Reporter

Prve strane novine koje sam kupio bio je �uveni francuski filmski �asopis Cahiers du cinema (Filmske sveske). Ako se dobro se�am, na naslovnoj stranici tog broja bila je scena iz Hi�kokovog filma Ptice.

Neko �e re�i - tak normaljno! Ima li i�eg prirodnijeg od toga da neko ko zapo�inje karijeru tzv. filmskog kriti�ara kupuje jedan od vode�ih svetskih filmskih �asopisa? Ali - ja ne govorim francuski. Jedino �to sam u Kajeu mogao da "�itam" bile su slike. Takvo iskustvo moralo me je podu�iti da se ubudu�e uzdr�avam od kupovine novina koje se �tampaju na meni nepoznatim jezicima. Ali, to kad u'vati, ne pu�ta! Sa �aljenjem sam odustao od kupovanja pariskog Monda tek kada sam se, vi�ednevnom proverom, nepobitno uverio da u tom listu nema fotografija.

Na sre�u, bilo ih je u nekim drugim listovima, kao �to je bilo novina na jezicima koje govorim ili ih bar natucam. Tako se, vremenom, godinica po godinica, stekla situacija da mi se �ivot poistoveti sa kupovanjem novina, koje sam �ak i redovno �itao. Ili sam sa znati�eljom razgledao fotografije. Prvo svi filmski �asopisi na engleskom, onda oni koji se bave rok-muzikom ili slikarstvom pop-arta, kasnije i fudbalski magazini, Tajm i Njusvik obavezno, nedeljno izdanje Njujork tajmsa isto tako, ve�ina britanskih dnevnika, edicije o kulinarstvu i ure�enju ku�e, stripovi, �ak i Burda, plus apsolutno sve novine koje su izlazile na teritoriji biv�e Jugoslavije. Ove doma�e, beogradske, se valjda podrazumevaju. Kao �to se podrazumeva Plejboj.

Onda se dogodi nekakva dru�tvena kriza, ili reforma (to je kod nas uglavnom isto), pa to ukinu. Mislim - prodaju stranih novina. Odlazio sam u inostranstvo samo da bih kupovao novine. Carinici polude kad me vide, cepaju uniformu, prelaze u profesore. I policija po�ela da se interesuje, te ti ja, hrabar kakav ve� jesam, odustanem od podriva�ke delatnosti, te�e�i se da u Jugoslaviji (biv�oj) ima dovoljno �tampe kako bi se nekako pre�ivelo.

�ivotario sam u tom smislu sve dok ne po�e�e ovi ratovi. Ljubljanskog Dela sam se odrekao bez ve�e patnje (ajde, dobro, ne�emo sada o Vro�em kaju!), sarajevskog Oslobo�enja ne�to te�e (imao sam tezgu). Novine iz Hrvatske stizale su ispod �ita. Mogla je i glava da se izgubi. Obi�no ih je donosio M. Pupovac, fin de�ko. I obi�no bi, kad Pupovac stigne, nastajala tu�a ko �e prvi da mazne Globus ili Nacional. Meni po pravilu zapadne Danica, list za domoljubnu knji�evnost. Nije bilo razumnog obja�njenja za�to li smo se krljali, budu�i da je ono o �emu hrvatske novine pi�u bilo sve vi�e, od broja do broja, za nas nerazumljivo. Ne�to zbog jezika, koji je prolazio kroz "pretvorbu", ne�to otud �to smo - jer su novine ipak stizale neredovno - gubili vezu sa (tamo�njom) stvarno��u. Ko li je taj Miroslav Kutle, da ga j...?!

Bilo, posle, jedno kratko vreme kada su se novine iz Zagreba (grad u inostranstvu), kao artefakti sive ekonomije, prodavale ispod Ruskog cara. Kupim, ali ne �itam - osim Hollywooda. U tome je poenta: moje pravo da slobodno kupim neke novine ne podrazumeva nikakvu obavezu (kupca, to jest mene). Uostalom, ve� sam, tih dana, pre�ao na crnogorske novine. Nisam u stara vremena, onda kada sam Knez Mihajlovom �etao sa nedeljnim Njujork tajmsom ispod mi�ke (zbog eventualne samoodbrane), mogao ni sanjati da �u jednom kupovati Vijesti. Posle sam spao na Pobijedu. Zna se �ta prvi ranoranioci ka�u prodavcu novina na nik�i�koj autobuskoj stanici: daj mi, velju, Pobijedu dok ne stignu novine, mislim Politika! Ali, jedno oko u glavi tamo, drugo onamo, i crnogorske novine dobi�e Prijepolje kao zadnju po�tu. Monitor ovde hapsili do �etiri miliona kao da se �tampa na cigar-papiru. �ist nadrealizam.

Lutaju�i gradom u o�ajanju, sli�nom stanju u�ivaoca heroina koji je ostao bez metadona, spazih preko puta palate Albanija neku tu�nu �enu, o�ito izbeglicu, koja prodaje meni sasvim nepoznat list. Zvao se Glas srpski. Pitam odakle je roba, odakle sti�e glas, a srpski; ona ka�e da je iz Republike Srpske. Je'l neko kupuje? Jok! Dosetim se i odem u Banjaluku, kao �to sam nekada i�ao u Pariz da kupim novine. Ima novina, raznijeh, a ima i pive, slovena�ke. Sednem u ba�tu hotela Bosna i u�ivam. U svim banjalu�kim novinama tog dana vest da su uhva�eni opasni �verceri cigareta, ali se, od lista do lista, uvek radi o nekim drugim �vercerima, sve u zavisnosti od konkretne ure�iva�ke politike.

Nisam bio jedini koji je do�ao na ideju da op�tu insuficijenciju organizma novinskog narkomana le�im listovima iz RS. Oni ubrzo posta�e veoma popularni u Beogradu, zauzev�i mesto (status) koje je nekada pripadalo francuskoj, engleskoj, nema�koj, italijanskoj, pa bogme, i hrvatskoj ili - kuku i lele! - crnogorskoj �tampi. Po gradu se, od uva do uva, pronosio aber da u Nedeljnim nezavisnim "ima sva�ta". Jednog dana, me�utim, nema Nedeljnih nezavisnih. Do�em sutra, opet isto. Tako saznam da se Prijepolje preselilo na Drinu. Jedino je ostao Reporter, banjalu�ki njuz-magazin, koga ovda�nji uli�ni prodavci izvikuju kao jedine novine "bez cenzure" (koje se mogu dobaviti u Beogradu), a ovamo im "izdava�" SFOR. Onda inspektori oteraju prodavce. Ko izdr�i batine, vrati se: Reporter, Reeeporteeer, jedine novine bez cenzure! Eto kako zavr�ava slatko�a �ivljenja �ita�a novina. Gde mi je bila pamet onog dana kada sam celu nedeljnu u�te�evinu dao za Cahiers du cinema!

Ali, u poverenju, znam jedan kiosk gde se mo�e dobiti Pobijeda od ju�e!

Bogdan Tirnani�