Neboj�a Bradi�, biv�i upravnik Narodnog pozori�ta

Imam svoje poslove

"Nije na meni da ocenjujem rad ministra niti ministarstva, niti bih polemisao sa odlukama vlade. Uveren sam da smo ja i moji saradnici rade�i za pozori�te radili ne�to �to je veoma bitno za ovaj narod i perspektivu ove zemlje", ka�e za "Vreme" Neboj�a Bradi�

Odlukom Vlade Republike Srbije, donetoj na sednici koja je odr�ana 13. jula, Neboj�a Bradi� je razre�en du�nosti upravnika Narodnog pozori�ta u Beogradu, a na njegovo mesto imenovan je �eljko Simi�, republi�ki ministar kulture. Za�to, nije zvani�no saop�teno, a ni da li je �eljko Simi� sada ministar i upravnik, ili samo upravnik.

Neboj�a Bradi� je za ovu promenu u svom �ivotu saznao u tri dana kasnije iz Re�enja o razre�enju du�nosti koje je potpisao Zoran An�elkovi�. Ni tu nije bilo nikakvog obja�njenja. U dnevnim novinama je objavljena izjava �eljka Simi�a po kojoj je Bradi�ev greh me�unarodno anga�ovanje tokom rata. Kakvo anga�ovanje? Privatno? Poslovno? Ako je tim anga�ovanjem pri�inio �tetu, a o�igledno da vlada smatra da jeste �im ga je odstranila sa liste svojih funkcionera, kakva je ona i kolika? Kome ju je naneo? Dr�avi, narodu, pozori�tu, ili nekom pojedincu?

U javnosti je ova vladina odluka nazvana skandalom, slu�ajem, �istkom, do�ivljena je kao potreba da se ukloni svako ko se razlikuje i kao manifestacija straha za sopstveni opstanak. U marketingu pozori�ta, da izdvojimo samo taj primer, telefoni ne prestaju da zvone. Ljilja Lazi� ka�e da se, od kako je u petak popodne objavljena vest o Bradi�evom otkazu, novinari neprestano raspituju za�to se to desilo, ne mogu da veruju da vlada smenjuje �oveka koji je radio vrlo uspe�no, nedvosmisleno ka�u da im je �ao, da su otkako je on u pozori�tu i novinari i publika uvek nailazili na doma�inski do�ek, i kako bi hteli da pomognu. Nezavisni sindikat pozori�ta je javno protestovao. Zoran �uri�i�, predsednik, ka�e za "Vreme" da "zarade nisu ispla�ene tri meseca, topli obrok tako�e, radnici su upu�eni na godi�nji odmor bez regresa, a sad nam vlada kao re�enje nudi novog upravnika, i to ministra kulture, �oveka koji je sve to trebalo da nam obezbedi, a nije. Kako i za�to da mu verujemo? Narodno pozori�te je ta tri neispla�ena meseca radilo mnogo i neprekidno, bez nadoknade. Sada nam je, nakon 18 godina, prvi put pru�ena �ansa da gostujemo u inostranstvu, da tom svetu koji o nama misli da smo divljaci poka�emo kakvi smo u stvari. O�igledno da je to nekome zasmetalo. Ne zaboravite da je na� novi upravnik na listi nepo�eljnih van zemlje. Kako da nas predstavlja? Na�e saop�tenje nije podr�ka Neboj�i Bradi�u, niti je napad na �eljka Simi�a. Njime pokazujemo da smo protiv na�ina na koji je ta smena izvr�ena. Ako je upravniku Narodnog pozori�ta uru�en otkaz u vreme godi�njeg odmora, �ta mi ostali da o�ekujemo? U pozori�tu nema nikoga, Simi�u su odre�ene ruke, nema nikoga da mu se odupre, ljudi mogu na jesen da zateknu re�enja da su tehnolo�ki vi�ak. Isti stav kao i mi ima i Samostalni sindikat na�eg pozori�ta."

Ovo nije prvi put da republi�ka vlada postavlja upravnika Narodnog pozori�ta vode�i ra�una prvenstveno o sopstvenim interesima. Januara 1993. godine smenjena je Vida Ognjenovi� a postavljen Aleksandar Ber�ek. I sada, kao i tada, sti�e se utisak da je vlada smenila jednog a postavila novog samo zato �to je prvi bio nepodoban a drugi podoban, odnosno, da je osim ideolo�ke podobnosti nije zanimala stru�na i iskustvena podobnost. I kao ni pre �est i po godina, uz odluku o postavljanju novog upravnika ni sada nisu navedeni �ak ni podaci iz njegove biografije. Izostao je �ak i poku�aj da se 700 zaposlenih u Narodnom pozori�tu i svi ostali koji su u bilo kakvoj vezi sa njima razuvere da on nije samo �ovek po trenutnom ukusu vladaju�ih (�to bi bilo fer i prema Simi�u), ili da eventualno poveruju da je novi �ovek ba� onaj pravi �ovek za njih.

Bradi� je postavljen za upravnika Narodnog pozori�ta 20. februara 1997. godine, da smiri one koji su bili nezadovoljni radom Aleksandra Ber�eka i da, izme�u ostalog, re�i problem neredovnih i neadekvatnih isplata zaposlenimma. Do 13. jula ove godine, zna�i za dve pune sezone koliko je bio upravnik, u Narodnom pozori�tu je izvedeno tridesetak premijera, odigrano preko 1000 predstava koje je videlo oko 300.000 gledalaca. Mnoge od tih predstava postale su uzor, opera "Pepeljuga", �ekspirov "San letnje no�i" i balet "Labudovo jezero" na primer. Po�eo je novi �ivot scene "Ra�a Plaovi�" igranjem savremenog doma�eg i stranog repertoara. Ostvarena je saradnja sa stranim pozori�tima, asocijacijama i pojedincima, sa Grcima, Ma�arima, Italijanima, Britancima... Za 77 ratnih dana Narodno pozori�te je bilo Skloni�te slobodnog duha, svetski mediji su ga uzimali za primer kako se Beogra�ani odupiru bombardovanju. Pro�log meseca Bradi� je promovisao novu pozori�nu strategiju za 2000. godinu, projekat "Spremni za milenijum", koji izme�u ostalog podrazumeva me�unarodnu saradnju u�e��em Pozori�ta na festivalima, i koprodukcije. Na sednici Upravnog odbora pozori�ta odr�anoj 8. jula, Milisav Milenkovi�, predsednik UO, generalni sekretar Savezne skup�tine, ocenio je rad u pro�loj sezoni vrlo uspe�nim. Istu ocenu ponovio je i sutradan, pred novinarima.

Kao upravnik, �eljko Simi� je prvi put u�ao u Narodno pozori�te 19. jula i, kako saznajemo, zadr�ao se kratko, razgovarao je samo sa svojim prethodnikom, saop�tio mu je da on nema ni�ta sa njegovim otkazom, da je to odluka vlade. Dogovorili su se da primopredaju obave ovih dana.

Neboj�a Bradi� ne �eli da tuma�i za�to se sve ovo desilo, zato �to i ne zna. Izuzev pismenog obave�tenja da treba da napusti Narodno pozori�te, nikakvu drugu informaciju nije dobio. Niko iz vlade nije ga pozvao (barem nije do utorka), objasnio mu �ta je pogre�io, eventualno se zahvalio na dosada�njoj saradnji. Ima samo nezvani�ne informacije, telefonom, od prijatelja koji imaju prijatelje u vladi, pa su oni �uli da je bilo to-i-to. Ne �eli da ih navodi, ka�e da primopredaja jo� nije zavr�ena i "ko zna �ta bi jo� mogli da mi zamere i kako da me nazovu". Za "Vreme" ka�e slede�e:

"Nije na meni da ocenjujem rad ministra niti ministarstva, niti bih polemisao sa odlukama vlade. Uveren sam da smo ja i moji saradnici rade�i za pozori�te radili ne�to �to je veoma bitno za ovaj narod i perspektivu ove zemlje. Svoje pozori�ne poslove u Narodnom pozori�tu radio sam sa velikim posve�enjem i uverenjem da ih �inim na dobrobit pozori�ne kulture i naroda koji dolazi u Narodno pozori�te. Naravno da mi je �ao �to ne�u ostvariti na�e planove, naro�ito one o me�unarodnoj saradnji po kome je Narodno pozori�te zapo�elo jednu vrstu proboja, novog i druga�ijeg programa pozori�ta prema regionu i Evropi, kao i �to ne�u ostvariti ambiciozan, atraktivan projekat za 2000. godinu, integrativan program koji mo�e da okupi veliki broj umetnika iz Beograda, Srbije, pa i �ire, i tre�a stvar do koje mi je stalo jeste da pristupimo transformaciji u savremeno pozori�te, prilago�eno novom milenijumu. Sve je to zapo�eto, verovatno �e sa�ekati neku drugu priliku, a ja �u se i dalje, kao i do sada, posve�eno baviti pozori�tem."

Sa prethodnim ministrom kulture Nadom Popovi�-Peri�i� i Ministarstvom dobro je sara�ivao. "Do�ao sam u Narodno pozori�te kada je imalo zastoj u radu, kada je zbog protesta i �trajkova obustavljena i produkcija. Uspeli smo da pokrenemo taj brod, da prenebregnemo hridi i usmerimo ga novim lukama. Dobro sam sara�ivao sa gospo�om Peri�i�, podr�avala je na�e projekte, a intencija o prezentaciji pozori�ta u inostranstvu je bila jedna strate�ka pozicija oko koje smo se veoma lako i konkretno dogovorili. Gostovali smo u Atini, Be�u, inostrani umetnici su u�estvovali u na�im produkcijama. Mi nismo �ekali promenu, mi smo menjali stvari, pa tako i pozori�nu i kulturnu stvarnost. Imali smo �asnu saradnju, i mogu da se sa svim saradnicima pozdravim i da budem uveren da �e pred nama tek postojati pozori�na budu�nost."

Kada je postavljen za upravnika Narodnog pozori�ta, stekao se utisak da je miljenik vlade, pretpostavljalo se da je, zbog funkcije za koju je izabran, sigurno �lan neke vladaju�e stranke. "Ne, nisam �lan niti jedne stranke. Nisam to bio ni u onim ranijim vremenima. Moje bavljenje politikom je bavljenje kulturnom politikom." Koja, misli, da treba da bude kakva? "A, to �emo sa�ekati. To su vremena koja �e do�i. Meni je drago �to idemo prema druga�ijoj budu�nosti, tako da nemam nameru da �ekam da li �e me neko raspore�ivati ili ne, ja imam svoje poslove."