Prvi ratni film

Vru�e od emocija

"Film jeste ratni, ali je orijentisan prema ljudima i onome �to se doga�alo u njima, a ne prema spoljnim doga�ajima" - Dragoslav Lazi�

Borave�i u skloni�tu prvih desetak dana bombardovanja Beograda, scenarista Gordan Mihi� odlu�io je da aktuelizuje svoj postoje�i scenario Ranjena zemlja novim iskustvom i emocijama. Reditelj Dragoslav Lazi� bio je spreman da odmah krene u pripreme, pa se radilo "i pod sirenama i to sa velikom inspiracijom nastalom zbog ose�anja da vas neko bombarduje, a vi ste nemo�ni da bilo �ta uradite", kako on ka�e. Imali su i producenta, to je "�aplin" Dragoslava Lazi�a, ku�a za audio-video produkciju, izdava� doma�ih filmova i popularnih serija Kasandra, Ljovisna, Marisol i Esmeralda. Postoje�i kapital "�aplina", zatim napla�eni dugovi i avansi oko 200 stalnih kupaca kaseta (me�u kojima su Robne ku�e "Beograd", "Savremena", novosadski "Forum"), krediti kod dobavlja�a, i na kraju ve� ugovorena prodaja filma u Bosni i Hrvatskoj dovoljni su da se film tehnolo�ki zavr�i.

Imali su i teren gde �e snimati: skloni�te izme�u bloka zgrada u Ulici Milana Raki�a i Bulevara Revolucije, upravo ono mesto u koje je odlazio Mihi� sa suprugom Verom �uki�, glumicom, kojoj je poverena glavna uloga u filmu. I supruga Dragoslava Lazi�a je glumica, Dragana Turkalj, pa je i njoj poverena jedna od glavnih uloga, a njegova �erka iz prvog braka, Anita Lazi�, studira glumu pa igra i u filmu.

"Anga�ovanje porodice je u�teda honorara", ka�e reditelj, mada su i ostali glumci (Petar Kralj, Olivera Markovi�, Tatjana Lukjanova, Bata �ivojinovi�, �arko Lau�evi�, Neboj�a Glogovac, Dragan Jovanovi�...) pristali da naplate svoj honorar tek od eksloapatacije filma. Lazi� je bio dirnut izjavom gospo�a Markovi� i Lukjanove da ne brine "o njihovom honoraru, zato �to je snimanje ovog filma za njih pravi lek". Reditelj najavljuje da �e "film brzo biti gotov" zato �to se snima sa dve beta digitalne kamere, dakle najmodernijom elektronskom tehnologijom, montira se paralelno sa snimanjem, i posle svega toga do bioskopa ga deli samo jo� prebacivanje na filmsku traku.

Reklo bi se da je sve to tako moglo da se slo�i i zbog nekog drugog filma istih autora, a da je za pri�u o bombardovanju suvi�e rano, pa bi se moglo pomisliti da je Skloni�te (a i ostali ratni filmovi koji �e mu ubrzo uslediti) nastalo zbog ideolo�kih ili modnih razloga; ali, svako ima prava da ulo�i sebe i svoj novac u film koji �eli i kad proceni da je to najpogodnije.

"Te�ko je odoleti jakim emocijama, ne�to vas tera da ih preto�ite u umetni�ko delo. Treba ih pokazati dok su jo� tu, dok ljudima jo� nije te�ko da ih odglume. To jedna od na�ih prednosti, distancom u odnosu na doga�aje emocije bi nestale. I publici �e odgovarati da sad gleda ovaj film, vra�a�e se u to vreme, pre�ivljava�e ga, identifikova�e se", ka�e Dragoslav Lazi�. On ka�e da "tema nosi politi�ke konotacije, ali trudili smo se da govorimo o ljudskim sudbinama. Mi ne pretendujemo da razre�avamo sudbinu naroda, to nije stvar filma. Skloni�te je metafora za ono �to nam se doga�alo tih dana rata. Ljudske sudbine i razli�iti likovi metafora su ovog naroda. Oni prolaze kroz nekoliko faza, od velikog straha kada smo mislili da �e nam se sve to sru�iti na glavu, preko strepnje za porodicu, prijatelje, pa do otpora koji se izra�avao pesmom, prkosom, i do ose�anja totalne poni�enosti i potpune bespomo�nosti. Ako uspem da u filmu izrazim sve to i prenesem na gledaoce, bi�u veoma sre�an. Jer film jeste ratni, ali je orijentisan prema ljudima i onome �ta se doga�alo u njima, a ne prema spoljnim doga�ajima. Oni su samo povod za sudbine. Mislim da umetnost treba da bude iznad politikanstva. Istina, ovde ima likova koji ka�u, na primer, �ta nam je sve ovo trebalo, ali ne ulaze u polemiku ko je za to kriv. U filmu nema parola koje bi se vezivale za neku stranku, ima samo grafita koje su pisala deca i koji su duhovitiji od strana�kih."

Ostatak scenografije �ine zidne novine na kojima je mapa SRJ izbockana zastavicama koje ozna�avaju bombardovana mesta, krevet napravljen od plasti�nih korpi za ambala�u pored koga je ikona Svete Paraskeve i kandilo ("eto na takvom krevetu su �iveli Gordan i Vera", obja�njava reditelj), �ank "�o�e kod To�e", prostorija za invalide i nemo�ne, i WC.

Po skloni�tu i oko njega za vreme snimanja filma tr�karaju deca iz kom�iluka, motaju se oko skupih kamera, devoj�urci proveravaju da li im kratke majice otkrivaju pupak onoliko koliko treba, prebrojavaju ko ima vi�e autograma; "Mihajlo, �ta ima za ve�eru", vi�e suvonjavi koga zovu Jeremi�, Mihajlo mu odgovara "pr�enice"... Barem je tako bilo �estog dana snimanja na kome smo, ljubazno��u ekipe, prisustovali.

Proba za no�nu scenu, stepeni�te ulaza u skloni�te, Dragoslav Lazi� postavlja kadar: "Dragana, tvoje malo levo, upi�i recku na zidu, mora� precizno da stane�. Anita, gde gleda� ti? Polako tim dvogledom, tra�i� po nebu. E tu, tu, ide� polukrug. Zorane (Jovanovi�, direktor fotografije), Anita ovde mora da ima vi�e svetla. Da vidim gde gleda� Dragana. Ti Anita ostani na svome mestu. Upla�en, sedi na stepeniku i pu�i. Ti, ti de�ko, do�i. (Obra�a se momku iz publike. Momak prilazi.) Kako se zove�? (Jago� Uskokovi�, odgovara momak.) Idi dole i pu�i. Dragana daj mu cigaretu. Zorane, sad je puno svetla, pa ipak bi ovo trebalo da je mrak. Dragana, neka ti lice bude u polusenci, pri�i zidu, samo su ti o�i na svetlu, e tako, kad bi tako bilo, bilo bi odli�no. Dobro, ajmo da snimamo, dajte klapu."

Drugi dubl je bio uspe�an. Glumci dotr�avaju do monitora da vide snimljenu scenu. Devoj�ica iz publike konstatuje: "Nije do�ao �arko Lau�evi�". Obave�tena majka je uverava:"Do�i �e, do �est ujutro �e svi da se nare�aju."

Slede�a scena, ulaz u skloni�te. "Ja bih prvo seo na stepenik, pa bih rekao 'zdravo'", ka�e Neboj�a Glogovac reditelju. Ovaj odobrava. "Ja bih rekao 'JA sam puko'!" Reditelj mu obja�njava za�to treba da ka�e onako kako je napisano. U taj �as prolazi, i odmah odlazi, Gordan Mihi�.

"Evo ga pisac! Pisac, glumci ho�e da ti menjaju tekst!"

Mihi�:"Pa nek menjaju, kad menja� ti, nek menjaju i oni!"

Glogovac napominje da je u svojim, letnjim sandalama, malo su neprikladne za martovsku temperaturu filma. Reditelj ka�e da se sandale ne�e videti. Ispostavlja se da nema lutke koju Glogovac dr�i u toj sceni, devoj�ica je plakala za lutkom, neko iz ekipe joj je dao i ova ju je odnela ku�i u Zemun. Sekretarica re�ije, asistent i ostali lome se da do�u do lutke. Po�inje proba... Pode�avanje svetla se odu�ilo, prostor je preuzan i za ljude, i za kamere, i za reflektore, vru�ina je, komarci. Dragoslav Lazi�: "E, ljudi, oti�i �e mi tramvaj ako ne snimimo za sedam minuta! Imamo ga samo od pono�i do pet do jedan!" Prvi dubl je ponovljen zato �to rediteljev monitor nije radio, drugi zato �to je neka baka sa nekog prozora glasno grdila jer ne mo�e da spava od filmad�ija, a tre�i je ponovljen samo delimi�no, zbog jednog dela neke re�enice.

Scena je na kraju naravno snimljena, na tramvaj nisu zakasnili, Lau�evi� je stigao kad je i trebalo da stigne, tako da su svi bili zadovoljni - i u�esnici i "publika".

Sonja �iri�