Šta i kako radi KFOR

U Uroševcu se u zgradi železničke stanice nalazi velika grupa Srba isteranih iz svojih stanova. U noći između ponedeljka i utorka su, prema svedočenjima izbeglih Srba, zapaljene srpske kuće u šest sela oko Gnjilana. Srpske kuće su paljene i u Kosovskoj Vitini, Uroševcu i Kačaniku, koji spadaju u zonu odgovornosti američkih trupa u sastavu međunarodnih snaga na Kosovu (KFOR). U nedelju je u Vitini i Gnjilanu zaveden policijski čas. (Isto su uradili i Nemci u Prizrenu.) Kod Vitine su se Amerikanci našli usred pucnjave, kad su u nedelju sprovodili srpske seljake ka bezbednijim mestima.

Francuske trupe u sastavu KFOR-a čuvaju Gojbulju, jedino preostalo srpsko selo u opštini Vučitrn. U samom Vučitrnu je zapaljeno 400 srpskih kuća, a Albanci su zaposeli sve javne zgrade.

U utorak je trebalo da počne evakuacija oko 5000 Srba iz Orahovca i Velike Hoče, ali nije jer KFOR nije mogao da im garantuje bezbednost na putu. Oni su odlučili da ostanu i sami organizuju odbranu. I meštani srpskog sela Gračanice i varošice Lipljan odlučili su da blokiraju sve prilaze svojim naseljima i brane se sami.

Pedesetak Albanaca je u utorak ujutro upalo u prostorije Komiteta za saradnju sa misijom UN-a na Kosovu, isteralo osoblje i odnelo opremu. KFOR obezbeđuje zgrade prištinskog univerziteta i pretresa stanove u samom centru Prištine. Po Prištini je KFOR počeo da pronalazi razne eksplozivne naprave. Centar za mir i toleranciju tvrdi da su u Prištini u utorak ujutro pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova upali u oko 50 srpskih stanova. KFOR je u nekoliko slučajeva intervenisao i isterao uzurpatore, negde i batinama, tvrdi isti izvor. Od ponedeljka u 21:45 se na Kosovu više ne emituje radio i televizijski program na srpskom, jer su Albanci preuzeli RTV Priština. Oni su ušli i u prostorije pravosudnih organa. Srbi iz Prištine ne usuđuju se da izađu iz stanova niti imaju gde da kupe hleb, jer društvene radnje više ne rade, kaže jedna Srpkinja koja se nalazi u Prištini, a pekari Albanci neće da im ga prodaju.

RASPOREĐIVANJE I SASTAV: Ipak, talas bezakonja koji je počeo 13. juna, dan po ulasku prvih snaga KFOR-a na Kosovo, kulminirao je 24. i 25. juna, kada je, samo u Prištini, ubijeno 16 ljudi. Na Kosovo se, prema podacima UNHCR-a, do juče vratilo 447.000 Albanaca koji su napustili zemlju za vreme rata. Istovremeno, iz Pokrajine je otišlo 71.400 Srba. Ubijene su na desetine Srba i desetine su otete ili su nestale. Pljačkama, isterivanju iz stanova i paljevinama ne zna se ni broj.

KFOR je odgovoran za bezbednost na Kosovu već dvadeset dana, i do sada je na teritoriji Kosova razmešteno oko 25.000 pripadnika međunarodnih snaga, što je oko polovina predviđenog punog sastava. Ruski vojnici su na Kosovo stigli prvi, 12. juna, zaposeli aerodrom Slatinu i nisu dozvoljavali njegovo korišćenje sve dok nije postignut sporazum o učešću Rusije u kosovskoj mirovnoj operaciji. Time su Srbima učinili medveđu uslugu, jer su usporili razmeštaj mirovnih snaga. Kada na kraju jula dođe njihovih 3600 vojnika, oni će se razmestiti u Kosovskoj Kamenici (gde još uvek ima Srba, ali je pitanje da li će ih biti i tada), kod Mališeva i kod Lauše, u Drenici, gde Srba odavno nema. Mališevo i Lauša su najjača uporišta Oslobodilačke vojske Kosova, pa činjenica da će se Rusi baš tamo namestiti, pod jedinstvenom komandom KFOR-a, govori ponešto i o odnosu Zapadnih saveznika prema UČK-u.

Međunarodne snage na Kosovu raspoređene su u pet zona. Najveća je britanska, sa sedištem u Prištini. U ovoj zoni su stacionirane britanska 4. oklopna i 5. vazdušnodesantna brigada. Sedište američke zone je u Gnjilanu. Tamo su 26. ekspediciona jedinica marinaca i odred "Falkon". Komanda francuske Provizorne brigade je u Kosovskoj Mitrovici, nemačke 12. oklopne brigade u Prizrenu, a italijanske brigade "Garibaldi" u Peći. Pored vojnika iz ovih zemalja i Rusa, na Kosovu se nalazi po nekoliko stotina Grka, Holanđana, Kanađana i manji broj Norvežana, Belgijanaca i Danaca. Očekuje se dolazak trupa iz još dvadesetak zemalja.

KFOR (Kosovo FORce - naziv prvi put upotrebljen u vojnom aneksu sporazuma koji nije postignut u Rambujeu) u stvari je preimenovan u kopnena komponenta operacije "Ujedinjeni čuvar" (Joint Guardian), za koju je Savet NATO-a 11. juna izdao aktivirajuću naredbu. Vrhovni komandant NATO-a u Evropi, general Vesli Klark je odgovornost za ovu operaciju preneo komandi NATO-a za južnu Evropu, sa sedištem u Napulju. Komandant KFOR-a, general-potpukovnik ser Majkl Džekson je, u stvari, komandant NATO-ovog Korpusa za brzo reagovanje. Pored KFOR-a, razmeštenog na Kosovu i u Makedoniji, u operaciji "Ujedinjeni čuvar" učestvuju i AFOR, snage NATO-a koje su tokom rata protiv Jugoslavije smeštene u Albaniji, i pomorske i vazdušne snage. Vazdušnu komponentu čine, u nešto smanjenom broju, isti oni avioni i piloti koji su nas tri meseca bombardovali.

ZADUŽENJA: Mandat KFOR-a zasniva se na rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, donetoj 10. juna. U glavnom tekstu nigde se ne govori o sastavu međunarodnih mirovnih snaga, samo o "međunarodnom bezbednosnom prisustvu". Ipak, član 7 Rezolucije kaže da će se to prisustvo uspostaviti u skaldu sa tačkom 4 aneksa 2. "Aneks 2" je dokument koji je 3. juna usvojila skupština Srbije, a u članu 4. se spominje "suštinsko učešće NATO-a" u mirovnoj operaciji na Kosovu i jedinstvena komanda. Osim toga, 9. juna je Vojska Jugoslavije potpisala Vojnotehnički sporazum sa komandantom KFOR-a, to jest sa komandantom NATO-a u Makedoniji, o detaljima jugoslovenskog povlačenja, po kojem general Džekson na Kosovu ima u svemu poslednju reč, čak je jedini ovlašćen da tumači taj sporazum.

Rezolucija 1244 precizno određuje zadatke KFOR-a. KFOR treba da obezbedi povlačenje jugoslovenskih snaga. Taj zadatak se obavio sam bez mnogo potrebe za intervencijom KFOR-a.

Zadatak KFOR-a bio je i da organizuje razminiranje kosovske teritorije, dok civilna uprava ne bude sposobna da to preuzme na sebe. Na ovom zadatku su u selu Orlate poginula dva britanska vojnika, 22. juna, kada su pokušala da demontiraju kasetne bombe koje su svojevremeno bacili njihovi vazdušni saborci.

Međunarodne snage trebalo je da stvore bezbedno okruženje za povratak izbeglica, rad međunarodnih organizacija i privremene civilne uprave, ali KFOR jednostavno nije stigao da obezbedi teren pre nego što su se izbeglice vratile. Albanci su požurili kući odmah po ulasku prvih snaga KFOR-a u Pokrajinu, ne vodeći mnogo računa o minskim poljima, pa je zabeleženo nekoliko desetina eksplozija mina u kojima je nekoliko izbeglica poginulo. Međunarodne organizacije niko ne dira, a od civilne uprave još nema ni traga ni glasa.

Zadatak iz rezolucije UN-a, obezbeđenje granice s Albanijom, KFOR nije u potpunosti izvršio. Džejmi Šej je na jednoj od prvih konferencija za štampu, povodom operacije "Ujedinjeni čuvar", izjavio da NATO ima preča posla od kontrole granice, a to je zauzimanje svih strateški važnih tačaka u Pokrajini. Holandski major Jan Josten, jedan od portparola KFOR-a, kaže za "Vreme" da je sada nekakva granična kontrola uspostavljena i da svako ko ima valjana dokumenta, što znači pasoš i vizu koju su izdale jugoslovenske vlasti, može da uđe na Kosovo. Na primedbu reportera "Vremena" da, na primer, niko od oko dve hiljade novinara koji su od 12. juna iz Makedonije ušli na Kosovo nema vizu, major Josten odgovara da njih pre svega zanima da li su oni koji ulaze na Kosovo naoružani, i da jedva čekaju da nadzor nad granicom predaju civilnim vlastima.

Ali izgleda da je KFOR bio traljav, i kad je na granici tražio oružje, na Kosovo su ušle grupe naoružanih pljačkaša iz Albanije. Ovi ljudi su pljačkali izbegle kosovske Albance dok su bili u Albaniji, a sada na Kosovu pljačkaju i otimaju sve što im izgleda kao srpsko. To je u dobroj meri onemogućilo KFOR da sprovede deo Rezolucije 1244 kojim mu se nalaže da se brine o javnom redu i bezbednosti u Pokrajini, dok ne bude stvorena policija.

"PORODIČNI PROBLEMI": KFOR, prema rezoluciji UN-a, treba da "demilitarizuje" UČK i druge grupe naoružanih Albanaca. Ali odmah po preuzimanju odgovornosti za Kosovo, UČK je pušten da uspostavlja kontrolne punktove, organizuje parade, hapsi i muči navodne saradnike "okupatora", postavlja gradonačelnike u nekim gradovima i učestvuje u pljačkanju i paljenju srpske imovine. Tek 21. juna postignut je sporazum generala Džeksona sa UČK-om, prema kojem je ova organizacija trebalo da u roku od sedam dana prestane da nosi oružje i uniforme izvan strogo određenih sabirnih mesta i preda teško naoružanje, a za 90 dana treba potpuno da nestane. Kanadski potpukovnik Luj Garno, portparol KFOR-a, saopštio je u utorak 29. juna da je UČK dotad predao 576 komada oružja i uspostavio 40 punktova za prikupljanje naoružanja i 45 sabirnih centara u kojima treba da se okupe njeni pripadnici. UČK je obavestio KFOR da je 124 njena pripadnika demobilisano, a da je 3755 otišlo u sabirne centre. UČK po sopstvenom priznanju trenutno ima 20.000 pripadnika. Agim Čeku, načelnik štaba UČK-a, u utorak je priznao da je do ugovorenog roka samo polovina od tog broja došla na punktove za predaju oružja i to opravdao "porodičnim problemima". Uz to, postoji ozbiljan nesporazum oko člana sporazuma kojim se predviđa formiranje Nacionalne garde, neke vrste lokalnih odbrambenih snaga. Komandanti UČK-a su shvatili da to znači da će se neke njihove jedinice jednostavno preimenovati u Gardu. KFOR tvrdi da bivši članovi UČK-a samo imaju pravo da se prijave u buduću Nacionalnu gardu, a biće primljeni ukoliko zadovolje uslove koje budu postavile međunarodne snage. Uz to, skidanje uniformi bez predaje ličnog naoružanja savršeno odgovara vođama UČK-a, koji će tako biti oslobođeni odgovornosti za ponašanje snaga koje ionako nikad nisu u potpunosti kontrolisali. Inače, u ponedeljak su pripadnici UČK-a upadali u srpske stanove i kuće u Prištini i Gnjilanu sa papirima na kojima je pisalo da je baš taj stan određen za mesto okupljanja njihove jedinice, te da vlasnici moraju da se isele.

Hapšenja