Ako je neko "profitirao" u poslednjem ratu - to su učenici srednjih i osnovnih škola: ponavljača i popravnih nije bilo, petice su deljene lagodnije nego obično, a gde god se moglo, u skladu sa preporukom Ministarstva prosvete, nakalemljen je bolji uspeh. Odlukom Ministarstva prosvete ukinuti su i prijemni ispiti za upis u srednje škole i na fakultete

Inflacija petica prouzrokovana dvoipomesečnim trpljenjem bombi po glavama, za preživljeni strah i stres ceh tek sledi, dovela je do svojevrsnog paradoksa u tek završenom upisu svršenih osnovaca u srednje škole: nikad manje škole, nastave i novog znanja, a nikad više petica. U uglednoj i prestižnoj Trećoj beogradskoj gimnaziji mesto su izborili u svim prvim razredima samo "vukovci".

Da stvar sa peticama ne stoji uvek najbolje, pokazali su rezultati prijemnih ispita u pojedinim beogradskim školama gde se zbog provere talenta proveravalo na prijemnim ispitima i znanje kandidata. Prvi alarm u javnost je stigao iz Filološke gimnazije. Od 120 prijavljenih "vukovaca" njih 58 na prijemnom ispitu čak nije uspelo da pređe ni prag znanja i osvoji bar 72 boda.

Gotovo sve beogradske gimnazije popunile su mesta odličnim učenicima, po jedinom kriterijumu, ocenama iz osnovne škole. Da li je na pomolu genijalna ili oštećena generacija - tek će se videti, ako se uopšte time neko bude bavio. Upisna panika vladala je čak i među roditeljima i decom koja su u toku školovanja imala po jednu ili dve četvorke. O vrlo dobrima i da ne govorimo. Prema izveštaju zvaničnih organa sva deca su ipak upisana, možda ne baš u željenu školu, ali su zahvaljujući vanrednim prilikama stekli status srednjoškolaca u budućim prebukiranim odeljenjima.

Kako sada stvari stoje, za desetak dana će ratne i predratne petice - ovog puta srednjoškolske - odlučivati i o sudbini većine budućih akademskih građana.

JURIŠ NA FAKULTETE: Na fakultetima i višim školama u Srbiji za nove studente je predviđeno 50.312 mesta, od toga 34.587 na fakultetima i 15.725 na višim školama. Na Beogradskom univerzitetu o trošku države (iz budžeta) školovaće se 8110 studenata, a o sopstvenom, po prilagođenim školarinama, 8005 budućih studenata.

Do indeksa će se najlakše dolaziti na Prištinskom univerzitetu. Odlukom vlade Srbije i resornog Ministarstva prosvete u Pokrajini je povećan broj mesta za nove studente. Utvrdivši 18. juna da Prištinski univerzitet normalno radi, tamošnji rektor Radenko Krulj je sa rektorske konferencije pozvao maturante iz cele zemlje da se "u predstojećem upisnom roku upisuju na prištinske fakultete". Svi koji se tamo upišu studiraće o trošku Republike i dobiće još pride stipendije. Obrazlažući državnu naklonost prema visokom školstvu u Pokrajini dr Jovo Todorović, srpski ministar prosvete je na nedavnoj konferenciji za štampu u Rektoratu Beogradskog univerziteta rekao da je na Kosovu "najvažnije da se čuvanjem obrazovnog, sačuva ukupni interes Srbije", a da je "Prištinski univerzitet bio i treba da ostane kamen temeljac obrazovanja na Kosovu." Prema zvaničnim podacima i dosad procenjenoj šteti, na Kosovu je u NATO bombardovanju oštećeno ili uništeno 120 osnovnih škola, 20 srednjih i četiri fakulteta. Kolateralna šteta u prosvetnom ljudstvu što od NATO-a što od UČK-a se ne pominje.

Zasad se, s obzirom na teške prilike u Pokrajini, ne zna koliko će se mladih odlučiti za Prištinski univerzitet. Ako i za buduće akademske građane bude važila nigde zvanično objavljena ali vrlo primenjivana preporuka prosvetnih organa Republike, u tek završenom upisu srednjoškolaca, da se u srpske škole van Pokrajine ne upisuju izbegli sa Kosova, onda i budući studenti - zvanično zavedeni kao "privremeno raseljena lica sa Kosova" - neće imati baš neki izbor. Ovde ih neće primati na studije, a na Kosovu se ovih dana teško spašavaju i goli životi, pa je realno pretpostaviti da o tamošnjoj školi, osim nadležnih iz beogradskih ministarstava, niko i ne razmišlja.

USLOVI: Osim na umetničkim fakultetima, na Arhitekturi, Učiteljskom i Fakultetu za fizičko vaspitanje, gde će budući akademski građani morati da zarad određenih poena pokažu i talenat, na svim ostalim jedina garancija za dobijanje indeksa su ocene iz srednje škole. Ne treba naravno očekivati drugačiju sliku od one srednjoškolske. Biće i ovde viška petica. Opšti uspeh donosi najviše 40 poena. Donja granica za upis na redovne studije, ali samo u junskom roku je 30 poena. Oni koji to na osnovu ocena iz prethodnog školovanja ne budu sakupili moraće da plaćaju školovanje iz roditeljskog džepa. Predratne cene školovanja su doduše umanjene za 20 odsto. Najskuplje studiranje (2500 dinara) je na umetničkim fakultetima, zatim slede Prirodnomatematički i Medicinski (1800 dinara). Najjeftinija školarina je na Pravnom i Fakultetu organizacionih nauka - 700 dinara.

Zasad je još neizvesno šta će i kako će fakulteti vrednovati uspeh iz srednje škole i dolaziti do sudbonosnih poena. Doduše, Ministarstvo je dalo određena uputstva o rangiranju kandidata na osnovu proseka ocena u četvorogodišnjem školovanju, uz dodatne poene na ocene iz predmeta značajnih za studije. Međutim, fakulteti će sami određivati, svaki za sebe, da li će vrednovati jedan predmet u toku sve četiri godine iz srednje škole ili pak uspeh iz dva predmeta u toku dve godine srednje škole. U borbi za mesto na univerzitetu šarenilo u vrednovanju kandidata zadaće mnogo glavobolje budućim studentima i, kako to obično biva, otvoriti prostor za sumnjičavost u ispravnost rang liste koja i u normalnim uslovima prati upise u škole i na fakultete.

Desetak dana pred upis nije čak ni razjašnjeno bar za većinu fakulteta koje će srednje škole biti odgovarajuće za upis na određeni fakultet. Od 33 fakulteta Beogradskog univerziteta, u konkursnim uslovima samo su Medicinski, Veterinarski i Defektološki fakultet naveli odgovarajuće srednje škole iz kojih se budući studenti mogu upisati bez polaganja diferencijalnih ispita. U ovogodišnjoj vanrednoj borbi za upis na studije izgleda da je mnogo toga prepušteno individualnoj odluci svakog fakulteta.

PARE: Kuriozitet ovogodišnjeg upisa na univerzitete su dva publikovana konkursa za upis novih studenata. Jedan potiče iz štamparije Mrlješ D.O.O iz Beograda zadužene i za distribuciju. Izdavač je Ministarstvo prosvete Republike Srbije, a publikacija po ceni od deset dinara prodaje se u knjižarama Zavoda za udžbenike, Savremene administracije, Verzala i na svim fakultetima. Ova brošura sadrži samo uslove za upis na fakultete i vojne akademije uz važnu napomenu da će "sve ispravke grešaka iz konkursa biti objavljene na oglasnim tablama fakulteta."

Druga brošura po istoj ceni pojavila se (prema Tanjugovoj informaciji u "Politici"), kao i svih prethodnih godina, u "Prosvetnom pregledu" od 16. juna. Ona sadrži i uslove za upis na više škole, uključujući i Višu školu za unutrašnje poslove MUP-Srbije, konkurs za prijem učenika i studenata u domove, konkurs za dodelu studentskih i učeničkih kredita i stipendija i oglas za prijem studenata u studentska oporavilišta.

U celoj upisnoj ujdurmi čija kulminacija se očekuje od 12. do 24. jula, koliko traje upisni rok na univerzitete u Srbiji, prvo i neizostavno se kupuju informacije ove vrste. Tu se niko ne žali, a pisci, štampari, distributeri i prodavci trljaju ruke. Zatim slede takse, nadoknade fakultetima, beskrajno fotokopiranje, pa troškovi za vađenje ličnih dokumenata. Zasad se ne zna zašto je primat u ovom unosnom poslu izgubio tradicionalni nosilac "Privredni pregled". I proizvoljna računica 50.000 budućih studenata, puta deset dinara, jednako 500.000 dinara, plus potencijalni kupci studenti i srednjoškolci, interesenti za domove, stipendije i kredite, govori o biznisu koji nije za potcenjivanje. U ovogodišnjem upisnom slučaju, kako stvari stoje, s obzirom na različita interesovanja i konfuzne informacije moraju da se kupe obe brošure. I na kraju za pravu informaciju, kako upućuje D.O.O., valja pogledati na fakultetsku tablu.

ODLIKOVANJA: Predupisni dani na beogradskim fakultetima protiču u znaku odrađivanja zaostalog posla sa "starim" studentima. O novima još niko i ne razmišlja. Na svako raspitivanje na tu temu ljudi na fakultetu nervozno odgovaraju: "Pogledajte konkurs" ili "biće na oglasnoj tabli". Ove godine nema provere znanja, pregledanja testova. Samo suva prosta računica: pomnoži ili podeli sa dva ili četiri.

Prošla školska godina na univerzitetu dugo traje. Što zbog štrajkova, što zbog rata, bede i zakasnelih plata nastava je tek tavorila. Umorni su i studenti i profesori. A novi akademci tek dolaze.

U utorak 15. juna iz kabineta rektora Beogradskog univerziteta stiglo je saopštenje u kome se kaže da je na ovom univerzitetu promovisan desetohiljaditi doktor nauka: dr Miodrag Perić, zaposlen u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", nastavnoj bazi Medicinskog fakulteta.

U saopštenju se dalje navodi da je "u toku 77 dana agresije na našu zemlju promovisano ukupno 165 doktora nauka, što je bio jedan od kontinuiranih oblika rada univerziteta u ratnim uslovima. Beogradski univerzitet i novi doktori nauka, zajedno sa drugim univerzitetima, uključiće se odmah u obnovu naše domovine". Ministar Todorović je krajem rata podsetio na nešto što je obećano početkom rata: "Studenti koji su učestvovali u borbama imaće posebne olakšice u polaganju ispita i upisa u sledeću školsku godinu, a poginuli će biti predloženi za odlikovanja."