Ustanak u Valjevu

Narodno "oslobađanje" opštine

Građanski otpor na mitingu aklamacijom "osvojio vlast" i pokušao na silu da uđe u opštinu. U opštini rekli o vandalima i doveli još policije. Onda se pojavila Kristina, i građani odlučili da traju

Krajem prošle nedelje u Valjevu su se pojavili plakati "Građanskog otpora Valjeva" kojima se građani, pod parolom "Slobodni gradovi, slobodni građani", pozivaju na Petrovdan na "Miting protiv vlasti". Deljen je i proglas koji je "za Građanski otpor" potpisao Bogoljub Arsenijević Maki, Valjevcima, a i drugima, poznat kao slikar koji je u leto '92. uradio i otkrio "Spomenik srpskom predsedniku". Autor je predsednika video kao ogroman crveni polni muški organ. Sud je u tome video vređanje predsednika i osećanja građana i kaznio autora sa 4 meseca zatvora, uslovno na godinu dana.

Mada u proglasu "Građanskog otpora" ima nekih kontradiktornosti novo bi bilo to što se u njemu veli da je "Građanski otpor" pokret slobodnih građana Valjeva, "sa namerom da preraste u otpor u svim neslobodnim gradovima naše republike", "da ne traži dozvole za svoje aktivnosti od vlasti jer je ne priznaje", kao i to da građani, "nezadovoljni katastrofalnim rezultatima Miloševićeve vlasti, SPS-a, JUL-a, i SRS-a, kao i desetogodišnjom sporošću neobjašnjivo izblamirane, nesposobne i podeljene opozicije, preuzimaju obavezu da od istih oslobode svoje gradove u ultimativno datom roku".

NAROD JE GLAVNI: Pola sata pre mitinga na Gradskom trgu je bilo nešto policije u civilu, i nešto više stranih TV ekipa, koje su uprkos policijskom punktu u Divcima (privođena ekipa CNN) stigle na događaj. Trg se punio, postavljano je ozvučenje. Dva uniformisana policajca su informisala poslugu ozvučenja da skup nije prijavljen i udaljila se. Prepun trg, poznavaoci kažu puniji nego ikad, preko pet hiljada ljudi. Preko razglasa idu "Kurvini sinovi", Džonija Štulica, i na galeriji Trga grozdovi ljudi, nijednog transparenta niti partijskog obeležja, bez slike bilo kog lidera. Sredovečni čovek iz predgrađa došao porodično - "Da menjamo, ništa nije u redu, narod je glavni". Upitan da nešto kaže, seljak odgovara, da ne priča ni u kući, a kamoli na ulici. Jedan gospodin misli da je važno da se narod izbori za pravo okupljanja, "svejedno je ko to organizuje, stranke nisu dovoljno široke za sve"...

Iza mikrofona anonimni klinci, u publici anonimni ljudi, republički poslanik SPO-a iz Valjeva Milan Popović, potpredsednik DS Slobodan Vuksanović koji je bio "u prolazu". Pojavljuje se Bogoljub Arsenijević, koji se u međuvremenu krio od policije, penje se na bakarni cvet "večnog plamena" koji je upalio Tito lično, pozdravlja desnicom, pa sa obe ruke. Kaže da je vlast naterala narod da mu represija postane kultura življenja. Govornik očito pod tremom velikog auditorijuma, pomalo konfuzan, mikrofon drži preblizu, loše se čuje. Kaže da se ne možemo nadati Miloševićevom padu uz pomoć opozicije, da narod kao ovca ide za budalama, da su se skupili da postanu drugačiji, da to bar omoguće deci, pa se opet vraća na opoziciju koja "ide po Srbiji kao cirkus, daje Miloševiću vremena da se sabere"... Kaže da se građani moraju sami osloboditi. Čita proglas "Građanskog otpora", pojašnjava ga, baš oteg'o. Kaže da je "Otpor" oslobođen uticaja stranaka, da nijedna ne stoji iza njih, da na izborima, koje će organizovati, ne mogu učestvovati stranke u vladajućoj koaliciji, da je uslov za SPO i DS da promene vrh... Govori o bombardovanju najteže povređeni Valjevac, Dragoljub Tešić, obraća se prisutnima sa "poštovana Stoko", jer bi po njemu, samo stoka ovo mirno izdržala, kaže da narod nema 'leba, a oni...

Opet Bogoljub. Po njihovom sistemu glasanja nikad neće pobediti, zato će da glasaju na licu mesta. Traži da prisutni, dizanjem ruku, izaberu "Građanski otpor" za svoje predstavnike koji će ući u opštinu i, tehnički, pripremiti izbore. Da dizanjem ruku glasaju da Građanski otpor uđe u opštinu. Svi dižu ruke. Pita koliko nas ima, konstatuje - pola grada, dovoljno. "Prebrojano". - "Jesmo li uzeli vlast", pita, narod odgovara "Jesmo". Objavljuje da je ovo ustanak, ulaze u opštinu i ne izlaze dok se cela Srbija ne oslobodi, "dok Milošević ne bude pod kamenom". Kaže da je to jedini način, drugog načina nema. Silazi "sa cveta" i kreće ka opštini koja je tik pored Trga, narod za njim.

LETVE I KAMENICE: Pred ulaznim vratima opštine desetak policajaca. Objašnjavaju im "da su oni legitimno izabrani od naroda, 'oće u opštinu". Masa navaljuje, policija živim lancem brani vrata, mnogo nogu udara u vrata koja se pokazuju izdržljiva. Nastavljaju se "pregovori". Desno od ulaza pršte staklo u prizemlju, letve rade po nebranjenom prizemlju, sad se već dvadesetak policajaca raspoređuje ispred demonstranata. Lete kamenice, staklo pada, policija rukama brani ulaz, potežu se palice, masa nasrće, odjekuje "Bando crvena". Zatišje, jedan građanin kleči pred policajcem, moli da se sklone. Opet krkljanac, kamere rade, povređenih na jednoj i drugoj strani. Odjednom lomljava stakla na spratu. Grupa predvođena Arsenijevićem penje se stepeništem trga na sprat opštine, razbija se staklena sala opštinske vlade, jeziv zvuk desetina kvadratnih metara slomljenog stakla. Demonstranti ulaze u salu opštinske vlade. Posle nekoliko minuta policija ih izbacuje. Žena iz partera viče: "Bijete svoj narod, sram vas bilo", među građanima dobra oseka, ostalo ih nekoliko stotina, jedan će žestoko: "Za koga, eno ih u kafiću piju kafu, gledaju predstavu". Nekolicina organizatora pozira kamerama stranih televizija, Bogoljub, sa masnicom na levoj jagodici govori u kamere da ništa nije bilo džabe, da će ovo da vidi ceo svet, sutra će u svakom gradu biti ovako... i ostali se guraju u kamere, jedan go do pojasa, iz uha mu curi krv, nemačkoj televiziji, na nemačkom, daje izjavu da su stakla lupali policijski agenti u civilu... Drugi kaže da oni nisu ludi, da ih je muka naterala na ovo, "i vazduh će da nam naplaćuju". Starija žena viče u kamere: "Na Kosovo su nam na potpis odveli decu i pobili." Sve manje ljudi, prošlo deset sati uveče, policija pred opštinom, Arsenijević i "eksponiraniji" se u masi povlače sporednim ulicama. Policija ne pokušava da bilo koga uhapsi.

Sledećeg dana komentari su išli za "činjenicama" da se sa Miloševićem može samo ovako razgovarati, da je sve čista nameštaljka koja je imala za cilj da razvodnji energiju naroda, dâ argumente vlasti da sprečava opoziciona okupljanja, da iza svega stoje Nova demokratija i SPO. "Činjenice" su potkrepljivane činjenicama da je dozvoljen neprijavljen skup, da je policija bila neverovatno blaga, da niko, pa ni Arsenijević, nije uhapšen... Zdravstveni centar je saopštio da su četiri policajca povređena, jednom su izbijena četiri zuba. MUP "faksov'o" da je privedeno 13 lica, od kojih su tri predata sudiji za prekršaje, da je masu koja se razulareno i nasilnički ponašala predvodio "Bogoljub Arsenijević zvani Maki, besposličar i narkoman, odranije poznat policiji kao izvršilac prekršaja i krivičnih dela".

UGUŠENA RADOST: U Građanskom savezu rekli da se mintingom dobilo još jedno naređenje na juriš. U JUL-u da ih to neće pokolebati u sprovođenju programa; u SPO-u da su podržali miting, ali da ne komentarišu ono što se dogodilo "jer nemaju dovoljno informacija"; u DS-u da su načini manifestovanja nezadovoljstva građana u direktnoj vezi sa ponašanjem vlasti, te da će oni na ilindanskom mitingu Saveza za promene pokazati svoju snagu i sposobnost; u Novoj demokratiji "da rušilački kraj mitinga i sukob sa policijom predstavlja svojevrsnu osvetu populizma, koju su članice vladajuće koalicije zloupotrebljavale kad im je to odgovaralo"; u SPS-u nisu rekli ništa, a u opštini da će izjavu dati "sutra". Sutra, u sredu, opštinska vlada saopštila "da je naša radost, što NATO agresor nije uspeo da nanese veće žrtve, ugušena bezumnim aktom rušilačke histerije grupe vandala za koje nismo sigurni da ih više možemo zvati sugrađanima". Tako se "sutra" izjasnila opština o onome što je bilo preksinoć. Ali, pre "sutra" bilo juče, utorak.

Za Arsenijevića se nije znalo gde je, ali se znalo da nije uhapšen. Nešto pre sedam, za kad je najavljen nastavak protesta, u opštinu ulaze policajci sa šlemovima, javno i u koloni pred opštinu stiže nekoliko policijskih "puhova", oveći kombi, izlazi na desetine policajaca, vrte palicama, sportski se pozdravljaju dlanom o dlan, raspoloženi, na broju, staju pred opštinu, penju se na galeriju trga, zasukali rukave, zauzeli klupe. I narod odlučio da ga ima, udario u šetnju pored opštine, k'o na korzou. Prolazi sedam, na trgu grupice građana, ljudi s malom decom. Kad se činilo da od protesta nema ništa, na cvet večnog plamena penje se studentkinja Kristina Perić, u toku dana privođena u policiju. Kratka crna kosa, naočare, govori iz grla. Kaže da njima ne trebaju lideri, zna da se bori za pravu stvar, pita ko je odgovoran što je pet hiljada ljudi diglo ruke za ulazak u opštinu, a samo 50 krenulo na nju. Dok si rek'o..., na trgu preko hiljadu ljudi, odzvanjaju dugi aplauzi. Kristina govori da su tek počeli, da nema odustajanja, da su svi "građanski otpor", da se preispitaju da li deca treba da im dižu revoluciju, traži da se ne boje, da shvate da su jaki, da je sloboda u njima, da izdrže svaki dan do odlaska onih koji su ih u bezizlaz saterali. Poziva sugrađane da govore. Izlaze ljudi, žene, govore o "satrapu", o strahu, o oslobađanju. Kažu šta imaju, dobiju aplauz, siđu, aplaudiraju. Do sutra, razilaze se, a da l' će opet na opštinu, videće.