Havel na Kosovu

Kurc�lus i posledice

Povodom jedne lagane �etnje Prizrenom

Ljubitelj Frenka Zape, prijatelj Lu Rida, dramski pisac, mlado�enja i predsednik �e�ke Republike Vaclav Havel boravio je ovih dana na Kosovu. Nije da se doti�ni ba� pretrgao od lutanja ovom spr�enom zemljom: nije �ak ni zano�io, samo je svratio iz Makedonije do Prizrena na nekoliko sati, tek da obi�e tamo�nju nema�ku jedinicu KFOR-a (to, valjda, u nedostatku �e�kih trupa). Ne znam �ta je ovo zna�ilo Helmutima u helmetima (se�ate se DDR-taksiste iz No�i na zemlji?), ali u vlastima bliskom delu javnosti zemlje Srbije izazvalo je talas konsternacije: kakva drskost, �ef jedne dr�ave dolazi na tlo druge suverene dr�ave bez da ga je pozvao njegov dr�avni�ki kolega?! "Kolega", me�utim, ionako ne bi mogao da prati Havela po Kosovu, iz razloga koji imaju izvesne veze s me�unarodnim pravom (toliko o suverenosti).

Na Kosovu poslednjih nedelja nije bio samo ko nije hteo (beogradsko-ha�ka Velika Petorka se ne ra�una): Kuk, Vedrin, Solana, Jo�ka... Razume se, nikome od njih nije palo na pamet da pita jugoslovenske vlasti za dozvolu boravka, i to iz razloga uva�avanja elementarne logike: kad pita�, pita� nadle�ne. A Beograd je danas na Kosovu "nadle�an" onoliko koliko sam ja nadbiskup od Kanterberija. Iz nekih razloga, ipak, kuka i motika beogradske zvani�ne �tampe se nije digla ni na koga od njih nego ba� na veselog Havela, ljubitelja piva, lepih �ena, rokenrola i NATO-a. Otkud to?

Da bismo dospeli do korena ove jednostrane frustracije, treba se (os)vrnuti u daleku pro�lost, na po�etak devedesetih godina: kada su se bratski ju�noslovenski narodi dohvatili za gu�e, Vaclav Havel je - kao dr�avnik i kao pisac - stao na stranu slabijih, i nedvosmisleno osudio ono �to je smatrao "srpskim ekspanzionizmom" (jeftino se povode�i za �injenicama, kao da epska poezija nije iznad njih). Da podsetimo zaboravne, Havel je tada iz podatka da se rat (iliti cini�no odstreljivanje civila sa bezbedne udaljenosti) odvija u i oko Sarajeva, Vukovara i Dubrovnika - a ne Valjeva, Zaje�ara i Vr�ca - izveo zaklju�ak da Srbija ho�e da se pro�iri na ra�un drugih, ognjem i ma�em. Patriotski preparirana srpska inteligencija ovo je do�ivela kao li�nu uvredu: kako jedan suptilni umetnik ne mo�e da vidi dalje od golih fakata?! Zar neko mo�e biti toliko zaslepljen banalnom stvarno��u da ne vidi da se Mi zapravo samo branimo, ali na juna�ki, ofanzivan na�in? Nismo mi, bre, �esi, pa da be�imo od vojevanja za krst �asni, slobodnu zlatnu i Sve Srpske Zemlje (njih dvanaestak)! Umesto da prepozna na�u preventivnu ofanzivnu samoodbranu nad zidinama obli�njeg Zadra, Havel udario u kuknjavu: ekspanzija, nacionalizam, agresija, etni�ko �i��enje... Ko sve odavde, zato, nije (na)�iljio pero na njega: pisalo mu Otvorena Pisma, pozivalo na megdan i njega i slavnu �e�ku armadu, davalo mu tri gola fore na doma�em terenu etc... Koli�ina narcisoidnih i(li) bahatih besmislica koja je u takvim prigodama izre�ena svakako zaslu�uje poseban odeljak u imaginarnoj Antologiji na�eg prolupavanja.

Dobro, bilo je i drugih pisaca i intelektualaca, ne manje poznatih i zna�ajnih, koji su se jo� vi�e isticali u onome �to se na bizarnom slengu Slobodana Rakiti�a (kao metafore...) naziva "antisrpski anga�man". Ipak, niko nije naletao na tako jednoglasan odijum, na tako impresivnu koli�inu uvre�ene, svadljive netrpeljivosti. Stvar je u ose�anju izdanosti koje su, odnekud, zapatili njegovi stvarni i samozvani "beogradski prijatelji". Koren njihovog nezavidnog du�evnog stanja treba tra�iti duboko u osamdesetim godinama, kada je Vaclav Havel, tada �uveni antikomunisti�ki disident, dre�dao u Husakovom zatvoru. Za to vreme, u Beogradu, poglavito u Ateljeu 212, igrano je nekoliko njegovih komada; ko nije gledao Batu Stojkovi�a kako u Havelovoj Audijenciji, na o�igled zaprepa�tene publike (moron iza mene: "ma, to je voda unutra...") ispija desetak-petnaestak piva, taj nije osetio i �uo labudovu pesmu izumiru�eg veeelikog, kosmopolitskog Beograda... Havelov komad je dobar, ali Bata S. je bio nezaboravan: te�ko je verovati da je iko igde na ovom svetu mogao Audijenciju da odigra bolje. Naravno, ne samo zbog vra�jeg piva.

E, sad, gde je tu nastao kurc�lus? Havel je tada, jakako, bio neizvodiv u mati�noj zemlji i drugde po dr�avama-satelitima Sovjetskog Kaveza. Posttitovska Jugoslavija je bila druga pri�a: u njoj su lager-disidenti i emigranti manje-vi�e slobodno prevo�eni, objavljivani, igrani. SFRJ nije volela samo svoje disidente, a tu�e je nevoljko tolerisala, dokazuju�i tako svetu da je "ne�to drugo". Uostalom, to da smo "ne�to drugo" i "ne�to izme�u" decenijama su bili na� najuspe�niji izvozni produkt. U tom smislu, igranje jednog Havela nije bitnije odskakalo od zvani�ne "kultur-politike", barem ne u Beogradu: neobre�njevisti�ka rukovodstva u Zagrebu, Sarajevu ili Novom Sadu su se i mogla mr�titi, ali (predmilo�evi�evski) Beograd i Ljubljana su se tada ve� naveliko "emancipovali" od bolj�evi�kih koje�tarija.

Dobro, ali gde smo Mi i Havel u svemu tome? Ovde ve� dolazimo do mentaliteta, a ta pojava je te�e promenjiva od ove ili one politike. U skladu je sa zagu�ljivim �ar�ijskim duhom da sve gleda po ja-tebi-ti-meni sistemu: oko za oko, zub za zub, a usluga za uslugu... Tako su neki, izgleda, retroaktivno (kada je Havel postao dr�avnik) igranje njegovih komada do�iveli kao potencijalno dobru investiciju, kao da je piscu u�injena nekakva prijateljska usluga, koju sada treba da uzvrati, ako je �ovek... A da li je usluge bilo? Koje�ta. To nije mogu�e. Naime, ako su njegove drame dobre, onda ih je trebalo i treba igrati, bez obzira na to ko je i kakav je njihov autor: mo�e da bude i masovni ubica. Ako one, pak, ne valjaju, nije ih trebalo ni stavljati na daske; ako je njihov autor politi�ki mu�enik, trebalo mu je slati pakete i slatko od dunja, a ne izvoditi mu drame. U oba slu�aja, usluge nema, a Havel je u celoj gu�vi savr�eno nedu�an: �ta se pisca ti�e ko ga i za�to igra, i �ta se dr�avnika ti�e ko igra jednog pisca, pa makar ovi boravili u istoj osobi?! Dr�avnik vodi ra�una o interesima svoje dr�ave. To �to mi odavno nemamo takvog, pa smo i zaboravili kako to izgleda, nije Havelov problem.

Geneza ovog tugaljivog nesporazuma poklapa se, ne samo vremenski nego i "strukturno", sa �irim nesporazumom "ove sredine" sa ostatkom kosmosa. Sada, na Groblju Iluzija, kada su i najzadrtiji (daleko posle �uvenih plavu�a) shvatili �ta nam se zbilo (ako ve� ne i za�to), evo nam Havela na Kosovu, dok Surogat Za Pa�i�a �u�i negde u bunkeru. Havel-politi�ar je verovatno hteo da se jo� malo uslika i promovi�e, a Havel-pisac u�iva u ovoj inverziji uloga, �alju�i svojim beogradskim prijateljima brutalno jasnu poruku: ni�ta niste shvatili, mes amis... Ali, Beograd je daleko, i li�i na Prag od onomad, samo ru�niji. I po�ta, avaj, putuje sporo, i �esto se gubi.

Teofil Pan�i�