Smena na kormilu fudbalske reprezentacije

Selektorov autogol

Veliki "moralist" Milan Živadinović izdao je one koji su mu prošlog leta poklonili poverenje zadavši svima glavobolju pred četiri predstojeće utakmice reprezentacije. Krug kandidata svodi se na dva imena, Boškova i Đorića, jer "idealni" Antić ponovo ne želi, ali ne kaže jasno i glasno zašto

Tačno mesec dana pred "istorijsku" utakmicu sa Hrvatskom 18. avgusta u Beogradu i nešto više pred "ludu sedmicu" između 1. i 8. septembra u kojoj će "plavi" igrati u Dablinu, Beogradu (Makedonija) i Skoplju, reprezentacija je ostala bez selektora. FSJ je po kratkom postupku smenio Milana Živadinovića zato što je ovaj izneverio sve moguće principe potpisavši za saudijski "El Naser" bez znanja i još manje odobrenja bilo koga iz Saveza. Tako je veliki "moralist" Živadinović pao na prvom ozbiljnom moralnom ispitu kao selektor. Sopstvenu frazeologiju i slatkorečive tirade o moralu, skromnosti i radu kao preduslovima uspeha pretvorio je u prašinu izdavši one koji su ga prošlog leta doveli, ukazali mu poverenje i dali šansu koja mu je, izvesno, otvarala vrata da u budućnosti - sa pedigreom selektora Jugoslavije -zaradi neke pare negde u svetu, kao što je to učinio i njegov prethodnik Slobodan Santrač u Kini. "Živa", međutim, nije bio strpljiv, ili nije bio hrabar, poveo se za logikom "bolje vrabac u ruci nego golub na grani" i prihvatio prvu ponudu koja mu je stigla. Suma za koju je pristao da bude ispljuvan u Jugoslaviji nije poznata, oni koji poznaju prilike u arapskom fudbalu kažu da može imati platu od 15-20.000 dolara mesečno, plus nešto unapred. Sve u svemu, par stotina hiljada dolara za 10 meseci. U poređenju sa primanjima u Jugoslaviji, enormno bogatstvo, ali u poređenju sa onim što je mogao da uzme idućeg leta posle EP, pod uslovom da prethodno dovede "plave" na završni turnir, nedovoljno za blam kome je sam sebe izložio.

Postoji i teza da se Živadinović uplašio eventualnog neuspeha i mogućnosti da u slučaju debakla u tih ključnih 20 dana bude smenjen a onda bi ostao i bez selektorske fotelje i bez para. On sam tvrdi da je "želeo da vodi reprezentaciju na predstojećim utakmicama" i da je o tome postigao dogovor sa svojim klubom, ali je problem u tome što pre odlaska u Rijad nije postigao nikakav dogovor sa FSJ a nije ga ni mogao postići jer nikome nije ni najavio šta namerava da uradi.

Sada, kada se klupko malo odmota, ispostavlja se da potez i nije tako neočekivan jer je pre "odlaska na odmor" u razgovoru sa Miljanićem i Bulatovićem "pipao teren" zalažući se za "košarkašku varijantu", odnosno za selektora koji uporedo radi u klubu i reprezentaciji. Kada su mu predsednik i generalni sekretar FSJ rekli da zaboravi te ideje pred četiri najvažnije utakmice naše reprezentacije, ućutao se ali je očito u glavi već imao spremnu varijantu, sigurno svestan posledica koje će ona doneti.

Bilo kako bilo, " Živa" je bivši selektor Jugoslavije. Trajao je godinu dana, sa 6 odigranih utakmica i rezultatski povoljnim bilansom: 3 pobede, 2 remija i jedan poraz (u Tel Avivu) sa gol-razlikom 10-5.

Na sreću, sve tri pobede (dve protiv Malte, jedna protiv Irske) iz tekućih su kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2000. tako da njegov naslednik neće morati da popravlja ništa jer ništa nije ni izgubljeno.

ZAŠTO NEĆE ANTIĆ: Do 24. jula, pre sednice Izvršnog odbora FSJ, mora da se pronađe rešenje. Formalno, predlog će podneti Stručni savet na čijem je čelu Dušan Nenković ali će posao, kao i uvek, prethodno biti završen u razgovorima čelnika FSJ. U javnosti je već počelo licitiranje sa imenima kandidata a Raša Babić, jedan od potpredsednika FSJ, "traži dugoročno i ozbiljno rešenje" i predlaže Radomira Antića. Igrom slučaja, Antić je na dan formalne smene Živadinovića, prošlog utorka, stigao u Beograd na odmor.

Novinari su ga saleteli, ali je njegov stav "a priori" negativan a razlozi su, otprilike, identični onima od prošle godine kada mu je nuđeno isto. Iako je svojevremeno izjavljivao da kao trener ima jos dve želje - da bude selektor svoje zemlje i da radi u kolevci fudbala, Engleskoj - čini se da mu je prva želja naglo presahla. U nezvaničnom razgovoru sa dolepotpisanim izjavio je da je kod nas mesto selektora "politička funkcija" i da on ne želi da se bavi politikom. Ono što neće javno reći i što ga objektivno najviše udaljava od mesta selektora jeste izvestan strah da ne bi bio dovoljno samostalan, odnosno da bi mu se Miljanić, Bulatović ili neko treći "mešao u rad" što bi, s obzirom na njegov karakter, neminovno dovelo do sukoba, a to ne bi bilo dobro ni za koga.

Teza o "poslušnim selektorima" koje ljudi iz FSJ postavljaju da bi njima mogli da manipilišu nije nova, ali takođe nije ni tačna.

Santrač je postao selektor ne zato što je bio dobar i poslušan već zato što je u vreme sankcija bio jedini stručnjak zaposlen u FSJ, što se prihvatio posla kada bi malo ko to učinio. Druga je stvar što je Santrač vremenom počeo da veruje kako je ispekao zanat i postao veliki trener. Prošlog leta, kada mu je tražen naslednik, idealan kandidat bio je Radomir Antić koji je ponudu odbio obrazlažući da su njegovi planovi vezani za Španiju. Na pola lige uzeo je Atletiko, dobro završio sezonu ali je opet ostao bez posla.

MALEROZNI PETKOVIĆ: Ilija Petković, nesumnjivo najtalentovaniji od trenera koji su poslednjih godina radili s reprezentacijom, ima peh da uvek bude slobodan u pogrešno vreme. Prvo je propustio mondijal u Francuskoj, gde bi bio od velike koristi, zbog angažmana u Japanu. Tamo je bio i kada se birao selektor prošlog leta. Vratio se jesenas i bio bez posla do pre deset dana! Onda je uzeo solunski Aris... Da je bar neko u FSJ posumnjao u Živadinovićeve namere, možda bi "Petko" danas bio prvi na spisku kandidata.

U situaciji kada je najtrofejniji i najbolji "domaći" trener poslednjih godina Ljubiša Tumbaković otišao u Grčku, kada je Duško Bajević čvrsto vezan za Olimpijakos, kada Antić neće, kada je Bora Milutinović predugo isuviše daleko od našeg fudbala, kada Zvezda i Partizan - uz sav respekt za sadašnje trenere - na klupama imaju takoreći prvoligaške početnike, izbor i nije veliki.

Deo štampe forsira Milovana Đorića, za koga će se, prema najavi Nemanje Stankovića, opredeliti i FS Srbije. Đorić je trenutno selektor mlade reprezentacije Jugoslavije, ekipe koja po talentu i potencijalu predstavlja pravi majdan. Đorić je dobro počeo posao bez obzira na onaj nesrećni remi sa Ircima u Smederevu, i trebalo bi da ga završi, nadamo se takođe dobro.

Može li Đorić da ponese teret odgovornosti odmah? Verovatno može jer je poznat kao "fajter", ali čini se da bi za njega samog bilo bolje da nastavi sa mladima. Đorić ne zaslužuje da (možda) izgori kao "vatrogasac" iako bi se javio kao "dobrovoljac".

OSTAJE BOŠKOV?: Posle svega, na neizbežno pitanje "ko?", naš odgovor je - Vujadin Boškov. Ni to nije idealno rešenje, jer "Vujketa" su počele da stižu godine, ne prati i ne poznaje svetski fudbal i nove igrače kao ranije, poslednji rezultati sa klubovima u Italiji nisu mu bili briljantni, ali na drugoj strani su ogromno iskustvo, autoritet, staloženost... Igračima koje Jugoslavija ima poslednjih godina više od svega je potreban stručnjak u koga će imati poverenja, kome će verovati kada im kaže zašto nešto treba da urade, a ne neko koga slušaju preko volje zato što su dobri profesionalci mada nisu sigurni da je ono što rade najbolje.