Smena na �elu Narodnog pozori�ta

Greh nepodobnosti

Uspostavljanje kontinuiteta jo� jednom je prekinuto, a o politi�kom karakteru ministrove odluke svedo�i i odsustvo ma kakvog obrazlo�enja. S druge strane, odve� je u�areno na ulicama srpskih gradova, isuvi�e je zla po�injeno na Kosovu, previ�e je neizvesnosti pred nama da najnovija odluka ministra za kulturu ne bi delovala neozbiljno

"A vlast je najopasnija kada je nesigurna.
Zbunjena dr�ava je kao besan pas."

Borislav Peki�: Megalos Mastoras i njegovo delo

Vest da je s mesta upravnika Narodnog pozori�ta u Beogradu smenjen Neboj�a Bradi� pojavila se na pogre�nom mestu - na stranicama rezervisanim za kulturnu rubriku. Istina je, me�utim, da ova informacija po svemu �to sobom nosi, svom smislu i zna�aju, pripada rubrici koja, po pravilu nametnutom kvalitetom stvarnosti koju �ivimo, prethodi kulturi i pripada sferi politike.

Jer, Neboj�a Bradi� nije smenjen s polo�aja na kojem je proveo dve godine zbog pogre�no vo�ene repertoarske politike pozori�ta na �ijem je �elu bio, niti mu je glave do�la r�avo sprovedena kadrovska politika nacionalnog teatra. Njegov greh, tako�e, nije sadr�an ni nesposobnost da se nosi s ogromnim bremenom problema koje name�e nenormalna struktura ove mamutske institucije, sazdane od tri umetni�ka sektora: Drame, Opere i Baleta (plus administracija, tehni�ki sektor, radionice, marketing...), sme�tene ispod krova jednog (pretesnog) zdanja.

Premda je vreme koje je proveo upravljaju�i Narodnim pozori�tem nedovoljno za realnu, objektivnu procenu njegovog doprinosa ovoj ku�i, u javnosti je preovladao utisak da je Bradi� pozitivno delovao na zbivanja u pozori�tu kod Kne�evog spomenika. Konsolidovao je umetni�ke ansamble, u�vrstio i definisao repertoarski profil Male scene, otvorio novu, letnju scenu - u Dositejevoj ulici (istini za volju, ostalo je nere�eno pitanje dramske produkcije na Velikoj sceni, �to je bilo planirano za naredni period, kada je trebalo da bude vaspostavljen precizno definisan stav prema nacionalnom i svetskom klasi�nom dramskom repertoaru), vratio je ovom pozori�tu neka zna�ajna imena dramske, operske i baletske umetnosti (valja priznati i da je istovremeno do�ao u sukob s nekim drugim, no isto tako je ta�no i da nikome nije zalupio vrata, ostavljaju�i mogu�nost pomirenja), po�eo je da u�vr��uje pozicije ove ku�e ne samo u doma�im pozori�nim relacijama nego i u naj�irem evropskom kulturnom kontekstu uspostavljaju�i ozbiljnu saradnju s inostranstvom, izgladio je nesporazume izme�u Narodnog pozori�ta i dela javnosti (�to je bilo nasle�e iz prethodnih vremena), svoj stil rada - predusretljivost, ljubaznost, pristojnost, eleganciju, otvorenost za sve oblike saradnje - nametnuo je svim sektorima ove ku�e koja je, za njegove uprave, postala popri�te najraznovrsnijih programa - od promocija pozori�nih knjiga, preko performansa, do modnih revija. Uveo je, izme�u ostalog, i me�unarodno priznanje "Davidof", nagradu koja je tako�e trebalo da nas pove�e sa svetom.

Jedna od tekovina Bradi�evog upravnikovanja je povratak glamura, kao jednog od mogu�ih elemenata modernog pozori�nog menad�menta, ali i globalnog imid�a, te adekvatnog "mamca" za odre�enu vrstu publike koja u ovakvim vremenima tra�i priliku za vlastitu dru�tvenu promociju. Pa ipak, niko Bradi�u nije mogao zameriti da je Narodno pozori�te otvorio ki�u i novokomponovanom neukusu, te primitivizmu u kojem su duboko ogrezli svi segmenti ovda�njeg �ivota, pa i kulture. Naprotiv, juna�ki je odolevao pritiscima ovda�nje novostasale klase bogata�a.

Svestan da onaj ko vodi (dotirano) pozori�te mora da bude u dobrim odnosima s onim ko dre�i kesu, Bradi� je ipak uspevao da o�uva samostalnost odlu�ivanja kada je repertoar u pitanju, pa je tako nekoliko premijera, ponajpre dramskih, izazvalo vidno (i glasno) negodovanje "struktura". No, nije ni to razlog zbog kojeg je smenjen. Iskustvo s Bradi�em kao upravnikom Kru�eva�kog pozori�ta, potom Ateljea 212, a napose i beogradskog Narodnog pozori�ta ukazivalo je na njegovu energi�nost, preduzimljivost, spremnost da iska�e li�nu inicijativu, ali ne i nesmotrenost ili odsustvo svesti o dru�tvenom ili politi�kom kontekstu. Re�ju, vlasti nisu imale razlog da brinu da li �e Bradi� zloupotrebiti instituciju Narodnog pozori�ta u politikantske svrhe, posebno ne da �e je kompromitovati u me�unarodnim odnosima.

No, s druge strane, morala im je smetati �injenica da, za razliku od ve�ine aktuelnih aktera vlasti, pa i samog srpskog ministra za kulturu, odnedavno i upravnika Narodnog pozori�ta, Bradi� nije na famoznoj listi Jugoslovena kojima je me�unarodna zajednica zabranila izlazak iz ove zemlje. Ovaj podatak je samo sporedan, iako ne i neva�an, razlog zbog kojeg su inostrani pozori�tnici prihvatili Bradi�a kao partnera, apsolutno nespremni da komuniciraju s bilo kim drugim odavde. To je i zasmetalo vlastima kojima je ve� podu�e jedan od glavnih ciljeva da nam poka�u da svet ne�e nikoga osim njih. Nezvani�ne izjave da je sada ve� biv�i upravnik Narodnog pozori�ta imao izvesne kontakte s inostranstvom "tokom agresije na Jugoslaviju", planiraju�i predstoje�a gostovanja u inostranstvu, �to ga je dovelo u nemilost, potvr�uju da je problem upravo u na�inu na koji se danas predstavljamo svetu. No, za te kontakte se znalo i ranije, niko ih nije krio, pa ni pred Upravnim odborom koji je samo nedelju dana pre smene prihvatio izve�taj o radu i slo�io se s planovima o predstoje�im inostranim gostovanjima. Znao je za te kontakte i dogovore i magistar �eljko Simi� kada je pohvalio Narodno pozori�te zbog dr�anja tokom agresije. Ali, u me�uvremenu su se dogodili protesti uzdu� i popreko Srbije. Samim tim nanovo je aktuelizovana potreba vlasti da nas ubedi u to da za njih ne postoji alternativa.

Slu�aj je hteo da u prestoni�kim dnevnim novinama, na istoj strani, bude objavljen Bradi�ev tekst, zapravo svojevrstan program upravnika Narodnog pozori�ta vezan za odnose na�e kulture i inostranstva, kao i vest o njegovoj smeni. Izme�u ostalog, u tekstu pi�e i ovo: "Na�om umetno��u mo�emo posti�i daleko ve�e ru�enje granica i daleko ve�u potresnost nego �to to mogu ostali mediji."

I tu se, dakle, krug zatvara. Na �elu najzna�ajnije nacionalne teatarske ku�e je nov upravnik. Uspostavljanje kontinuiteta jo� jednom je prekinuto, a o politi�kom karakteru ministrove odluke svedo�i i odsustvo ma kakvog obrazlo�enja. Leto je, odmori su u toku, isuvi�e je vru�e da bi se neko pozabavio smenom u Narodnom pozori�tu. S druge strane, odve� je u�areno na ulicama srpskih gradova, isuvi�e je zla po�injeno na Kosovu, previ�e je neizvesnosti pred nama da najnovija odluka ministra za kulturu ne bi delovala neozbiljno. Jer, zar uistinu neko veruje da je smena upravnika Narodnog pozori�ta ona mera koja nam je ovog �asa toliko potrebna.