Kad se budem vratio i na granici me pitaju: "Je l' si hteo da emigriraš? Šta si tamo radio?", ja ću im reći: "Pa, bio sam samo malo kod svojih!"

"Dob'r večer Slovenija. Dobro veče svi drugi. Svi smo mi prvi!" Ovim rečima je pozdravio publiku šansonjer i pesnik Đorđe Balašević proteklog ponedeljka (19. jul), tačno u devet uveče, kada su se upalili reflektori u portoroškom "Amfiteatru Avditoriju", na samom vrhu istarskog poluostrva. "Panonski mornar stig'o i do Jadrana", prokomentarisala je Nina iz Crikvenice. Sledi frenetični aplauz. Mnoge podilaze žmarci od prijatnog uzbuđenja. Mešovito društvo, svih starosti, ali dvadesetogodišnjaci su, ipak, u najjačem sastavu.

U publici su od poznatijih viđeni njegov kolega Zoran Predin (koji je svojevremeno na stranicama "Vremena" priznao da je Balaševićev fan) sa ćerkom i gradonačelnica Ljubljane Vika Potočnik. Na sceni (polukružna bina visine oko metar i po, u dubinu do 20 metara) standardna ekipa: Maestro Đole i njegov prateći sekstet. Njegov trubadurski glas i zvuk nabijen emocijama. "U jebote, da se naježiš!", reče jedan dvadesetogodišnji Novosađanin, izbeglica.

Protekle subote, predzadnjeg dana festivala Lent u Mariboru, Đole je svojom pesmom razgalio 4000 duša. Primio ga je i mariborski župan (gradonačelnik) Boris Sovič, što je zabeležila i nacionalna televizija. Neko bi na to možda zlonamerno prokomentarisao da se Đole uvlači Slovencima. Ali šta možeš kad ga oni vole i sve pesme mu znaju napamet, i one najnovije, naročito oni najbrojniji, na kojima svet ostaje, kako im tepaju oni iskusniji, matoriji.

Mnogi se pitaju šta je to toliko moćno u energiji koja se oseća u njegovim pesmama. Neki će to protumačiti kao sociološki fenomen, što je uglavnom tačno. A drugi u tome nalaze jugofilsko-balkansku zaveru. Ipak, za sve je kriva melanholično-nostalgično-patetična vokacija panonskog mornara. Intimnu nostalgiju čarobnjak Đole pokretom ruke i glasom pretvara u kolektivnu nostalgiju, koja je daleko od ideološke.

NEKI NOVI KLINCI: Na koncertu su se našli i Đoletovi fanovi koji nisu uspeli da zapamte onu bivšu državu, generacija tinejdžera i dvadesetogodišnjaka koja ne može bit nostalgična, a ipak žudi za jugo-rokom, jer je to ono što im nedostaje. Kako bi rekli mladi Slovenci, "full, the best!!!". To možda zvuči tipično slovenački, hladno ali, kad se doživi, vidi se da u tome ima puno temperamenta. Kao neki balkanski tango, a auditorijum dupke pun, preko 2500 Đoletovih vernika, starih i ovih novih.

"Sedmo leto u Sloveniji, a sve smo bliže Hrvatskoj", izgovara Đole i širi ruke, a u prvim redovima sve vreme na nogama doživljavaju delirijum mladi iz susedne Hrvatske i na sve medijske zavrzlame oko njegovog dolaska i slovenačkog državljanstva u jednoj rečenici kaže sve: "DRHTE DRUGOLIGAŠI! POBEGLI SMO OD MIRA, A NE OD RATA!!!", i svima je jasno. Ljubavna atmosfera treperi u vazduhu malog primorskog grada, dok jugo hladi asfalt i beton uzavrele na 30 stepeni u hladu.

Đole nas obaveštava da je 30 slovenačkih muzičara potpisalo peticiju protiv njegovih koncerata u Sloveniji i da dok ima prijatelje kao što su Predin i ostali neće u to da veruje, prokomentarisao je za šalu uvek raspoloženi Đole. Pale se upaljači, plamenčići lelujaju u ritmu muzike a hor publike ga prati u stopu. Neki ne mogu da izdrže tenziju. Iz dubine grla se oslobađaju uzvici. Kreće pesma "Dolazim". Sa sredine auditorijuma, koji se strmo penje, Đole je izgledao sićušan, ali nas je zato pratio njegov pogled sa deset metara visokog portreta, na kome su ga domaćini poslovenili iz "mekog" Ć u "tvrdo" Č.

"Moje dete prohodalo je u Sloveniji drugi put u životu!", saopštava nam Đole radosnu vest i nastavlja priču da je njegova Jelena u teškoj saobraćajnoj nesreći povredila kičmu. Nije mogao da odoli patetičnoj izjavi: "Domovina je tamo gde je moja porodica. Možda je ovo moja domovina!" Za mlađe, kako je najavio, sledi "Moja prva ljubav". Ispred auditorijuma ostali su oni koji nisu bili srećne ruke, jer karte su odavno bile rasprodate, ali, za utehu, auditorijum je otvoren s ulazne strane, pa su mogli da uživaju barem u Đoletovim pesmama.

Veliki šoumen podseti nas na "tešku nostalgiju" iz 1978. godine, kada je izašla mala ploča, kako kaže, veličine ringle i iznenađuje nas sa "Život je more". Sve više upaljača i poneka sveća.

Publika viče: "Bagrem", ali veliki maestro se ne da zbuniti, najavljuje pesmu "Talas" ili, kako reče, "Val", sa ploče koju snimaju u mariborskom studiju. Obećao nam je da će svetlost dana ugledati do decembra. I nastavlja priču da su države izgubile teritorijice i gradove, a da je on izgubio na stotine gradova i da ih polako vraća. Sledi refren "Ja sam u Zagrebu, ja sam u Osijeku, ja sam u svakom gradu gde ima dobrih ljudi", i sa setom u duši priseti se svog Novog Sada, koji je izgubio mostove.

MOJI GRADOVI: "Sarajevo je rokenrol varoš", izjavi Đole i najavi nastup u takođe njegovom gradu Tuzli, početkom septembra. Kreće "Sevdalinka" sa još neobjavljene ploče, nastale na putu za Sarajevo. Poletna pesma u bosanskom maniru. Nina iz Crikvenice poželi muzičku želju i, napisa je na balonu koji dobaci do Đoleta. Sledi "Menuet".

"Hajde da se malo razdrmamo!" Nije na odmet malo pozitivne manipulacije. A zato je i plaćen. Da nas drma. U publici delirijum na "Bebi Blu". Tek je prošao prvi sat. Publika se pali na "Mirku", duhovitu verbalnu zajebanciju na račun svemoćnog i "nedodirljivog" bračnog para M.M., u kojoj veliki On, kao u originalu govori svojoj Mirki o sankcijama i koječemu još. Frenetični aplauz i ludovanje.

"Legenda o Gerdi Gluperdi" podiže tenziju u auditorijumu. Dižemo se na noge lagane i u horu pratimo zvezdu večeri: "Gerdo Gluperdo, svu si zemlju proćerdo, sve si spis'ko, sram te bilo Gerdo Bekrijo." Pale se sveće. "Dunja moja" baca nas u sevdah. Maestro prima prvu ružu. Balon i dalje vrši svoju funkciju.

Tri sata svirke nisu zamorila publiku, tako da su neumorni zabavljači i prekršili dozvolu datu za koncert, koji je morao da se završi do ponoći. Slede dva frenetična bisa, prvi uz klavirsku pratnju, a drugi u kompletnom sastavu do blizu jednog sata iza ponoći. "Katrin", "Prvi sneg", "Olivera", "Marina"... četiri sata sviranja. I na kraju "Odlazi cirkus".

A za one tamo, s one strane duge, odakle su ga i primorali da postane izbeglica i koji će ga najverovatnije pri povratku pitati: "Šta si tamo radio? Hteo si da emigriraš?", Đole ima spreman odgovor: "Pa, ja sam bio samo malo kod svojih!"