Posle ukidanja ratnog stanja

Zabrane i dalje na snazi

Vlasti u Srbiji ostavile su na snazi sve uredbe kojima se ograničavaju prava i slobode građana, a Skupština Jugoslavije donela je propise kojima se preti rezervnim oficirima i za ono što rade van službe

Ratno stanje ukinuto je odlukom Skupštine Jugoslavije 25. juna. Ograničenja sloboda i prava građana koja su iz ratnog stanja proizašla još su, međutim, na snazi. Uz to, izmenama Zakona o Vojsci Jugoslavije uvedene su i nove preteće odredbe prema rezervnim oficirima.

Savezna vlada je, istina nešto kasnije nego što se moglo očekivati, obavila svoj deo posla: ukinula je sve svoje uredbe donete za vreme rata, osim one o neposrednoj kontroli cena. Međutim, savezna vlada nije bila ta koja je donela propise kojim se građani lišavaju ionako prilično skromnih sloboda. Njih je doneo predsednik Srbije, a ni on ni republička skupština dosad nisu dali znake da uskoro nameravaju da svedu ovlašćenja policije na mirnodopsku meru, dopuste slobodu okupljanja i ukinu posebne zahteve prema medijima.

OPASNA LICA: Podsetimo se uredbe predsednika Milana Milutinovića o ovlašćenju Ministarstva unutrašnjih poslova gde su najpre na udaru "lica koja narušavaju javni red i mir" i "špekulišu na tržištu u uslovima ratnog stanja", odnosno "ugrožavaju bezbednost građana ili odbranu i bezbednost Republike". Njima MUP može ograničiti kretanje i zadržati ih i duže od 24 sata. Naredna kategorija su "lica koja predstavljaju opasnost za bezbednost Republike", kojima ministar može svojim rešenjem izreći zaštitnu meru "upućivanja na boravak u određeno mesto", i to na 60 dana. Zatim, policija može "i bez rešenja o pretresanju izvršiti pretresanje lica, njihovih stvari, vozila i prostorija u cilju provere da li ta lica neovlašćeno poseduju oružje, municiju, eksploziv i druge stvari podobne za napad ili vršenje diverzije, robu koja je u posebnom režimu za vreme ratnog stanja, kao i propagandni materijal neprijateljske sadržine". Takođe mogu "na osnovu rešenja neposrednog starešine vršiti otvaranje pisama i drugih pošiljki". Konačno, službena lica Ministarstva mogu upotrebiti vatreno oružje, ako drukčije ne mogu da spreče bekstvo lica zatečenog u vršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti".

BEZ OKUPLJANJA, MOLIM: Kad je reč o mogućnostima okupljanja građana, uredba predsednika Milutinovića propisuje: "Javni skup se može sazvati i održati, odnosno istupati na njemu, samo po prethodnom odobrenju nadležnog organa, bilo da se održava u zatvorenom ili na otvorenom prostoru i bez obzira na karakter. Odredbe iz stava 1 ovog člana ne primenjuju se kad je sazivač javnog skupa državni organ." Za kršenje ove uredbe predviđena je novčana kazna od 200.000 novih dinara za pravno lice, dok će "odgovorno lice u pravnom licu" platiti 10.000 novih dinara (u uredbi nije objašnjeno kakvi su to novi dinari) ili će dobiti kaznu zatvora od 60 dana.

Koliko je poznato, vlasti nisu pominjale tu uredbu tokom protesta rezervista u Kragujevcu, Kraljevu, Velikoj Plani, Požarevcu i Vrbasu tokom protekle nedelje, mada su pripadnici rezervnog sastava VJ blokirali više magistralnih putnih pravaca, mostova i prilaza gradovima uz pomoć kamiona i oklopnih vozila. Umesto toga, obećali su rezervistima brzu isplatu zaostalih dnevnica za boravak na Kosovu, a represiju su prilikom tih potencijalno eksplozivnih protesta ograničili na to da su snimateljima RTV Kraljevo oduzete dve kasete sa snimljenim prilozima o blokadi puta Kraljevo-Kruševac (što televizija ne emituje, to se - je li - nije ni dogodilo).

PRIJAVE I PROPAGANDA: Zanimljiva je i predsednikova uredba o prebivalištu i boravištu građana za vreme ratnog stanja. Tu piše da se "prijava prebivališta i promene adrese stana vrši odmah, a najkasnije u roku od 24 sata", dok se "prijava boravišta vrši odmah, a najkasnije u roku od 12 sati po dolasku u mesto boravišta". Osim toga, MUP Srbije "može odrediti mesta u kojima se građani mogu kretati, boraviti i nastaniti uz posebnu dozvolu".

Ko se ne prijavi, odnosno ne odjavi, otići će u zatvor na 30 dana. Ova uredba bila je osnov za jednu od najciničnijih presuda u novijoj pravnoj istoriji - za zatvaranje dvojice izbeglih Srba sa Kosova koji su pokušali da organizuju protest u Beogradu zbog svega što je zadesilo Pokrajinu posle rata sa NATO-om.

Interesantno je da uopšte ne postoji uredba kojom se propisuje rigorozna kontrola medija kakva je postojala tokom rata. Štampa se pominje u Odluci Vlade Srbije, donetoj na osnovu proglašenja stanja neposredne ratne opasnosti od 23. marta, gde se, između ostalog, propisuje: "Organi i organizacije u oblasti informativne delatnosti svoje aktivnosti usmeriće na blagovremeno, neprekidno i objektivno informisanje domaće i strane javnosti o ciljevima i interesima naše zemlje u aktuelnoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, radi postizanja što većeg propagandnog efekta, efikasnog suprotstavljanja svim oblicima neprijateljske aktivnosti, posebno radi preventivnog delovanja na suzbijanju dezinformacija." U službenom listu nije objavljena nikakva nova odluka koja bi proisticala iz objavljenog ratnog stanja niti bilo šta drugo što bi predstavljalo pravni osnov cenzure štampe.

Pre nego što se ukinu uredbe donete na nivou Srbije, predsednik Milutinović bi morao da ih podnese na potvrdu skupštini, "čim ona bude u mogućnosti da se sastane" (ne vidi se zašto sad ne bi mogla da se sastane), ili da ih sam ukine. U međuvremenu, one ostaju na snazi.

BITNO ILI NE: Ministar odbrane SRJ Pavle Bulatović izjavio je da među izmenama i dopunama vojnih zakona usvojenih na istoj sednici savezne skupštine kad je ukinuto ratno stanje nema "uglavnom ništa bitno" kad je reč o Vojsci Jugoslavije. Moguće je da je u pravu, naročito ako je reč o nečem bitnom za popravljanje položaja vojske i unapređenju bezbednosti zemlje.

Izmenama i dopunama Zakona o VJ, koje je proglasio predsednik SRJ Slobodan Milošević, predviđeni su novi oblici kažnjavanja rezervnih oficira. Dakle, "pravilom o vojnoj disciplini, koje donosi predsednik republike, propisuje se postupak i nadležnost za raspravljanje i odlučivanje o povredama vojne discipline i za izvršenje disciplinskih mera i kazni, kao i organizacija, sastav i rad vojnih disciplinskih sudova. O prestupima van vojne službe za rezervne oficire i rezervne podoficire raspravljaju sudovi časti. Organizaciju i način rada sudova časti propisuje predsednik Republike". Sudovi časti raspravljaće o postupcima "kojima se šteti ugledu ili grubo zanemaruje dužnost rezervnog oficira", a oni "mogu izreći kaznu zaustavljanja u napredovanju u trajanju od jedne do pet godina i kaznu gubitka čina rezervnog oficira", odnosno podoficira.

UGLED PRE SVEGA: Šta će kome ovi sudovi, koji su inače ukinuti Zakonom o VJ 1994. godine sa obrazloženjem da imaju prevelika ovlašćenja koja izazivaju prejake posledice?

Neko je očigledno zaključio da nije dovoljno postojanje vojnih disciplinskih sudova za postupke rezervnih oficira dok su na službi, nego da se mora imati i mehanizam njihovog kažnjavanja za ono što rade van službe. Eto, na primer, sud časti mogao bi nekom, uzmimo Vuku Obradoviću ili Momčilu Perišiću, oduzeti činove generala zbog političkih izjava za koje se oceni da "štete ugledu". Podsećamo da je još pre rata JUL saopštio da bi Obradoviću, predsedniku Socijaldemokratije, trebalo oduzeti čin. Obradović im je otpisao da mu oni nisu čin ni dali, pa mu ga ne mogu ni oduzeti. Uvođenjem Suda časti, čiji će rad propisivati predsednik Milošević, ta se postavka menja, tim pre što je Obradović i tokom rata sa NATO-om oštro kritikovao vlast. Perišić je prošle godine smenjen sa mesta načelnika Generalštaba zbog izjava o tome da ne treba ući u sukob sa celim svetom, a Sud časti bi mogao nastojati da ga obeščasti oduzimanjem čina ako bi nešto slično, ili možda nešto još nepovoljnije po vlast, izjavljivao u budućnosti.

Razume se, Sud časti mogao bi biti aktiviran i protiv rezervnih oficira i podoficira koji su proteklih dana sa nedvosmislenim gnevom tražili da ih puste kućama i da im plate što im pripada, ukoliko bi nastavili sa takvim nedoličnim ponašanjem.

Pa šta ako bi im svima zajedno oduzeli činove? Autoritet Obradovića ili Perišića teško da bi time bio posebno narušen - moglo bi se, naprotiv, dogoditi i da im rejting poraste. Vrlo je malo verovatno da bi ojađeni rezervisti podvili rep i prestali da traže što im pripada ako krenu da ih kažnjavaju sudovi časti. Najmanje od svega je izgledno da će tim novim pretnjama biti poboljšan moral u vojsci.

Druga zanimljiva zakonska izmena je da će preduzeća na zahtev vojnoteritorijalnog organa biti obavezna da daju podatke o vojnim obveznicima, te da će vojsku moći služiti i oni preko 27 godina kojima je "zbog opravdanih razloga odobreno produženje privremenog boravka u inostranstvu". U praksi će to verovatno izgledati tako da će diplomatsko-konzularna predstavništva diljem sveta nastojati da uđu u trag vojnim obveznicima kako bi im mogli biti uručeni pozivi za vojsku. U obaveštenim krugovima se pominje da je smena na mestu generalnog sekretara Ministarstva za inostrane poslove obavljena i zato da bi se taj posao što efikasnije obavljao. I šta će taj lov na hiljade i hiljade mladića koji su zbog posledica ovde vođene politike u zadnjih deset godina napustili zemlju pomoći vojsci kao takvoj i odbrani zemlje? Niko kome se "Vreme" obratilo sa tim pitanjem nije imao odgovor. Jedino što izgleda izvesno je da će ta mera pomoći da se niko od onih koji su otišli - mahom obrazovaniji svet - ovde nikad ne vrati.