Umetnost: Pojmovnik moderne i postmoderne

Neraskidivi fragmenti

Posredi je knjiga izuzetne korisnosti i za dugotrajnu upotrebu, po �anru i nameni u rasponu od seriozne teorijske rasprave do prakti�nog ud�benika

Pitanje je da li se danas uop�te mo�e razmi�ljati o umetnosti XX veka, a naro�ito o onoj posle Drugog svetskog rata, druga�ije nego kao o gotovo nepreglednom mno�tvu fragmenata i epizoda, da li je uop�te mogu�e pregled te umetnosti pisati druga�ije nego u formi zbornika, re�nika, pojmovnika zasebnih tema i problema. Razlog tome - prividno paradoksalno - sastoji se u beskrajnoj rascepkanosti i razdvojenosti, ali ipak i �vrstoj povezanosti savremenog "sveta umetnosti" koga �ine ne samo krajnje razli�ite izra�ajne prakse nego i brojne druge instance kao integralni �inioci toga sveta. A tu su veoma razu�ena teorija i vrlo uticajna kritika, potom institucije "sistema umetnosti" kao �to su mre�e galerija, muzeja, velikih izlo�bi, tr�i�ta, masovnih medija i dr., a ceo takav makromodel istovremeno se na terenu odvija u mikromodelima mnogih sredina od kojih svaka ponaosob poseduje sopstvene specifi�nosti. Pri tome, u osnovi svih tih procesa u umetnosti i oko umetnosti neodvojivo od njih funkcioni�u razli�ite (vladaju�e ili oponiraju�e) ideologije koje bitno uti�u na uslove recepcije i na kriterijume vrednovanja me�usobno neuporedivih umetni�kih fenomena.

Tek kada se sve to ima u vidu, razabra�e se sva slo�enost i gotovo nepremostiva odgovornost i ozbiljnost zadatka postavljenog pred onog koji bi poku�ao sa�eti ukupnu umetni�ku situaciju u toku poslednjih pola veka u vidu jednog operativnog i preglednog, stru�njacima i �irim zainteresovanim krugovima podjednako upotrebljivog pojmovnika. A upravo se u to upustio autor ovog dela koje je posle njegovog ogromnog truda, kao i brojnih te�ko�a ali i podr�ki, danas napokon ipak na uvidu javnosti. Dovoljno je samo izneti podatak da ovaj Pojmovnik obuhvata preko 700 jedinica koje nipo�to nisu �ture enciklopedijske formulacije nego su cele du�e ili kra�e studije o pojedinim problemima, uz tako�e obimni i adekvatno odabrani ilustrovani materijal i iscrpne podatke o relevantnoj literaturi. Najkra�e re�eno, posredi je knjiga izuzetne korisnosti i za dugotrajnu upotrebu, po �anru i nameni u rasponu od seriozne teorijske rasprave do prakti�nog ud�benika, a ujedno je i za samog autora to, pre svega, koncepcijski i metodolo�ki obrazac kojim on sagledava i razre�ava brojne probleme i fenomene kulture i umetnosti kojima se u ovom radu bavi.

Taj koncepcijski i metodolo�ki obrazac tematizuje slede�e temeljno pitanje: da li je razdoblje druge polovine XX veka zasebna umetni�ka epoha sa sopstvenim svojstvima, a ukoliko jeste i po�to to nesumnjivo jeste, koja su osnovna svojstva umetnosti tog razdoblja u odnosu na bogato nasle�e prve polovine veka? �uvakovi� usvaja gledi�te po kojem je razdoblje druge polovine veka u kulturi i umetnosti razdoblje koje se nipo�to direktno ne nastavlja na prethodne nego na bitno druga�ije na�ine elaborira nove i sopstvene problematike, a usvajaju�i takvo gledi�te (u opoziciji prema Peteru Birgeru) autor iznosi svoju klju�nu tezu: "avangarda pre i neoavangarda posle Drugog svetskog rata nemaju isti istorijski status i umetni�ku poziciju" (pri �emu su termini avangarda/neoavangarda pojmovi koji podrazumevaju sve inovativne pojmove u umetnosti oba razdoblja, dakle prvu i drugu polovinu veka). Otuda proizlazi i slede�e pitanje: koji je to "istorijski status" i kakva je "pozicija" umetnosti posle Drugog svetskog rata i tokom skoro cele druge polovine veka? Odgovor vodi ka zaklju�ku da se u tom razdoblju dovr�ava proces formiranja velike i dominantne moderne/modernisti�ke megakulture, a u tom sklopu i umetnosti modernih/modernisti�kih predznaka i svojstava. No, takvu kulturu i umetnost iznutra neprekidno razdiru njene brojne protivre�nosti koje �e u poslednjim decenijama veka modernu paradigmu razdvojiti dotle da se iz istorijskih i teorijskih razloga opravdano po�inje govoriti o megakulturi postmoderne (i u tom sklopu o postmodernisti�koj umetnosti). Razdoblje druge polovine veka u umetnosti, dakle, po�inje kao razdoblje dominacije poznatog modernizma, nastavlja se kao imanentna kritika tog modernizma iz pozicija neoavangardnih i postavangardnih ekscesa, �to za posledicu ima razaranje dotle vladaju�e moderne, a u tom sklopu i (neo i post) avangardne paradigme u prilog postmoderne paradigme, koja ipak nije jednosmerna i definitivna zamena moderne postmodernom, nego je posredi njihov veoma slo�eni me�uodnos �ija pro�imanja upravo i �ine karakteristi�nu do nepreglednosti pluralisti�ku sliku stanja kulture i umetnosti pri samom kraju veka. Odnosno - da damo re� samom autoru - klju�na koncepcijska i metodolo�ka postavka ovog Pojmovnika je u slede�em: "Odnos moderne i postmoderne kulture, odnosno modernisti�ke i postmodernisti�ke umetnosti, vidi se kao komplementaran i vi�ezna�an odnos megakultura koji ne mo�e da se posmatra kao jednostavna pravolinijska dijalektika smene pokreta (artova i izama), ve� kao preplitanje razli�itih modela (oblika prikazivanja, izra�avanja i diskurzivnog naddeterminisanja). Teza glasi: ne postoji jednostavna smena moderne postmodernom, kulture megakulturom, ve� se u protivre�nostima moderne nalaze ishodi�ta postmodernisti�kih pluralnih strategija. Zato postmodernu istovremeno opisujemo i kao megakulturu koja smenjuje (dolazi posle moderne) i koja se prepli�e sa modernom, grade�i razli�ite odnose: me�usobnih negacija, kritike, katastrofi�nih dovr�enja istorije umetnosti, korigovanja, multipliciranja, fikcionalizacija, preno�enja iz okvira visoke elitne kulture (ezoteri�na moderna) u masovnu kulturu spektakla i elektronskih medija (egzoteri�na moderna)."

A odatle se nakon �itanja i listanja ovog Pojmovnika kao mogu�i zaklju�ak izvodi slede�e saznanje: u toku poslednjih pola veka vi�e nije adekvatno govoriti jedino o "umetnosti" (u metafizi�kom smislu toga pojma) nego pre o "svetu umetnosti" kao o operativnom pojmu koji ozna�ava neraskidivu spregu i uzajamna dejstva prakse i teorije, drugim re�ima, �ivota umetnosti i mi�ljenja o umetnosti. Do takvih saznanja autor je stigao uvidom u obimnu i, �to je potrebno naglasiti, a�urnu i aktuelnu literaturu �ije je kompleksne postavke i rezultate uspeo sa�eti u mediju jednog visoko stru�nog ali istovremeno i vrlo pristupa�nog i jasnog Pojmovnika, a dodatno je za pohvalu i to �to je u generalne probleme epohe organski uvodio i uklapao karakteristi�ne primere sa podru�ja ranije i sada�nje jugoslovenske umetnosti.

Je�a Dengeri