Na licu mesta

Red bez zakona

Nakon tri nedelje boravka na Kosovu, i sa nešto ispod polovine od predviđenih pedeset hiljada vojnika, KFOR praktično u potpunosti kontroliše teritoriju, a u većoj meri i stanovništvo. Situacija je, međutim, daleko od idealne

Bilo je to vrlo šturo saopštenje. Stojeći pred strojem novinara sa uperenim kamerama i foto-aparatima potpukovnik Robin Hodžs iščitao je kratak tekst o događaju dana, oružanom obračunu između britanskih padobranaca i dvojice naoružanih civila u Lipljanu, nekih petnaest kilometara južno od Prištine. Nakon što ih je lokalno stanovništvo upozorilo da se u određenom objektu nalaze dva naoružana čoveka, devet padobranca krenuli su na intervenciju. Najpre su pozvali sumnjive osobe da izađu, a kada se jedan od njih pojavio sa uperenim pištoljem, trojica padobranaca otvorila su vatru i usmrtila ga. Drugi je ostao u objektu koji je opkoljen i gde je, sumnja se, skrivena izvesna količina naoružanja. "Bila je to klasična samoodbrana", zaključio je potpukovnik Hodžs, odbijajući da kaže koje su nacionalnosti bili civili.

ISKUSTVO SEVERNE IRSKE: Zadržavanje informacije o nacionalnosti - kako osoba sa kojima KFOR dolazi u konflikt, tako i ubijenih civila - pravilo je kojeg se mirovne trupe na Kosovu čvrsto drže. Prema mišljenju oficira zaduženih za odnose sa javnošću, iznošenje ovih informacija moglo bi dodatno da uznemiri javnost i eventualno stvori pogrešnu sliku o onome što se na Kosovu događa. U neformalnom razgovoru nakon brifinga, jedan od oficira potvrdio je da je ubijeni naoružani civil u Lipljanu bio srpske nacionalnosti, ali nije želeo dalje da elaborira slučaj. Takođe, potvrdio je da je unutrašnja kontrola britanske vojske pokrenula istragu povodom ovog slučaja kako bi utvrdili da li su vojnici zaista reagovali na najbolji mogući način, dodajući da se radi o standardnoj proceduri u ovakvim situacijama.

Nakon tri nedelje boravka na Kosovu, i sa nešto ispod polovine od predviđenih pedeset hiljada vojnika, KFOR praktično u potpunosti kontroliše teritoriju, a u većoj meri i stanovništvo. Situacija je, međutim, daleko od idealne. Iako su vojnici KFOR-a uočljivo prisutni na putevima i po naseljenim mestima, oni ipak ne mogu u potpunosti da obezbede sigurnost pre svega nealbanskom življu. Broj incidenata daleko prevazilazi mogućnosti dosad pristiglih trupa, mada se stiče utisak da se stanje polako popravlja, delom zbog navikavanja vojnika KFOR-a na okolnosti, a delom i zbog činjenice da se veliki broj Srba iseljava sa Kosova, dok se oni koji ostaju grupišu u enklave sa srpskim stanovništvom, čime se mogućnost interakcije sa Albancima znatno smanjuje.

Opšta je ocena da od svih sektora najbolje funckioniše britanski, pre svega zbog velikog iskustva koje vojnici Ujedinjenog kraljevstva donose iz Severne Irske. Gotovo od prvog dana prisustva na Kosovu britanski vojnici stavili su svima na znanje da neće tolerisati prisustvo drugih naoružanih elemenata ma o kome da se radi. Gradom patroliraju pešice u grupama od četiri do šest vojnika, a nedostatak ljudstva nastoje da nadoknade efektom iznenađenja.

"Izbegavamo rutinu. Nikada se ne zna kada će patrola naići i gde će se u nekom trenutku nalaziti kontrolni punkt. Na taj način držimo pod kontrolom znatno više ljudi i teritorije nego što bi to sa ovim brojem vojnika moglo očekivati", kaže potpukovnik Hodžs, odbijajući da komentariše način rada u ostalim sektorima. Primera radi, patrole u američkom sektoru su obavezno motorizovane, a kontrolni punktovi su stacionarni, tako da se stiče utisak da je osnovni zadatak američke vojske na Kosovu da zaštiti sebe.

NEZAŠTIĆENA SVOJINA: Problem sa kojim se KFOR suočava ovih dana je spora implementacija političkog dela sporazuma međunarodne zajednice i SRJ, što dovodi do novih problema izvan nadležnosti vojske.

Tako je prošlog četvrtka albansko stanovništvo krenulo paralelno u osvajanje institucija i pljačkanje državnih radnji (srpske privatne radnje i ugostiteljski objekti funkcionišu jedino u sredinama gde je srpsko stanovništvo u većini). Na udaru su bili Radio Priština, zgrada u kojoj se nalaze redakcija i štamparija dnevnog lista "Jedinstvo" (do zabrane tu je bila i redakcija "Rilindije"), Televizije Priština, pošte i komunalnih ustanova. Na poziv zaposlenih (uglavnom Srba i Crnogoraca), na lice mesta su stigle patrole KFOR-a i privremeno zaštitile objekte, ostavljajući civilnim vlastima koje tek treba da se uspostave pod pokroviteljstvom UN-a da arbitriraju od slučaja do slučaja.

U isto vreme krenuo je napad na prodavnice, koje su zbog iseljavanja, straha i nepostojanja bilo kakvog organizovanog prevoza radile sa minimumom ljudstva. U roku od nekoliko minuta veće grupe građana upadale su u radnje iznoseći sve što je moglo da se stavi u korpe i kutije. Na poziv osoblja KFOR-ove patrole bi se pojavljivale, ali tek da privremeno zaustave otimačinu, eventualno privedu nekog od počinilaca, te da nakon petnaestak minuta stražarenja odu na sledeću intervenciju. "Mi nemamo dovoljno ljudstva da bismo omogućili zaštitu svojine, a to, uostalom, i nije naš zadatak nego zadatak civilne policije koja još nije prisutna na Kosovu", izjavio je jedan od portparola KFOR-a. Vrhunac drskosti, ako se to tako može nazvati, bilo je obijanje i pljačkanje prodavnice nameštaja preko puta hotela Grand, koje je nekoliko televizijskih kuća direktno prenosilo. U dva navrata KFOR-ovci su intervenisali, ali je prodavnica do jutra bila ipak potpuno ispražnjena.

Potom je na red došao hotel Grand. Najveći hotel u Prištini je u poslednjih deset godina postao simbol srpskog prisustva, najviše zbog činjenice da su u njemu živeli visoki oficiri vojske i policije i državni funkcioneri raspoređeni na Kosovu. Po dolasku prvih jedinica KFOR-a, Albanci su nahrupili u hotel (koji su godinama izbegavali), u kome se nalazilo preko hiljadu novinara nudeći im pre svega smeštaj po privatnim stanovima, prevodilačke i taksi usluge. U holu hotela nastala je prava pijaca, a nakon par dana nekakav polusvet razmileo se i po spratovima ne libeći se da pojedinim gostima upada u sobe. Konačno, u nedelju popodne grupa mlađih Albanaca preduzela je konkretnu akciju. Zauzeli su hotelski bar koji je u tom trenutku bio bez ljudstva i počeli da služe piće, najavljujući da je hotel preuzet od strane "pravih" vlasnika. Direktor hotela pozvao je KFOR i veći broj pripadnika vojne policije došao je da interveniše. Pokazalo se da to i nije tako lako učiniti jer je pitanje vlasništva izvan ingerencija KFOR-a. U jednom trenutku situacija je bila krajnje bizarna - u prepunom holu Albanci su igrali šotu uz glasnu muziku iz hotelske prodavnice ploča, za šankom su se služila pića, srpski radnici su bojažljivo čekali dalji razvoj situacije iz recepcije hotela, dok su britanski vojnici šetali holom ne shvatajući baš najbolje šta se to oko njih dešava. Konačno, negde oko deset sati uveče postignut je izvestan kompromis. Dogovoreno je da KFOR isprazni hol i ceo hotel od osoba koje nisu gosti hotela, a da generalni direktor Mirko Jorović u utorak održi sastanak sa osobljem albanske nacionalnosti koje je izrazilo želju da se vrati na posao. Nešto posle deset hotelski hol zaista je ispražnjen, a na vrata je postavljena straža koja je unutra puštala samo one koji imaju dokaz o boravku u hotelu (ključ ili legitimaciju KFOR-a). U utorak se direktor nije pojavio na poslu i Albanci su obavestili trenutno zaposleno osoblje da će preuzeti hotel u četiri popodne. Srbi su požurili da naplate što je više moguće računa do tog vremena.

U četiri popodne pojavila se delegacija koja se predstavila kao novo rukovodstvo i odmah krenula u pregled inventara. Primopredaja, ako se to uopšte može tako nazvati, prošla je bez incidenata.

VOJNICI-KOMUNALCI: Portparoli KFOR-a koriste svaku priliku da istaknu kako je njihov zadatak na Kosovu uspostavljanje reda i zakona, ne ulazeći previše u raspravu o tome o kakvom redu (a tek zakonu) se radi. U praksi, u protekle tri nedelje, to se svodilo na obezbeđivanje granice, razminiranje minskih polja i uništavanje preostalog i zaplenjenog naoružanja, obezbeđivanje neometanog povratka izbeglica i stvaranje atmosfere opšte bezbednosti. Silom prilika, pripadnici KFOR-a bili su prinuđeni da se bave i komunalnim problemima, nastalim nakon odlaska Srba zaposlenih u komunalnim preduzećima. Radi se o snabdevanju gradova vodom, strujom, odnošenjem smeća, pa čak i održavanju u funkciji mobilne telefonije u Prištini. Ovo poslednje je strateško pitanje, ako se uzme u obzir da samo KFOR trenutno koristi preko 6000 mobilnih telefona u Prištini, gradu u kome funkcioniše manje od 30 odsto stacionarnih telefona.

Od svih navedenih aktivnosti, obezbeđivanje granice im najslabije ide. Prema tvrdnjama novinara koji je redovno prelaze, kontrola je nakon prvih nekoliko dana postala krajnje provizorna, tako da na Kosovo iz Makedonije i Albanije može da uđe svako, što potvrđuje i broj automobila sa registarskim tablicama iz Albanije na putevima po Kosovu.