politički duhovi oko Lenjina malo smirili, ruski patrijarh Aleksej Drugi ih je ponovo uskovitlao. Dok je 24. maja predvodio crkvenu liturgiju u znak sećanja na svetog Ćirila i Metodija, na Crvenom trgu neočekivano je izjavio da posmrtni ostaci Lenjina treba da budu sahranjeni na nekom drugom mestu. I ne samo njegovi, već i svih partijskih lidera, poput Staljina i Brežnjeva, ali i zaslužnih građana kao što je Jurij Gagarin.

Objašnjenje patrijarha bilo je da je "nemoralno" da se na Crvenom trgu "neposredno uz grobove održavaju rok koncerti i druge zabavne manifestacije". Ipak, rekao je da tome treba prići "oprezno" kako bi se izbegle političke napetosti u Rusiji.

Komunistički lideri, poput Genadija Zjuganova (Komunistička partija RF), Nikolaja Rižkova (Narodovlašvhe), odmah su krenuli u kontranapad. Zjuganov nije ustao direktno u odbranu samog Lenjina, već je pitanje uopštio: "Naši očevi i dedovi su izabrali takvu formu sahrane. To je ne samo nedopustivo već i grešno." Rižkov je bio konkretniji: "Lenjin je stvorio veliku državu, i, ako ona to više nije, to nije njegova krivica."

Kao i uvek, radikalniji od svih, bili su pripadanici leve "Trudovoje Rosije". Nezadovoljni izjavom patrijarha nameravali su da protestuju ispred njegove rezidencije. Reonska uprava im nije dala dozvolu, uz obrazloženje da je taj deo ulice "veoma opterećen, i da može doći do veoma opasnih situacija u saobraćaju". Tako su morali da se ograniče pismom patrijarhu u kojem su mu izneli "rezoluciju (neostvarenog) mitinga". "Arhitektonski kompleks na Crvenom trgu zajedno sa mauzolejom Lenjina stvoren je po volji miliona sovjetskih ljudi, i nikome nije dozvoljeno da uznemirava prah onih koji su pali za Sovjetski Savez", kaže se u pismu.

PRIPREMA UKAZA: Koliko je poznato, patrijarh se više nije oglasio sa istom idejom, niti je reagovao na pismo, niti na pisanje moskovske štampe. A štampa je pisala da je Kremlj pripremio ukaz o sahrani Lenjina, i da se nije rešio da samostalno istupi sa inicijativom. Po pisanju moskovskog dnevika "Komersant vlast", izjavi patrijarha prethodio je razgovor sa Jeljcinom. Predsednik je tada, navodno, zamolio Alekseja Drugog da se javno založi za "iseljavanje", što je on i uradio.

A u Moskvi je, tim povodom, krenuo novi vic. Nekoliko dana pre smene Jevgenija Primakova sa mesta premijera, Jeljcin je pred kamerama, usred uvodne reči, ućutao, pogledao po sali, napravio dramsku pauzu i smrknuto rekao: "Nismo dobro seli". Potom je prekorio ljude iz svoje administracije, i napravio novi raspored - sadašnjeg premijera Sergeja Stepašina pomerio je u vrh stola. Kada je Aleksej Drugi, poznat po dobrim odnosima sa Jeljcinom, izrekao rečenicu o sahranjivanju, pojavila se nova kovanica: "Nismo dobro legli".