Slu�aj Od�alan

Izbor adekvatne kazne

Ako ne do�e do sporazuma, Od�alan �e najkasnije do Nove godine "visiti", Turska ostaje u Aziji, a 5000 kurdskih bomba�a-samoubica ve� je najavilo svoje akcije

Ro�aci poginulih vojnika zapeva�e tursku himnu, a okrivljeni, okru�en desetak centimetara debelim pleksiglasom, ostade za trenutak nepomi�an, kao da se �itav njegov svet sru�io. Zatim, manirom britanske kraljice odmahnuo je svetini, okrenuo se i iza�ao. Mnogi veruju da je to bilo poslednje pojavljivanje kurdskog lidera Abdulaha Od�alana u javnosti.

Pet minuta ranije, presudom tro�lanog sudskog ve�a, koju je pro�itao sudija Turgut Okjaj, Od�alan je progla�en krivim za veleizdaju i osu�en na smrt ve�anjem, �ime je slu�aj lidera Radni�ke partije Kurdistana (PKK) 29. juna na ostrvu Imrali iza�ao iz domena pravosu�a, da bi postao tempirana bomba u otvorenoj politi�koj borbi za ljudska prava u Turskoj.

�ALBE: Od�alanovi advokati su, prate�i standardnu proceduru, odmah po izricanju presude ulo�ili �albu Vrhovnom sudu. Najvi�e juridi�ko ve�e Turske trebalo bi narednih sedmica da razmotri da li je smrtna kazna adekvatna zlo�inu kurdskog lidera, �ija se veleizdaja ogleda u podizanju i vo�enju petnaestogodi�nje pobune protiv zvani�ne Ankare. Procenjuje se da je oko 30.000 ljudi izgubilo �ivote tokom separatisti�ke kampanje Kurda na jugoistoku Turske. Ako Vrhovni sud odbije �albu i potvrdi odluku suda sa Imralija (o�ekivana alternativa, s obzirom na to koliki je stepen nezavisnosti pravosu�a, mogla bi biti umno�avanje kazni, pa bi Od�alana, recimo, obesili u svakom ve�em mestu ili ne�to sli�no; za katalog egzekucija pogledati "Vreme" od 27. februara 1999. godine, "�ekaju�i presudu"), �to je najverovatnije, odbrana je najavila da �e se �aliti parlamentu, kao najvi�oj instanci. Me�utim, te�ko da �e ve�ina premijera Bulenta Ed�evita, koji je li�no naredio otmicu kurdskog lidera u glavnom gradu Kenije Najrobiju 18. februara, biti milostiva. U tom slu�aju, Od�alanovu kaznu mo�i �e da izmeni jedino predsednik Sulejman Demirel - dekretom. Mediji �pekuli�u da �e slu�aj do�i do �efa turske dr�ave po�etkom novembra, mada, poznaju�i ekspeditivnost zvani�ne Ankare kad joj je interes takav - a trenutno raspolo�enje u narodu je da bi svi Kurdi trebalo da "vise" - ne bi bilo iznena�enje da se to dogodi ve� u septembru.

Elem, sigurno se pitate �emu toliko licitiranje terminima (odbijanja �albi), kad se �ini da �e Od�alan biti obe�en. Pitanje bi bilo sasvim na mestu da je Turska sama na svetu, pa "da se niko ne me�a u unutra�nje stvari suverene dr�ave". Ovako, Ankara se suo�ava sa osudom me�unarodne zajednice. Mnoge dr�ave misle ne samo da kurdskog lidera ne bi trebalo obesiti nego da je dostojan kandidat za Nobelovu nagradu za mir. Nema�ka, kojoj je upravo istekao mandat predsedavaju�eg Evropske unije, najavila je da �e prijem Turske u EU zavisiti od ishoda slu�aja Od�alan. Naravno, takav potez posledica je straha od reakcije skoro dva miliona kurdskih emigranata. A reakcije su ve� burne, u nekim slu�ajevima smrtonosne. Gotovo svakog dana Kurdi zapale poneki turski kulturni centar, predstavni�tvo aviokompanije, restoran, piljaru. Do trenutka kada ovaj broj odlazi u �tampu, 12 ljudi je izgubilo �ivot. Nema�ka (bolje re�eno Evropa) je, dakle, vrlo zainteresovana da se Od�alanova kazna preina�i u do�ivotnu robiju, a predsednik Demirel bi, opet, rado uveo zemlju u Evropsku uniju. Mediji izve�tavaju da je poslednjih dana do�lo do tajnih kontakata izme�u predstavnika dve strane, koji �e najverovatnije rezultirati sporazumom. Procene su da bi Ankara, na �ije je priklju�enje Uniji u vi�e navrata Gr�ka stavila veto, mogla dobiti garancije o perspektivi (pridru�enog) �lanstva, recimo, 1. januara 2000, simultano sa dr�avama Jugoisto�ne Evrope.

NAKNADNA PRINCIPIJELNOST: Sa druge strane, ako ne do�e do sporazuma, Od�alan �e najkasnije do Nove godine "visiti", Turska ostaje u Aziji, a 5000 kurdskih bomba�a-samoubica ve� je najavilo svoje akcije. No, to ne zna�i da �e branioci odustati. Jedan od advokata lidera PKK-a Mahmut Sakar, saop�tio je da �e sa svojim kolegama pokrenuti slu�aj pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Sakar �e tra�iti poni�tenje bilo kakve kazne, po�to je Od�alan otet (protivzakonito se, valjda, podrazumeva) u zemlji koja je razmatrala njegov zahtev za politi�ki azil, a su�enje je odr�ano pod velikim pritiskom medija i izvr�ne vlasti. Proces u Strazburu mogao bi, me�utim, trajati godinama - realne procene kre�u se oko tri-�etiri godine. Tako je sasvim za o�ekivati da �e se jednog dana, 2002. godine, poni�titi kazna kurdskom lideru, da �e se organizovati novo su�enje dok on le�i u grobu. Nekima �e, mo�da, ne�to zna�iti i ova naknadna principijelnost...

Petnaestosedmi�no su�enje Od�alanu uzdiglo je problem ljudskih prava u Turskoj do me�unarodnog spora. Kao eksponent politike SAD na Bliskom Istoku, odnosno onaj koji mo�e u svom dvori�tu da radi �ta po�eli, zvani�na Ankara i dan danas ne priznaje Kurde za nacionalnu manjinu, iako ih u Turskoj �ivi preko 12 miliona. Nemaju pravo na svoje �kole i medije. Evropa je dugo "okretala glavu", ali �ini se da je i tome do�ao kraj. Lideri petnaestorice odredili su svoj kurs za novi milenijum: jedan kontinent - jedna dr�ava. Ukinu�e se ekonomske barijere za ulazak u EU, ostaje samo zahtev za demokratizaciju dru�tva i po�tovanja ljudskih prava. Da li �e ova politika do�iveti transformacije u slu�aju Turske, jedine evropske zemlje koja nije ukinula smrtnu kaznu (dodu�e, poslednja je izvr�ena 1984)? Mogu�e je, ali malo verovatno: Od�alan ipak nije ceo kurdski narod. Sigurno je, me�utim, da �e pritisak na Ankaru da preina�i kaznu biti sna�an, �ak toliko sna�an da �e predsednik Demirel imati ispriku da, zarad boljitka nacije, ostavi okrivljenog za smrt 30.000 ljudi u �ivotu.

Bojan al Pinto-Brki�