Gde je klju� na�ih ekonomskih neuspeha

Deset zaboravljenih zapovesti za spas vlastite privrede

Vreme je skoro nedvosmisleno pokazalo da sre�a prati ekonomski hrabre, a politi�ki mudre zemlje, ma koliko se nama vi�e svi�alo obratno

Pi�e: Dana Popovi�

Od samog po�etka procesa tranzicije, vode�i ekonomisti sveta o�tro su podeljeni po pitanju izbora strategije. Pri tome, nikada nije bilo spora oko toga �TA treba uraditi. Na listi zadataka neizostavno se nalaze: stabilizacija inflacije, kontrola bud�etskog deficita, liberalizacija cena, uvo�enje jedinstvenog deviznog kursa, konvertibilnost teku�ih transakcija, spoljnotrgovinska liberalizacija, rekonstrukcija bankarskog i finansijskog sitema, jasno definisanje svojinskih prava, ukidanje mekog bud�etskog ograni�enja i redefinisanje rada socijalnih slu�bi na tr�i�nim principima. Dilema je nastajala kada se postavilo pitanje: KOJIM TEMPOM sprovesti ove zadatke? A vreme je skoro nedvosmisleno pokazalo da sre�a prati ekonomski hrabre, a politi�ki mudre zemlje, ma koliko se nama vi�e svi�alo obratno.

Sa ove nedeljive liste od deset zadataka mi smo izabrali prvi i �etvrti - cene i kurs - �to ve� samo po sebi ukazuje gde je klju� na�ih neuspeha. Jer, da se tranzicija mo�e izvesti sa dve poluge, za�to bi svi uprezali deset? No, krenimo redom.

STABILIZACIJA INFLACIJE. Jasno je da nijedan ozbiljan privrednik ne mo�e osmisliti niti sprovesti strategiju u uslovima visoke inflacije. Najjednostavnije re�eno, ukoliko nekome nije poznato koliki �e biti profit izra�en u doma�oj valuti, on �e izabrati: (a) da vr�i obra�un, a bogami i da obavlja transakcije u �vrstoj valuti, ili �e (b) odustati od strate�kih planova i potra�iti posao sa brzim obrtom. U slu�aju (a), ozbiljan privrednik vr�i krivi�no delo ali odr�ava proizvodnju i zaposlenost. U slu�aju (b), ozbiljan privrednik seli kapital u grane sa brzim obrtom - ili se i sam seli u povoljniji privredni ambijent; u svakom slu�aju, on otpu�ta zaposlene (bilo da ih �alje na nepla�eno odsustvo ili zaklju�ava kapiju), a privreda definitivno bele�i gubitak strate�kih punktova. Mo�da ima i boljih ilustracija, ali svakako da je dobro oti�i u prodavnicu "Simpo" kod �elezni�ke stanice i videti kako se u luksuznom prizemlju prodaju kisela voda i sokovi. Putnika je mnogo, vru�ina je velika, a name�taj ionako niko ne kupuje.

�ak i ako zanemarimo famoznih 0-3 odsto godi�nje inflacije u razvijenim zemljama, ekonomska profesija upozorava da je za zemlje u tranziciji kriti�no ako cene u toku godine porastu za vi�e od 40 odsto. To smo upravo postigli u toku pro�le - stabilizacione - godine, a sama dr�ava je u svoje ovogodi�nje rashode ukalkulisala inflaciju od oko 100 odsto. Op�teprihva�ena istina, �ak i kod nas usvojena 1994. godine, da je inflacija monetarni fenomen (�to ne zna�i samo da se ne �tampa vi�ak novca ve� zadire duboko i u ceo bankarski sistem), ustupila je mesto vatrenim govorima o stabilnosti cena i kursa. �to god da pod time podrazumevaju .

 KONTROLA BUD�ETSKOG DEFICITA. Nije slu�ajno �to se bud�etski deficit na�ao tako visoko na listi tranzicionih zadataka. Naprosto, stvar je u tome �to su sve biv�e socijalisti�ke zemlje siroma�ne, i nemaju realnog novca za finansiranje svih ranije obe�anih izdataka (penzija, �kola, bolnica, vojske, policije, itd.). To je verovatno i razlog �to su sve vlade koje su inicirale reforme pretrpele poraz ve� posle prvog mandata: mnogi su ocenili da je bilo bolje ranije. Pitanje je samo - dokle? I na ovom planu se, ipak, pokazalo da su oni koji su se predomi�ljali (Rusija, Bugarska, Rumunija, pa �ak i �e�ka i Poljska u toku 1997) platili privrednim zaostajanjem, begom kapitala i inflacijom. I gubljenjem kredibiliteta, u o�ima kako sopstvene tako i svetske finansijske javnosti.

Jugoslavija ima jo� jedan razlog za strah od velikog bud�etskog deficita. U toku 1993. godine bud�etski deficit je prema�io 30 odsto bruto doma�eg proizvoda. Teorija ka�e (a potvrdili smo je dva puta) da sve preko 12-15 odsto izaziva hiperinflaciju. Pro�le godine ova brojka je bila blizu 10 odsto, zbog lo�eg poreskog sistema, neaktivne finansijske policije, velikog obima sive ekonomije, prevelikih obe�anih isplata; uzroci su brojni, ali, pokazalo se, svi izle�ivi.

LIBERALIZACIJA CENA ne mo�e da izazove inflaciju. Ako se, me�utim, odmah aktiviraju mehanizmi indeksacije (�itaj: uvo�enje klizne skale), uz o�ekivanja o monetarnom popu�tanju, onda se uop�te i ne radi o liberalizaciji. A u suprotnom, kao �to znamo, �ivimo ve� decenijama u svetu kontrolisanih cena. To dovodi do nesta�ica robe u radnjama i puni tezge na sivom tr�i�tu (vidi prethodni paragraf). Posledica toga je da cena po kojoj u stvari kupujemo postaje jo� ve�a nego da se slobodno formirala, jer se na sivom tr�i�tu pla�a mnogo ve�a premija na rizik.

JEDINSTVEN KURS, KONVERTIBILNOST I SPOLJNOTRGOVINSKA LIBERALIZACIJA su, na�alost, tako�e nerazdvojivi, kako sami po sebi tako i u okviru nabrojanih "deset zapovesti". Jedinstveni kurs zna�i da �vrsta valuta postaje "rezervna", i da se ne pojavljuje u doma�im transakcijama. Ne samo zato �to je to nezakonito, ve� pre svega zato �to je skupo, i zato �to obara kredibilitet nosioca ekonomske politike.

Dodajmo da je iskustvo zemalja u tranziciji unekoliko spustilo na zemlju vatrene zagovornike fiksnog, odnosno fleksibilnog deviznog kursa; pokazalo se, naime, da je pitanje izbora deviznog kursa sekundarno u odnosu na pitanje strogog monetarnog stava. Jedino se u izuzetno te�kim situacijama i dalje preporu�uje devizno ve�e (potpuna pokrivenost doma�e valute devizama), do trenutka kada udeo realnog novca u bruto doma�em proizvodu do�e do �eljenog procenta (15-20 odsto). To je i moja preporuka Vladi: realnog novca nema dovoljno, a u suprotnom �e ga biti sve manje. Program treba ograni�iti ili funkcionalno (do dostizanja �eljenog nivoa) ili vremenski. U toku 1994. godine se pokazalo da �ak i u nedostatku inostranih investitora nov�ana masa ipak raste, jednostavno zbog toga �to ljudi umesto na ulici prodaju devize u banci. Da je jo� bila uvedena konvertibilnost i sprovedeno otvaranje privrede, kurs bi postao jedinstven, �to bi mnoge, pa �ak i one privilegovane izvoznike povratilo u �ivot vi�e nego jeftini krediti koje nikad nisu vratili.

REKONSTRUKCIJA BANKARSKOG I FINANSIJSKOG SITEMA veoma je krupan i skup poduhvat, ali, kako se pokazalo, neizostavan i izvodljiv. I opet se vra�amo na po�etak: nema investicija bez �tednje, a niko u ovakve banke ne�e da ula�e. I zato nam treba devizno ve�e, da bi se pove�ala koli�ina realnog novca; i zato nam treba ure�en devizni sistem, da bi se dinar o�uvao. A onda su neophodne barem 2-3 zdrave banke, ne bi li se pojavila �tednja, ne bi li kamatna stopa postala kriterijum investicionog odlu�ivanja. Autoru ovih redova sve je ve�i napor da obja�njava studentima da, na primer, 10 dolara danas vredi ISTO koliko i 11 dolara sutra ako je dnevna kamatna stopa 10 odsto (intertemporalno bud�etsko ograni�enje). Visi, jednostavno, u vazduhu pitanje: "Da, pa �ta?" A ta lekcija je "srce" makroekonomije.

JASNO DEFINISANJE SVOJINSKIH PRAVA neophodan je uslov za dono�enje zdravih poslovnih odluka. Blisko je sa tim povezano i pitanje razdvajanja zakonodavne, sudske i izvr�ne vlasti. No, redosled nije sporan: samo �e vlasnik koji ima ime, prezime i li�ni interes biti zainteresovan da za�titi imovinu koju stekne. Tek onda dr�ava postaje zainteresovana da vlasnik spozna i svoju odgovornost, te da poluzakonito ili pak nezakonito boga�enje ne bude �e��e nego zakonito. Naravno da se ovde postavlja pitanje metoda privatizacije i naro�ito kako izbe�i stvaranje privatnih monopola. Ta znanja su poznata jo� iz 1890. godine, ali izgleda ne ba� svima. Tako se na� veliki italijansko-gr�ki privatni monopol - Telekom Srbija pona�a ba� ud�beni�ki: podi�e cene, pravi ogromne spoljnotrgovinske deficite i ne investira ni�ta. No, kada se Telekom privatizuje na javnoj licitaciji (umesto privatnom prodajom, kao u Srbiji) i obavezno uvede regulatorno telo, �injenica da stranci preuzimaju doma�u kompaniju ne zna�i ni�ta drugo nego vi�e telefona, jeftiniji saobra�aj, dodu�e i ne�to manje zaposlenih, ali bogami donosi lepu sumu dodatnih para za penzijski fond (Ma�arska, �e�ka, itd.). I ta su iskustva dostupna, poznata i jednostavna. Ovo je verovatno klju�no pitanje po kome se meri ekonomska hrabrost jedne vlade.

UKIDANJE MEKOG BUD�ETSKOG OGRANI�ENJA zna�i da niko ne sme da tro�i vi�e nego �to zaradi, ukoliko se ne zadu�i za ostatak. A na isti pla�a kamatu. Re� "niko" obuhvata dr�avu, preduze�a, banke i stanovni�tvo. Re�ima "ne sme" bave se zakon o bankrotu, finansijska policija i sudstvo, a deficit dr�ave �itamo kroz stopu inflacije. Ovo je svakako najte�i korak svim zemljama u tranziciji; niko ga nije do kraja sproveo. Pa ipak, �to je vi�e nepla�enih dugova, kredibilitet zemlje pada; strani investitori ne dolaze; inflacija raste; realni dohodak pada. Dakle, nema alternative. U suprotnom se privredni rast, umesto J-krivom (koja po obliku podse�a na veliko slovo J, jer bele�i mali pad koji prelazi u fazu rasta) lako pretvara u L-krivu, �iji oblik stanovni�tvu donosi mnogo ve�e glavobolje od �vrstog bud�etskog ograni�enja.

REDEFINISANJE RADA SOCIJALNIH SLU�BI NA TR�I�NIM PRINCIPIMA. �injenica da dr�ava nema dovoljno realnog novca svakako ne zna�i da �e socijalne delatnosti "odumreti"; niz tr�i�nih mehanizama premo��uje jaz izme�u siroma�ne dr�ave i potreba gra�ana. Pri tome, nijedno re�enje u svetu nije dovoljno dobro da bi ga i lokalno stanovni�tvo smatralo uspe�nim. Pa ipak, osim �to dr�ava nema alternativu (izra�enu u realnom novcu), prilikom uvo�enja tr�i�nih re�enja registruje se i pomak nabolje u smislu da dolazi do "razbijanja" hipertrofiranih kapaciteta, dok se znatno smanjuje obim (poznatog nam) podmi�ivanja, dok zaposlenost i registrovani (te, dakle i oporezovani) prihodi ovih delatnosti rastu.

UMESTO ZAKLJU�KA: O RELEVANTNOSTI EKONOMSKIH SAVETA. Imala sam zadovoljstvo da razgovaram o ekonomskoj situaciji u Jugoslaviji sa Vilijamom Baumolom (New York University), jednim od najve�ih ekonomista dana�njice. Posle hrpe prikazanih jedna�ina i grafikona, izlaganje sam zavr�ila re�ima da se, uostalom, ose�am kao papagaj jer ve� godinama pri�am maltene jednu istu pri�u. Na to je usledilo pitanje: "A koliko dugo to radite?" Na moj odgovor da se, evo, pribli�ava deveta godina, profesor se osmehnu: "Samo devet! Ja sam, vidite, isto to radio punih dvadeset i pet godina! A onda su, bukvalno preko no�i, politi�ari prihvatili moju teoriju kao svoju, i po�eli da je primenjuju. Kada sam video koliko su gre�aka i gluposti pri tome napravili, ni na pamet mi nije palo da mislim o autorstvu . "