Kako se novi upravnik JDP-a bori protiv "mra�nja�tva" i defetizma i za patriotsko "analizovanje" uspeha komada Biljane Srbljanovi� u Nema�koj...

Iako je poslednjih meseci u javnosti bilo stanovitih malicioznih insinuacija oko njegovog identiteta, nema nikakve sumnje da gra�anin Vladimir Jevtovi� postoji. Uredno prijavljen, poseduje li�nu kartu izdatu od nadle�nog organa, upla�uje poreze i doprinose, udru�uje rad i sredstva, ostvaruje bira�ko pravo: re�ju, ba� kao vi ili ja, samo skromnije, diskretnije. Nije hteo da se name�e, dok ga nisu nametnuli.

Nare�ene sumnje i preterivanja zlobnika pojavili su se kada je po�elo da se �u�ka da �e neko s tim imenom, po volji nadle�nih gradskih vlasti, naslediti Jovana �irilova na mestu upravnika Jugoslovenskog dramskog pozori�ta. Tvrdilo se onomad, iz Organa Uprave, da se radi o Istaknutom Umetniku i Pedagogu koji �e JDP vratiti na staze slave. Tada su neki zaklju�ili da je posredi patka: da takav ovde postoji i deluje pod tim imenom, valjda ne bi uspeo da tolike godine ostane neprime�en? Mala je ovo varo� da se neko tako dobro sakrije! Me�utim, ispalo je ba� tako: �oveka ima, samo ignorantska sredina nije prepoznavala njegove prave vrednosti. Sada je, napokon, dobio �ansu.

Pro�le nedelje, nekolike novine (including ove koje �itate) intervjuisale su misterioznu li�nost, odagnav�i svaki ostatak sumnje glede identiteta: ecce homo! Prilo�ena je �ak i fotografija cele figure. Pored svoje fizionomije, Jevtovi� je po�urio da javnosti podari i svoju (pozori�nu) filozofiju, ni�ta manje suptilnu. U tom smislu, najinspirativniji je bio iskaz dat Blicu 16. jula teku�e godine. Na tom je mestu Upravnik Kojeg Ima najavio da �e pozori�te koje mu je prepu�teno do�iveti Korenite Promene, a sve u svrhu povratka svojim starim danima, onim od pre �etrdesetak godina. Zbogradi popravljanja onoga �to su njegovi manje eminentni prethodnici uneredili, V. J. najavljuje niz smelih inovacija poput, recimo, povratka klasici, �to je gra�anska i umetni�ka smelost dostojna zadivljenog fi�uka. Jo� je zanimljivija originalna i nonkonformisti�ka Upravnikova teza o tome kako su pisci do sada heraklitovski mra�no tuma�ili svet, a radi se o tome da se u predmetni unese vi�e svetla: "Ono �to tako�e nameravam da promenim u repertoaru, u izboru pisaca, jeste odnos prema stvarnosti. Znate da su u ovom pozori�tu igrane predstave koje su ljude gurale u jo� crnji mrak. Pozori�te ne mo�e da se igra sobom i da zabada prst u ranu, ne mo�e neodgovorno da gura ljude u jo� dublji mrak od ovog spolja." Pisac koji, dakle, preventivno ne promeni svoj nihilisti�ki odnos prema stvarnosti neka i ne zalazi u JDP s rukopisom pod mi�kom... Da se izbegne neodgovorna sklonost pisaca sada�njih i (naro�ito) ovda�njih ka mra�nja�tvu, kritizerstvu, defetizmu i ostalim destruktivnim pojavama, repertoar �e (najavljuje Upravnik i Lu�ono�a) biti sastavljen od Neupitnih Vrednosti: �ehov, �ekspir, Sartr, Bora Stankovi�, Nu�i�; uz njih, i neki na�i dokazani savremenici, poput "oba Kova�evi�a" ili (jednog) Simovi�a, "a i neki mladi, ako se pojave".

A s mladima se, pak, nikad ne zna. Neki se, recimo, ne pojave sve do respektabilne �ivotne dobi, kao sam Jevtovi�. Ali zato, kad se napokon pojave - bup, pa pravo na �elo najve�eg srpskog pozori�ta (Ateljeu 212 svaka �ast)! Biljana Srbljanovi� je iz sasvim druge pri�e. Zabrinjavaju�e mlada, ona se pre nekoliko godina toliko intenzivno pojavila da se neki od toga jo� uvek oporavljaju. Me�utim, i s tim je gotovo, bar �to se novog JDP-a ti�e. Nepobitno je, naime, utvr�eno da B. S.: 1. nije klasik; 2. nije mrtva; 3. nije iz Vranja: prema tome, njena budu�nost u JDP-u je (zaslu�eno!) mra�na. Osim ako se ne popravi, tj. osvetli. Naime, upitan da li �e igrati komade Biljane Srbljanovi�, koja je (ka�e Blic) "dete JDP-a", V. Jevtovi�, A Manager Who Came In From the Cold, ka�e: "To �to se njeni komadi igraju u 24 pozori�ta u svetu, kao i uspeh dve predstave ra�ene prema njenim tekstovima, za mene ne podrazumeva da ona mora biti igrana ponovo. Voleo bih da njen novi tekst ima onu dimenziju o kojoj sam ve� govorio, voleo bih da se pored ubijanja roditelja i pored o�ajanja pojavi i malo vi�e nade. Tako�e bih voleo da u jednoj sceni bude sedam ili dvanaest likova. Nije obavezuju�i podatak ni to �to se komadi Biljane Srbljanovi� igraju u 24 pozori�ta u svetu, mogu biti igrani i u 124. Ali treba re�i da se igraju uglavnom u Nema�koj, i bilo bi dobro analizovati mi�ljenja gledalaca za�to vole ba� tu vrstu na�ih tekstova."

Upravo ovde stvari prestaju da budu �aljive, ma koliko lucidna Upravnikova razmi�ljanja na razne teme mamila na �alu & komiku. Ksenofobi�na insinuacija patosnog nivoa koja zaudara iz Upravnikovog iskaza nije oma�ka i incident nego dosledno zaokru�enje jednog �iftinskog sistema mi�ljenja, koji je voljom Nadle�nih postao legitimna mera stvari u elitnoj instituciji savremene srpske kulture. Malogra�anskoj se pre(ten)cioznosti uvek �ini kako �e ispasti stra�no pametna i va�na - a usput se ne zameriti nepotrebnim talasanjem nekome mo�nom - ako se u svom kulturtregerskom anga�manu osloni na vrednosti Tradicije i Klasike. Naravno, nije problem u klasici "po sebi": razume se da je treba igrati. Programsko, me�utim, oslanjanje na dovr�eno, definisano, muzeolo�ki obra�eno, neupitno, nekontroverzno uvek prati totalitarne dru�tvene projekte i njima svojstveno �trojenje kulture; tako se, recimo, zvani�na sovjetska kultura decenijama gu�ila u obaveznoj ljubavi prema klasi�noj muzici (i prema folkloru, u populisti�koj varijanti), i klasi�nom repertoaru u svim drugim umetnostima, isto kao �to je naci-kunst umirao u arijevskoj lepoti Antike. Pokrivaju�i se neupitnom vredno��u Betovena, Pu�kina ili �ekspira, kultur-�inovnici su mogli mirno da spavaju, veselo reprodukuju�i sveop�te mediokritetstvo do ekolo�ki opasnih razmera. U isto vreme, oficijelna kulturpolitik takvih dru�tava uvek zazire od "stranog" (ako nije "muzejsko" tj. "mrtvo"), a najsumnjivije od svega je ono "na�e" �to uspeva po Belom Svetu: to nije slu�ajno, to treba "analizovati" po nadle�nim komisijama... Otuda je Upravnikova potreba za "analizovanjem" uspeha "mra�nih" komada Biljane Srbljanovi� u Nema�koj (kao mitskom Arhineprijatelju Nas Srba) znakovit ispad, iz kojeg progovara podsvest Ve�itog Malogra�anina, skandalizovanog nad faktom da neko negde mo�e, sme, ume i ho�e da "pravi promaju". Zato �e se, �im dograbi ne�to dru�tvene mo�i, potruditi da to spre�i bar u "svojoj ku�i". Zato je Upravnikovo postavlenije poruka javnosti da je s tim gotovo, a njegov intervju je "idejna" razrada te poruke: ma �ta mislili "odnaro�eni elementi", Palanka �ivi ve�no (i �ivjet �e vjekov'ma...). Sve drugo, svaki iskorak, svaka Novost, svaka Pobuna, samo je incident koji �e kad-tad biti suzbijen, �im se Udru�ene �ifte saberu i "izanalizuju" situaciju... Naravno, nema tu nikakvog "analizovanja", tek �ar�ilijsko banalizovanje sveta oko sebe, dostojno umovanja jednog Jovan�e Mici�a. S tim da Jovan�a nije bio upravnik elitnog pozori�ta nego obi�na palana�ka zamlata. Tada su, naime, te dve stvari jo� bile nespojive.

U isto vreme kada se Jevtovi� pojavio na �elu JDP-a, republi�ki ministar kulture �eljko Simi� (za kojeg odavno nema sumnje da postoji...) smenio je Neboj�u Bradi�a sa mesta upravnika Narodnog pozori�ta, i na to mesto postavio najpouzdaniju osobu - sebe. Valjda se i to dogodilo u sklopu kampanje protiv Mra�nja�kih Ideja u pozori�tu? Oba�ka �to je Bradi�, po Simi�evom iskazu, tokom rata ne�to petljao s inostranstvom (ha!) bez odobrenja Ministarstva. Opet, skoro istog dana, istaknuta umetnica Svetlana Ra�natovi�, za prijatelje i Ivicu Da�i�a jednostavno - Ceca, podnela je neopozivu ostavku na mesto direktora FK Obili�, najaviv�i da se "zauvek povla�i iz fudbala", u kojem je ostavila onoliki trag. Po�to je gospo�a sada, eto, bez anga�mana, mo�da bi trebalo razmisliti o njenom postavljenju za upravnika nekog pozori�ta, npr. Ateljea 212. Sigurno i ona ima nekih kreativnih ideja glede Borbe Protiv Mra�nja�tva? Kad �ovek nepristrasno uporedi likove i dela, mora se priznati da takvo ne�to nikako ne bi bilo najve�i kulturni skandal.