Premijera

Nevinost sa za�titom

Film Radomira R. Bela�evi�a "Tatin sin"

Radomir R. Bela�evi� ima svoje prete�e u srpsko/jugoslovenskoj kinematografiji ma kako to zvu�alo nakon gledanja njegovog filma (suvi�e uzak termin za autorov artefekat). Prva niska u bisernoj ogrlici jurodivih mogao bi da bude akrobata Dragoljub Aleksi�, kompletan autor najgledanijeg filma u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, "Nevinost bez za�tite" - od pa�vorka je kasnije profitirao Du�an Makavejev za kojeg su mnogi ube�eni da je autor originala a ne postmodernisti�ka kopija. I �ika Mika, Mihajlo Al. Popovi�, sa �a�icom prijatelja snimio je ono �to danas smatramo najboljim srpskim filmom izme�u dva velika rata; "Sa verom u Boga" je deo jedne druge pri�e, iako je jedan od kreatora koncepta "�tap i kanap". Sa Bela�evi�em bi pod ruku mogao da ide i Babi Pupu�ka, marksisti�no komi�ni junak Dimi�/�ijanovog "Kako sam sistematski uni�ten od idiota", a u istoriji i prostorima biv�e SFRJ zaostao je fotograf/kauboj iz Bjeljine Hari D�ekson, koji je ovekove�en u filmskom tkanju Karanovi�evog "Mirisa poljskog cve�a". Ina�e, Bela�evi�evo ozbiljnije pojavljivanje u doma�oj filmskoj javnosti i po�inje u vezi sa Sr�anom Karanovi�em i osporavanjem autorstva za pri�u filma "Vird�ina" (Radomir R. ka�e da je bio prvi, a sudski proces nikada nije zavr�en). Talentovani sineasta mlade generacije Dejan Ze�evi� napravio je od Bela�evi�a pravu "low fi" ikonu u �irili�nom "Gra�aninu Kejnu" devedesetih - "De�ak iz Junkovca".

Dok Ridli Skot snima basnoslovno skupu verziju pri�e o tome kako je pravi Kejn bio medijski magnat Randolf Herst, da se pozabavimo malo srpskim Kejnom iz okoline Lazarevca, g.Bela�evi�em. Ro�en je 31.12.1929. u Junkovcu u znaku jarca (31.12. je, recimo, i datum ro�enja Sr�ana Dragojevi�a). Vlasnik je ran�a i privatnog filmskog preduze�a "Studio Film". �estoki je protivnik pu�enja i pedofilije, a voli da igra u disko maniru uz srpsku folk muziku, da pije �estoka pi�a i startuje mlade i putene devojke, veruje u seks i povratak seljaka na selo. Vlasnik je i 12m2 vikendice na Crnogorskom primorju. Ima karijeru nau�nika, knji�evnika, dramskog pisca, a odnedavno i sineaste. R. Bela�evi� koji neodoljivo podse�a na aktuelnog gosta na�e zemlje g.Bima Singa, publicistu i predsednika "Pantera partije" (samo bez brade), gotovo i sam ne mo�e da prebroji sva svoja literarna dela, jer je pisanje razvio do ginisovske brzine tako da je poslednje romane ("Super pandur" ili "Poslednji voz") realizovao u intervalu od jedne do pet nedelja.

Okosnica filma "Tatin sin" je istoimena drama koja dvadeset godina nije izvedena na sceni �to je za autora bila poticajna frustracija. Kao i njegov "stru�ni roman" "Elektrotehnika za svakoga", "Tatin sin" je u isto vreme i film i esej (vrlo �ik i postmoderno). Okosnica pri�e su pute�estvije R. Bela�evi�a na konju Vitezu od rodnog Junkovca do Beograda sa ciljem da dramu "Tatin sin" postavi u Narodnom pozori�tu (a prona�ao je i sponzore iz inostranstva). Kao Don Kihot, on lagano zaboravlja na svoju prvobitnu misiju, pada pred dra�ima lepotica sa juga Srbije, zavodi ga pevanje specijalnog gosta filma Bore Drlja�e, pa se polagano transformi�e u savremenog Odiseja koji gotovo zaboravlja rodnu grudu pred Scilama i Haribdama velikog i sve manje belog grada.

Gledaju�i isklju�ivo filmskim parametrima film "Tatin sin" je najbli�e standardima video snimaka drugog dana velikih svatova, odnosno ispra�aja u vojsku ili bekstejd�a truba�kog nadmetanja u Gu�i. U strukturi se ose�a nevidljivo prisustvo Dejana Ze�evi�a, kao i u ironi�nim muzi�kim komentarima (Morikoneova muzika za vesterne Leona ili "Fla� Gordon", saundtrak grupe "Kvin"), ali je puno igraju�a du�ina od 90 minuta, optere�uju�a i za najdobronamernijeg gledaoca, svesnog kemp pristupa. Jedini pravi filmski profesionalac u Bela�evi�evoj introspekcijskoj skrivenoj kameri jeste ve�iti Mungos doma�e kinematografije g. Bata Paskaljevi�.

Ali napu�taju�i �isto filmske parametre, kulturolo�ko isevanje je kudikamo interesantnije i zabavnije. Najpre, sam naziv "Tatin sin" kod ve�ine �e biti shva�en kao prozivka samo jedne mogu�e adrese (simptomi su besna kola, �enske i pi�anje uz vetar, a u lice naroda koji posmatra). Kao i svaki zna�ajan umetnik, Bela�evi� je pretekao �ivot jer u njegovom filmu upravniku Narodnog pozori�ta se sprema smena. Ko ne veruje mo�e da vidi, a celokupan film je snimljen gotovo pre godinu dana!

Bela�evi�ev film jo� uvek tavori u getou video kasete, o�ekuju�i pomo� dr�ave (makar i u vidu pozajmice kako ka�e autor) da bi dospeo najpre na platna doma�ih festivala, zatim u redovnu distribuciju, a ko zna, mo�da i u beli svet, naravno samo na 35 mm filmskoj traci. Povla��ena publika je do sada mogla da ga vidi na projekcijama u "Domu Omladine" i Centru "Sava". Najsve�ija srpska filmska/video premijera ima�e naj�e��u konkurenciju u �ivotu koji je po�eo da se svakog dana sve vi�e nadme�e sa ma�tom i smislom za humor samog Bela�evi�a. Sve�ana otvaranja pontonskih mostova, neopatriotski songovi, modne revije inspirisane srpskom srednjovekovnom istorijom, igre na�ih ko�arka�a u fini�u prvenstva Evrope u ko�arci, mogli bi legitimno da postanu delovi kalambura zvanog "Tatin sin", a Bela�evi�evo intimno spu�tanje u kovitlac dnevne politike desio se u sceni jednog od retkih punokrvnih felacija u istoriji srpske kinematografije, kada Bela�evi� konstatuje kako to njegova dama radi bolje od Monike i �ini ga sre�nijim od Klintona.

�ilo Dorfles bi verovatno konstatovao kako je ki� umetnost sre�e gledaju�i Bela�evi�ev kompletno/autorski prvenac, a sam sedamdesetogodi�nji debitant bi verovatno citirao samog sebe kako "Svi filmovi imaju neku vrednost" �to je i moto "Tatinog sina". Kako �ete ga vi videti, kao "Nevinost bez za�tite", "Plasti�nog Isusa" ili novosrpski porno klasik "�umadijski grupnjak", ostaje u va�em gledala�kom zadovoljstvu, a strpljenje �e biti nagra�eno onim ose�anjem koje donosi �a�a mlakog piva, nakon dugog i vrelog dana na moru u�e Srbije, Adi Ciganliji.