Leskovac broji zatvorske dane Ivana Novkovića

Strah se širi čaršijom

Za devet dana protesta uhapšeno je devetoro ljudi, uglavnom onih koji su se tokom prethodne večeri na neki način istakli na mitingu. Krenule su i ucene radnika po njihovim propalim fabrikama, sa njima još jači talas straha

Starija žena, punija, do pola seda, od pola rubin crvena, kažu da je član JUL-a, svake večeri govori sa terase na širokom betonskom platou ispred leskovačke robne kuće "Beograd". Najviše pominje Miru Marković i njenog sina Marka Miloševića "što je onomad otvorio Bambilend na račun naših leđa", a večeras je, izvinjavajući se što "drhti", čvrsto obema pesnicama stisla mikrofon na grudi i, zakrivivši glavu u stranu rekla: "Nek nam dođe novi predsednik, neka bude i crni Ciganin, pa da probamo. Ja hoću da imam pare da odvedem unuče na sladoled i da može da se kupi voće i hrana, ako ne jedeš voće, zdravlje propada. Izvinite što sam malo uzbuđena, ali ova naša deca, znamo gde su bili, oni nisu išli u planinu da beru pečurke, išli su da brane".

Široki, izuzetno ružni centralni gradski plato zapravo je na krovu nekoliko butika sa kružnim stepeništem u sredini. Ljudi stoje naokolo, a govorniku se sve čini nekako iz daleka. Leskovčani se tu okupljaju od ponedeljka 5. jula, svake večeri, na mitingu povodom slučaja Ivana Novkovića, hvataju se za mikrofon (može ko hoće), i govore zapravo malo o njemu a više o sebi i svojim mukama. Za devet dana protesta uhapšeno je devetoro ljudi, uglavnom onih koji su se tokom prethodne večeri na neki način istakli na mitingu. Krenule su i ucene radnika po njihovim propalim fabrikama, sa njima još jači talas straha. Iz dana u dan sve je manje ljudi i sada obično šetaju grickajući semenke u širokom luku po trgu, doterani i porodično, ili sa komšijama, prijateljima, kumovima zastanu i gledaju miting izdaleka.

Prvi uhapšeni bio je njihov heroj Ivan Novković, dan nakon što je na prvom mitingu okupio 20 hiljada ljudi. Novković je pokazao hrabrost i iskoristio tehniku lokalne televizije na kojoj je radio kao realizator programa i u pauzi između dva poluvremena napetog košarkaškog četvrtfinala pustio sebe snimljenog na kaseti. "Lepo od Živojina Stefanovića što je načelnik okruga, ali je pogubno što je naneo katastrofalne posledice nama građanima, a i seljacima. Zahvaljujući njemu postali smo nerazvijeni, ali sam siguran da će se od danas građani smejati samo njemu, najvećem gubitniku juga Srbije. Pokažite da ste dobri u dubini duše, dajte ostavku". U utorak uveče, kada je narod išao u šetnju do zatvora gde je Novković, prvi put je pušten tonski zapis njegove kasete. Iste večeri Leskovčane je zaustavio kordon policije i nije bilo tuča i rušenja kao pre nedelju dana kada je narod probio sve kordone i razvalio kuću Žike Žmigavca. Ono malo ljudi što se vratilo iz šetnje do trga dočekala je nova grupica okupljena u razgovoru, držeći letke koje su upravo povadili iz okolnih sandučića. Grad su preplavili leci na kojima su slike nekoliko najviđenijih demonstranata, većina njih uhapšenih, sa pogrdnim potpisima. Ispod slike Ivana Novkovića piše "izbačen iz vojske". Svi su stajali prestravljeni.

PREKI SUD: Na suđenju Ivanu Novkoviću prisutni su bili on, zapisničar, sudija Mirjana Marković i pravnica iz SUP-a. Dva policajca koja se pominju u rešenju kao svedoci tužbe, nisu saslušana pred optuženim niti ih je iko video, Novković nije poučen o svojim pravima, niti su mu dozvoljeni advokat i svedoci odbrane. Suđenje je započeto po hitnom postupku odmah nakon hapšenja i da nije bilo tročasovnog čekanja na presudu, celi Novkovićev proces trajao bi ukupno 20 minuta, koliko je Sudu trebalo da ga osudi na 30 dana. Kadija ga tuži, kadija mu sudi, konstatovao je Gradimir Nalić, advokat Ivana Novkovića, i ocenio za "Vreme" leskovačko suđenje kao "parasudski proces". Sličan je bio i proces Miodragu Mitiću koji je osuđen na 60 dana i konferasijeu Bratislavu Stamenkoviću, osuđenom na 25 dana zatvora.

"Nije problem za nas iz organizacionog odbora što će nas hapse, nego gde da nađemo novog i svežeg da govori", kaže jedan od članova tog odbora koji su prvih dana osnovali sami građani (imamo jednog iz opštine, pa radnik i seljak i student), jer je to građanski skup, da se brinu o organizaciji mitinga. Na poslednjem sastanku, osmog dana protesta, razmišljali su šta bi mogli da urade da se ljudi ne osipaju. "Ne mogu sve da nas uhapse, jeba ga. Ali nema, narod se uplašio, sad od 2000 ne možemo da mrdnemo", kaže jedan od njih. Ratomir Nikolić dodaje da se "malboro prodaje u celi svet zato što ga reklamira kauboj, zato moramo da uradimo marketing" i predlaže da se dovede neka poznata ličnost. On je veče pre toga odbio da čita stranačko saopštenje koje mu je donela Bojana Ristić, predsednik lokalnog SPO-a, partije koja je podržala miting i ne mešajući se u taj građanski protest, ustupanjem ozvučenja i prijavljivanjem u policiji samo omogućila njegovo održavanje. "Skoro smo otkrili da imamo iste sklonosti prema Borisu Bizetiću. On je u jednom intervjuu rekao da će da radi dok god može sam da peva što sam piše, pa sam rekao Bojani da tako i ja hoću da kažem šta ja mislim dok mislim. Niko te večeri nije čitao ništa iz SPO-a", kaže za "Vreme" Nikolić.

Trećeg dana protesta u Leskovcu Bojana Ristić je objavila da ta partija

preuzima tehničku organizaciju leskovačkih mitinga jer građani ne mogu sami da prijave skup. Tek početkom ove nedelje, kada je uhapšen konferansije Bata "zato što je zakazivao skup" i kada je Ristićka dobila šest različitih prijava istim povodom, ispostavilo se da skup zapravo nije ni prijavljen "iako nije ni zabranjen". "Mi smo samo prijavili održavanje skupa građana da bismo zaštitili građane od maltretiranja i hapšenja, a i da bi se protest održao. Smatramo da protesta više ne bi bilo da nismo stali iza protesta, a niko drugi nije smeo da stane u gradu. Mi smo ponudili mnogima da to učine i niko nije smeo. Ne želimo da se kitimo tuđim perjem, jer je protest započeo Ivan Novković. A za neku političku korist ćemo videti na izborima. Mi se ne namećemo time što smo organizovali skup, ali je činjenica da jesmo. To nije nikakav dogovor s lokalnim vlastima, mi smo jednostavno podneli zahtev za prijavu skupa i do sada nas niko nije dirao", kaže za "Vreme" Bojana Ristić.

- Dozvolu zapravo niste dobili, iako je objavljeno da je imate?

"Nisu nam dozvolili, ali nas nisu ni odbili. Mislila sam zapravo da neće biti nikakvih problema. A nije tačno da na nas nije vršen pritisak. Ja sam dobila šest prijava za organizovanje javnog skupa", kaže Ristićeva i rezignirano odbacuje tezu da je narod posustao sa dolascima na trg jer "ga nisu zvale stranke nego građanin".

"Zastrašivanje je razlog. A nije baš da oni neće stranke. Tamo se čita i saopštenje Vuka Draškovića i moje saopštenje, pa i drugih stranaka, i svi su dobijali aplauze. Čak su, prema mojim saznanjima, većina onih koji dolaze članovi stranaka."

Vašem reporteru mitingaši su pre izgledali kao bivši glasači SPS-a nego kao članovi drugih stranaka. Penzioner sa rukama na leđima iz kolone koja je išla ka zatvoru kaže kako komšije nisu htele da dođu "jer oni jesu da skinemo Žmigavca, ali ovo što pričaju za Slobu mu se ne sviđa mnogo, njemu je on priras'o za srce iz drugi razlozi".

Načelnik Žika preti

RTS samo na po pet minuta

Vesna i Ivan

Komentar da joj muž likom podseća na Slobodana Miloševića Vesna, njegova žena, prihvatila je sa osmehom i otkrila da ga u krugu najbližih prijatelja zovu "Cobi". To je duga i srećna ljubav. Zajedno su prošli kroz studije, pokušali da ostanu u Nišu, ali su se vratili u Leskovac kada je Ivan dao otkaz u vojsci 1993. godine, prvenstveno iz finansijskih razloga. "Nisam znala šta Ivan sprema, niko od nas najbližih ništa kod njega nije primetio. On je kao i svi mi bio već dugo ogorčen, ali je ipak normalno radio svoj posao, išao stalno iznova da popravlja leskovački repetitor tokom rata kada je srušen", priča Vesna, lepa mlada žena, u kući svojih prijatelja gde se sklonila sa ćerkom. Gest njenog muža je zatekao, ne zna kako da ga protumači.

"Došao je onog dana kada je na mostu kod Grdelice pogođen voz. Rekao mi je da sedim i da gledam i da ono što ću videti nije ni deo onoga što je on odsekao u montaži. Bio je ogorčen. Onda je poginuo njegov komšija, čovek s kojim je proveo detinjstvo. Poginula je i moja koleginica sa posla", priča za "Vreme" Vesna Novković. Još uvek joj nisu dozvolili da ga vidi u zatvoru, jednom su je sa detetom, iako ljubazni, vratili sa obećanjem da će je u vreme posete pustiti. "Ja ne znam šta bi Ivan sada radio, uopšte ne znam kako da postupam. Bojim se, a mnogi su mi rekli da upravo zato ništa nikome ne pričam, da mu nečim što bih mogla da kažem, ne nanesem štetu. On će odlučiti s kim će kada bude izašao." Dodaje da je malo ko primetio da je on plakao kada je govorio na trgu, a zaplakao je kada je rekao da "nije plaćenik nego podstanar". Kad je policija došla po njega, nasmejan im je rekao da ih je očekivao. "Bio je jako uzbuđen kada je stigao kući. Mi smo ga svi čekali sa oduševljenjem, napravili malu proslavicu. Ništa nije objašnjavao, jedino je rekao da je rešio da nešto učini za svoj grad i da, ako se sada ništa ne promeni, Leskovac zaslužuje sve što mu se dešava".