Ljudi i vreme |
Vreme broj 446, 24. jul 1999. |
Izjava nedelje
MILICA NIKOLIĆ, građanka neodređene dobi koja je majku Cvetu otpratila u dom zdravlja: "Čuvši žučnu raspravu majke i lekarke, ušla sam u sobu. Doktorka je uporno odbijala da prepiše uput i čak je opsovala. Majka je tada planula i rekla: 'Dabogda Bog sudio i tebi i tvojoj deci.' Lekarka je u tren oka pohitala ka majci i nekoliko puta je snažno udarila po glavi." ("Večernje novosti") CVETA NIKOLIĆ, doktor specijalista u domu zdravlja "Zemun", objašnjava novinaru "Večernjih novosti" zašto je digla ruku na pacijentkinju: "Podrobno sam Cveti [Nikolić] sve objasnila. Prekontrolisala je i krvnu sliku i stomak. To sam navela u njenom zdravstvenom kartonu. Znači, sve na šta se žalila pregledano je. Zašto da se bez potrebe zrači, ali [ako] nema razloga? Nije istina da sam je opsovala, ali je jesam udarila posle svih kletvi upućenih mojoj deci. Pa, ko bi to trpeo?" SAŠA RISTIĆ, novinar "Sabora", o životu kompozitora, violiniste i pravnika Milutina Popovića Zahara i njegove bivše bračne družice Gordane Lazarević: "Nekada davno ova dva golupčeta volela su se strasno. Taj zanos im je pomogao da na svet donesu ćerku i sina, ali to je manje-više njihova stvar. Što je za nas najvažnije jeste da su jedno u drugom nalazili nadahnuće. Mlad i pust, znao je da zarad njenog zvonkog osmeha i zanosnih očiju komponuje divne pesme, a ona je nastojala da mu imponuje time što će ih otpevati lepo da lepše nije moguće. Ljubav se potrošila i ovo dvoje je nastavilo da luta različitim životnim i umetničkim putevima. A onda, kad su to svi očekivali osim njih ('Svi su znali da nas dvoje sarađujemo, samo ja nisam' - čudi se Zahar), pod pritiskom sina Miloša zvanog mali kućni Holbruk, golupčići su se setili da razvod ne mora da znači neprijateljstvo i obnovili su saradnju." MIROSLAV ILIĆ, pevač: "Znam da sam u povlašćenoj poziciji, ali samo zahvaljujući mom radu. Niko mi nije servirao povlašćenu poziciju na tanjiru. Ja nikada nisam jurio trendove i uvek sam imao svoj pečat. Pre mnogo godina istakao sam svoju firmu, kao 'Koka-kola' i 'Mercedes'... Zna se šta to znači." ("Sabor") NIKOLA ŠEĆEROSKI, predsednički kandidat: "Ja ne mogu da uđem u autobus od narod. Svi mi kažu: 'Nikola, ti si pravi, ti si pošten, al' te sigurno izigrali oni lopovi'. Prema tome, šta? Šta ima da razgovaramo ovde?! Neko mora da padne iza brave." ("Svet") MARINA ŽIVKOVIĆ, pevačica: "Moj emotivni život bio je žrtva rata. Ne znam zašto, ali moj dečko i ja odjednom nismo razumeli jedno drugo. Ja sam želela da čitam da ostanem što mirnija, a on je jurcao da vidi gde je pala bomba i šta se desilo. Muška radoznalost je čudo. Htela sam da ga razumem, ali nisam mogla, jer je stavljao glavu u torbu bez potrebe. Zato smo se razišli i onda je živeo svako po svome." ("Svet") ŠABAN ŠAULIĆ, pevač: "Njemu [Miroslavu Iliću] poslednjih godina ne ide baš najbolje. A i narod je osetio da to što on radi nije više kvalitetno! Da ne pominjemo Miroslava koji se pre desetak godina izbrukao uključujući se u neke stranke. Od tada mu karijera ide stranputicom, pa je ljut na svakoga. Ja sam, isto kao on, mogao da pljujem, ali nisam, jer smo nekada bili dobri prijatelji [g. Ilić je javno spočitnuo g. Šauliću što je potonji u vreme bombardovanja bio u inostranstvu]." ("Svet") Ovo je faksimil naslovne strane "Borbe". Iza senzacionalnog otkrića uredništvo je skrupulozno stavilo znak pitanja, čitalac se ponada da će čitajući tekst zaključiti da li lider Demokratske stranke zaista prodaje vekovno ognjište, kad - teksta nigde nema! Sve što je "Borba" saznala o činu kupoprodaje koju bi g. Đinđić valjda u potaji da obavi, sve je na naslovnoj strani, sve je stalo u najavu. Ako g. Đinđić ima stan, onda valjda može i da ga proda. Bio bi sevap da mu vest sa naslovne strane "Borbe" (koju i mi, evo, prenosimo) dovede kupce kakve mu neka agencija za promet stanovima možda nikad ne bi ni našla. SAVEZ ZA PROMENE upriličio je u Pirotu potpisivanje peticije za ostanak Slobodana Miloševića na čelu države: "Više od 3000 Piroćanaca je bilo za smenu, a samo šestoro za ostanak na vlasti." ("Glas") GREJEM BLUIT, zamenik glavnog tužioca Međunarodnog tribunala u Hagu: "Ni Arkan [Željko Ražnatović] ni njegovi advokati nisu kontaktirali Tribunal oko moguće predaje." ŽELJKO RAŽNATOVIĆ, lider Stranke srpskog jedinstva: "Jedini moj pravni zastupnik je Đovani di Stefano, sa njim kontaktiram, a on pokušava da sazna za šta me Hag juri. Međutim, do danas mu nije pošlo za rukom da to otkrije, niti pak da vidi tu navodnu optužnicu. Verovatno zato što je reč o 'tajnoj' i 'fantomskoj' optužnici." BRATISLAVA MORINA, savezna ministarka za raseljena lica: "Kad se rodio JUL, smatrala sam da je časno biti u njoj, jer ona poštuje sve ljude, bez obzira na nacionalnu pripadnost, na socijalni status. JUL pre svega misli o ljudima, o čoveku, jako je human, i možda me to opredelilo da u poznim godinama [?] radim ovaj posao. Mogla sam da budem advokat, i mogla sam raditi posao koji bi mi davao više para, ali sam želela da na ovaj način mogu da pomognem ljudima." ("Svedok") IVAN, pevač [Gavrilović]: "Bolje da se priča da sam oženjen nego da sam peder, ili narkoman." ("TV Novosti") ĐORĐE MAMULA, član Demokratske stranke, kaže da je zbog neodazivanja na vojni poziv pokrenut postupak protiv 27.000 ljudi: "To je dva i po puta veći broj od zatvorskih kapaciteta u Srbiji. Vlast će morati da razmisli šta će raditi sa tolikim brojem osuđenika." ("Blic") MOMČILO MINIĆ, generalni direktor Pekabete i pristalica što kasnijeg otvaranja prodavnica: "Više je nego neracionalno terati ljude da, pre svega zimi, kada su stanovi i poslovne prostorije još hladne, kada je saobraćaj neuredan, ustaju 'sabajle' kako bi uslužili tek pokoju mušteriju, najčešće penzionere." Generalni "Pekabete" sugeriše čitaocima "Politike" da hleb kupuju po povratku sa posla i da se već jednom otresu navike na doručak u kojem dominira friški, netom ispečen hleb: "Šta nedostaje hlebu koji je kupljen dan ranije?" |