Severna Irska

Mirovni proces zapao u �orsokak

Ozbiljna kriza ovoga puta nije po�ela tradicionalnim mar�em oran�ista kroz katoli�ke kvartove Portdauna ve� najavom AUP-a da �e bojkotovati regionalni parlament, kao i da �e lider AUP-a Dejvid Trimbl zamrznuti svoju funkciju prvog ministra. Uzrok: zulum se vi�e trpet' ne mo�e. Povod: IRA odbija da se razoru�a

Nije pro�lo ni mesec dana otkako su stanovnici Severne Irske (Alstera) shvatili da, bez su�tinske dramatizacije, postaju nezanimljivi ostatku sveta, a doma�i i ini komentatori bri�ni su ili veseli, ve� zavisno od preferencija. Ka�u: "mirovni proces propao", "nije bilo razumno o�ekivati nerazumno" i (li�ni favorit), "dobrodo�ao, rate". Da je re� o bulevaristici, mesta zabrinutosti ne bi bilo. Ovako, po�to se, prema svim kriterijumima, radi o vrlo ozbiljnim medijima, do�e vam da se zapitate, je li stvarno odzvonilo Good Friday-u (Dobri Petak), kako na Ostrv(lj)u zovu mirovni sporazum, sklopljen aprila 1998. godine, izme�u predstavnika svih alsterskih politi�kih faktora, pod dirigentskom palicom biv�eg ameri�kog senatora D�ord�a Mi�ela, uz neizbe�no pokroviteljstvo predsednika Bila Klintona, britanskog premijera Tonija Blera i njegovog irskog kolege Bertija Aherna.

Ozbiljna kriza, u to nema sumnje, ovoga puta nije po�ela tradicionalnim mar�em oran�ista (protestanata) kroz katoli�ke kvartove Portdauna, mada je i toga bilo, ve� najavom Alsterske unionisti�ke partije, najja�e protestantske politi�ke snage, da �e bojkotovati regionalni parlament, kao i da �e lider AUP-a Dejvid Trimbl zamrznuti svoju funkciju prvog ministra. Uzrok: zulum se vi�e trpet' ne mo�e. Povod: Irska republikanska armija (IRA) odbija da se razoru�a. Re�eno - u�injeno. Mediji su potez AUP-a odmah krstili "zauzimanjem �vrstog stava", "udaljavanjem od zvani�nog Londona", te pritiskom na �in Fejn, politi�ko krilo IRA-e. Sam Trimbl promovisan je u heroja mirovnog procesa, borca za bolje sutra. Uz AUP ubrzo je stala Partija demokratskih unionista sve�tenika Iana Pejzija, koji je oduvek bio protiv mira sa katolicima, �to pozitivno uti�e na njegov politi�ki rejting, pa sad imamo besmislenu situaciju u kojoj jedan laureat Nobelove nagrade za mir i jedan ratnohu�ka� (preterano je napisati fa�ista, jer bih da verujem da takva ideologija ne postoji na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva) brane ono �to se, prema njihovim izjavama, odbraniti ne mo�e i ne treba. Zajedno, protiv katolika koji su sasvim slu�ajno i partneri u mirovnom sporazumu.

Me�utim, ne smeju se gajiti iluzije: ni katolici nisu cve�ke. Podeljeni izme�u radikalnih simpatizera IRA-e, odnosno �in Fejna, koji uvek znaju �ta �ele, ali naj�e��e to ne �ele, i "umerenjaka" oko Partije socijaldemokrata i nacionalista D�ona Hjuma, koji stra�no �ele, samo ne znaju �ta, katolici podr�avaju GF isklju�ivo kad ih na to nagovore kompatrioti iz Sjedinjenih Dr�ava. Zato je i jedno ubistvo umalo poni�tilo sve mirovne napore u poslednjih trideset godina.

EGZEKUCIJA: Dakako, ne treba, kao �to neki rade, �ekati desetine le�eva kako bi se u javnost iza�lo sa priznanjem da je proces u krizi. To je posve jednostavno, ni�ta ne boli. Uostalom, mirovni proces nije proces ako ne do�ivi krize, ali podatak da se radi o usamljenom slu�aju budi sumnje. Kao da su svi samo �ekali da se ne�to dogodi, pa da mogu da obustave primenu sporazuma, optu�e jedni druge i povuku se natrag u svoje rovove.

Usamljen ili ne, slu�aj dvadesetdvogodi�njeg �arlsa Beneta uzbudio je duhove. Le� je prona�en u petak ujutro iza jednog kluba, u katoli�kom kraju Put vodopada, u zapadnom Belfastu. Pucano je iz neposredne blizine, sa manje od 30 centimetara, jednom, u potiljak. Prema nalazu ve�taka, smrt je nastupila momentalno. Televizijski snimci sa lica mesta pokazuju be�ivotno telo u lokvi krvi, sa rukama vezanim na le�ima. Niko do sada nije preuzeo odgovornost za ubistvo (preciznije: likvidaciju, odnosno d�elatsku egzekuciju) mladog katolika. �in Fejn je u subotu saop�tio da je Benet bio njihov aktivista, ali da oni ne�e jednostrano iza�i iz pregovora, koji, istina, nisu ni po�eli, mada se o njima poslednjih dana neprestano govori.

Mi�elov mirovni sporazum zapao je u nere�ive probleme jo� u oktobru pro�le godine. IRA je tada, izme�u redova, ukazala da nema nameru da se odrekne vojnog potencijala, sve dok se i poslednji protestantski Ulster platoon ne razoru�a, iako je, prema GF-u, predvi�eno da se sve paravojne grupe demilitarizuju simultano, u nekoliko faza. Unionisti su to do�ekali prili�no nevoljno, do�lo je do skandala oko tajnih isporuka automatskih pu�aka obema stranama i, naravno, do nepo�tovanja rokova. Taman se u�inilo da su se strasti smirile, kad je londonski "Dejli mejl" utvrdio da ameri�ki Federalni istra�ni biro tajno snabdeva IRA-u. Nekoliko dana kasnije, FBI je otkrio tovar �vercovanog oru�ja na Floridi namenjen Kraljevskim pozornicima (u policijskom smislu) Alstera, vode�oj unionisti�koj paravojnoj formaciji.

REVIZIJA: Najavljena revizija GF-a mogla bi su�tinski izmeniti svakodnevicu Alstera, pod uslovom da se bespogovorno implementira. IRA bi se, kona�no, obavezala na razoru�anje, a ne demilitarizaciju (Va�ington nije izmislio leksi�ke za�koljice zbog U�K), i pristala na u�e��e u izvr�noj vlasti. Zauzvrat, svi njeni pripadnici i simpatizeri bili bi amnestirani, Trimbl je na�elno spreman da proguta ponos i ponudi im resore u svom kabinetu, u kome bi valjda u�estvovao i Hjum, s kojim je podelio fond Nobelove nagrade. Protestantske paravojne grupe postale bi pro�lost, London i Dablin prijateljske metropole itd. Pod uslovom da se bespogovorno implementira. U suprotnom, eto nama novih trideset godina sofisticiranog terorizma, taman da i potomci do�ive paniku u londonskom "tjubu" kad neko ka�e "bomba".

Procenjuju�i verovatnost ostvarenja jednog od dva scenarija, svi mahom previ�aju da su GF kreirali Klinton, Bler i Ahern, dakle svi zainteresovani me�unarodni faktori zajedno. Dogodi li se da mirovni proces propadne (revizija nije isto �to i propast, ve� se tretira kao neophodna modifikacija), njihove pozicije bi�e ozbiljno uzdrmane, svakog iz razli�itih razloga. Stoga ne bi trebalo da �udi odluka, recimo, ameri�kog predsednika da organizuje novi samit, odnosno britanskog i irskog premijera da pot�ine neposlu�ne alsterske lidere. Na kraju, oni to �ele, mogu i - moraju.