Seks, mo�, iluzije, prevara, strepnja, tajna, smrt - ne vrte li se sve Mekjuenove knjige negde oko toga?

Britanski romanopisac i pripoveda� Ian McEwan (Mekjuen), relativno obilno prevo�en i kod nas (romani Uteha stranaca i Crni psi u SRJ, Betonski vrt i Nevin �ovjek u Hrvatskoj, uz brojne pripovetke rasute po �asopisima i antologijama), dobio je, napokon Booker Prize, najugledniju britansku knji�evnu nagradu. Ova nagrada mu je izmicala nekoliko puta, poslednji put za roman Istrajna ljubav (Enduring Love). Kratkim romanom Amsterdam (1998; srpski prevod: Paidea, Beograd 1999; preveo Ra�a Sekulovi�) osvojio je nagradu i - mnogo va�nije - potvrdio zaslu�en ugled jednog od najboljih savremenih pisaca engleskog jezika.

Naslov ovog romana mo�e da zavara: najve�i deo radnje odvija se u Londonu i u brdima severne Engleske. Pri�a po�inje na groblju u severnom Londonu, gde ucveljeni suprug D�ord� Lejn, neomiljeni magnat petpara�ke literature, sahranjuje svoju mladu i izazovnu, naprasno obolelu i u degradiraju�im mukama preminulu �enu Moli, i to u dru�tvu trojice njenih nekada�njih ljubavnika: Klajva, �uvenog kompozitora; Vernona, novope�enog glavnog urednika uglednog dnevnika kojem se tira� strmoglavljuje, i D�ulijena Garmonija, ministra spoljnih poslova, ultrakonzervativnog desni�ara sa ekscentri�nim seksualnim sklonostima... Klajv i Vernon su prijatelji iz mladosti, a osim naklonosti prema Moli - koja je, iako mrtva, u neku ruku centralni, "integrativni" lik romana, sli�no voljenom pokojniku D�eku u Poslednjoj rundi Grahama Swifta - dele i prezir prema njenom mu�u - posesivnom, banalnom i priprostom plutokrati, i ga�enje prema Garmoniju, koji zagovara sve one vrednosti koje preziru...

Ubrzo, omra�eni D�ord� prodaje Vernonu kompromituju�e fotografije di�nog ministra u ulozi omatorelog transvestita; te snimke na�inila je Moli, u njihovim intimnim trenucima. Vernon odlu�uje da objavi ove dokaze o licemerju jednog radikalnog puritanca uhva�enog in flagranti, i da na taj na�in (osim �to �e da Spase Naciju, jer zlo�udni ministar ima �ak i �ansi da postane premijer...) izbavi svoj list bliske finansijske propasti, a sebi osigura mesto u istoriji novinarstva... Klajv, zga�en onim �to smatra "izdajom" i "sranjem po Molinom grobu", osu�uje Vernona kao moralnu ni�tariju; u isto vreme, kompozitor je obuzet zavr�avanjem velike "Milenijumske simfonije", svog magnum opusa; kad zapadne u stvarala�ku krizu, upu�uje se u planine, u Lake District, ne bi li tamo na miru dovr�io Veliko Delo. U jednoj �etnji, obrisi Velikog Finala kona�no mu se ukazuju; obuzet strahom od razbijanja �arolije, slu�aju�i "unutra�nju muziku" i ne hote�i da primeti ni�ta �to se de�ava u tom trenutku, Klajv postaje slu�ajnim svedokom zlo�ina koji je mogao da spre�i, samo da se ume�ao. On, me�utim, ostaje pasivan, ne dozvoljavaju�i da ga bilo �ta - pa makar i spasavanje jednog ljudskog �ivota - omete u Uzvi�enom Trenutku. Stvari, me�utim, kre�u po zlu: Klajv ne uspeva da dostojno zavr�i svoju simfoniju, delom i zbog Vernonovog uplitanja; Vernonova "senzacija" neslavno propada, sadisti�ki razgoli�eni ministar dobija simpatije javnosti, a on biva odba�en i proka�en kao le�inar i gnjida, otpu�ten i profesionalno degradiran... Sve vi�e obuzeti, svako na svoj na�in, neodre�enom strepnjom od prolaznosti, strahom od smrti prouzrokovanim iznenadnim odlaskom Moli koja je, naizgled, bila ideal zdravlja i lepote, suo�eni sa potmulim ose�anjem nesigurnosti, osuje�enosti i nedovoljne ostvarenosti (Vernon) ili sa galopiraju�om ego- i grandomanijom koja se uskoro ne�e mo�i razlikovati od ludila (Klajv), dvojica prijatelja po�inju da okrivljuju jedan drugog za svoj neuspeh. Na kraju, u maestralnom tour de force, Ian McEwan nas kona�no odvodi u Amsterdam, samo zato da se veli�anstveno naruga svojim glavnim likovima (Nicholas Lezard u Guardianu s pravom prime�uje da Mekjuen u ovom romanu "prezire svoje likove", ali to nikako ne ide nau�trb pri�e) koji operetski zavr�avaju svoje �ivote otrovav�i jedan drugog, haluciniraju�i dok umiru o svojoj slavi i veli�ini, i o Moli... Na kraju, iz zame�ateljstva kao zadovoljni pobednik izlazi omra�eni suprug D�ord� kojem je preostalo samo da ugovori dostojan pomen za Moli, "i samo on ima da odr�i govor, i niko drugi. Ne�e biti biv�ih ljubavnika koji razmenjuju poglede. Nasme�io se, i dok je podizao ruku ka zvonu, u mislima se ve� uveliko bavio o�aravaju�om temom spiska zvanica".

U Amsterdamu nema �okantnih scena i situacija na koje je ovaj autor navikao svoje �itaoce; ali, nabijen crnim humorom i prvoklasnom, sofisticiranom ironijom, krcat najfinijim kriti�kim opservacijama o licemerju Elite, ali tako�e potpuno li�en zagu�ljive i zvocave retorike "anga�ovanog" Pisma, Amsterdam je autenti�ni instant-masterpiece, jo� jedan dokaz da je njegov pisac sposoban da se iz knjige u knjigu manje ili vi�e radikalno menja, pa �ak i da se opasno pribli�ava literarnom mainstreamu, a da nikako i ni�im ne zatomi svoju provokativnost i subverzivnost, i da i na "malom terenu" romana-novele demonstrira superiornu ve�tinu gra�enja i razvijanja pri�e, bez bilo kakve suvi�ne ornamentike, prividno "hladno" a ipak osebujno i bogato. Seks, mo�, iluzije, prevara, strepnja, tajna, smrt - ne vrte li se sve Mekjuenove knjige negde oko toga? A opet, kad pogleda�, ni ova planeta se ne vrti oko ne�eg drugog, bar kad su majmunoliki dvono�ci u pitanju.