Rusija

Bedni, ali to ne priznaju

Zvani�na dr�avna statistika daje "iskrenije" odgovore nego istra�ivanja nezavisnih instituta o socijalnom stanju nacije: prva tvrdi da svih 37,7 odsto gra�ana "�ivi" u bedi, a druga pokazuju da 92 od 100 ispitanika smatra da je situacija u zemlji krizna ili na ivici katastrofe

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Sela Kozlovo i Tekstilj��ik su poslednje par�e slobodne teritorije posle koje po�inje zabranjena zona lova�ko-rekreativnog centra "Zavidovo", jo� u sovjetsko vreme omiljeno mesto za odmor pripadnika vladaju�eg vrha i stoga nepristupa�no obi�anom svetu. Kao svojevremeno, recimo, Bre�njev, i Boris Jeljcin voli da navrati u svoju rezidenciju "Rus", u krugu zavidsovskog kompleksa, udaljenom na 101 kilometar od Moskve. Kako je u Zavidovu, mo�e samo da se zami�lja, a to kako je u Kozlovu i Tekstilj��iku znaju �irom Rusije. Tako je gotovo svugde.

Ljudi i danas pri�aju o �ali u�enika devetog razreda (ko�tala ga je izbacivanja iz �kole), koji je na tarabama i svim banderama u selu Kozlovo izlepio objavu: "Zbog ukinute tople vode, isklju�enog gasa, nesta�ice novca i prehrambenih prizvoda u prodavnicama, selo Kozlovo se zatvara!" Upla�eni za sudbinu sela, Kozlovljani su se obratili miliciji, koja je u tome naslutila diverziju, imaju�i u vidu prvog suseda - Zavidovo, odnosno predsedni�ku rezidenciju, mada nije postojala opasnost da �e Jeljcin videti objavu, s obzirom na to da je u "Rus" stizao helikopterom. �aljivd�ija je, po rukopisu, brzo bio otkriven i odgovaraju�e "nagra�en". Pri�aju�i o tome, ljudi se sada �ude sebi kako su mogli da dignu takvu uzbunu - jer toplu vodu i gas nikada nisu ni imali. Danas na takvu objavu niko ne bi obratio pa�nju. Cela unutra�njost Rusije je na svoj na�in jedno veliko Kozlovo.

Zaposleni u tekstilnoj fabrici u selu, jedinoj privredi u celom okrugu, iako je on svojevrstan izlog, takore�i pred o�ima ruske svakojake elite koja pose�uje Zavidovo, nisu primili plate od po�etka godine, iako one nisu ne�to naro�ito velike - tek 300-400 rubalja. Ali su zato ovih dana primili akontaciju, svaki po 50 rubalja, �to iznosi 2,05 dolara (istina je: samo dva USD dolara i pet centi!). �to je opet su�ta slika i prilika cele Rusije, izvan megapolisa Moskve i Sankt Peterburga.

Takvo stanje potvr�uju i najnovija ispitivanja socijalno-politi�kog raspolo�enja, koje ovog leta ne karakteri�e - ina�e uobi�ajeno za ovo doba godine - popu�tanje napetosti u dru�tvu. Naprotiv, prete�na ve�ina stanovnika Rusije ocenjuje situaciju u zemlji kao kriznu (53 odsto) ili katastrofalnu (39 odsto).

MLADI SE NE PREDAJU: Takvo uverenje je zahvatilo sve oblasti Rusije, sve socijalne grupacije i sve uzraste, izuzimaju�i mlade (do 25 godina), koji se "vrlo spokojno" ili ravnodu�no odnose prema svemu �to se oko njih zbiva. Nasuprot toj op�toj sklonosti da se na stvarnost, pa i na budu�nost, gleda kroz tamne nao�ari, karakteristi�no je da je od pro�log do ovog jula znatno opao udeo stanovnika koji o�ekuju pribli�avanje katastrofe. Takvi su pro�le jeseni �inili polovinu stanovni�tva, u januaru 59 odsto, u aprilu 46, a sada samo 39 odsto.

Sve u svemu, samo svaki peti gra�anin Rusije ima razloga da se ose�a "bolje sutra nego danas", dok je vi�e od polovine njenih stanovnika istinski i s razlogom zabrinuto za svoju sutra�njicu. A pri tome je svaki sedmi - apati�an. Takvi se naj�e��e sre�u me�u stanovnicima sela (zato se i ka�e da seljani Kozlova danas ne bi naseli nikakvoj �ali, kao pre dve godine), nezaposlenima i penzionerima. Na suprotnoj strani skale su "novi poslovni ljudi" i studenti, koje u ve�ini karakteri�u i vera i optimizam.

Op�te raspolo�enje i zabrinutost ne samo za li�nu sudbinu ve� i za sudbinu dr�ave uzrokovani su stanjem i zbivanjima u visokoj politici i posledicama koje oni imaju na �ivot obi�nih ljudi.

Tu sliku nimalo nije izmenilo ni formiranje nove vlade, sa Sergejem Stepa�inom na �elu (pet odsto veruje da �e oni uspeti da pobolj�aju stanje, 36 misli da �e sve i dalje biti isto, a 22 odsto je sigurno da �e se situacija pogor�ati). I stvar nije u li�nosti premijera i glavnih ministara, ve� u niskom stepenu poverenja nacije u mogu�nosti vlade kao takve da zaustavi negativne tendencije i tokove okrene u pozitivnom smeru.

NIJE SVE TAKO CRNO: Zvani�no, kako to dr�ava ra�una, prema podacima Ruske agencije (biv�eg Dr�avnog komiteta) za statistiku, 37,7 stanovnika Rusije �ivi bedno. Prema podacima Fonda "Javno mnjenje", me�utim, samo 30 odsto gra�ana sebe smatra bednima. Analiti�ari ove institucije tu razliku obja�njavaju gordo��u gra�ana: neki �ive bedno, i jo� gore, ali su ponositi i to ne �ele da priznaju ni sebi ni drugima.

Sli�no je i sa tzv. srednjom klasom pod ovim podnebljem: �ovek je i du�an, ni�ta mu ne polazi za rukom, plata, ako je ima, po pravilu je mala ili je ne prima, ali svejedno on se smatra pripadnikom srednje klase, zato �to ima auto (nema veze �to je na izdisaju) i vikendicu (nije va�no sto je u ru�evnom stanju). Pro�log leta, pre avgustovskog finansijskog kraha, svaki peti gra�anin je sebe ubrajao u srednju klasu, a danas svaki �esti.

Postojanje srednje klase u Rusiji posebno je istra�ivao Ruski nezavisni institut za socijalne i nacionalne probleme, koji je na osnovu ispitivanja u jedanaest socijalnih grupa, od rudara i tehni�ke inteligencije, preko profesora i prodavaca, do slu�benika i oficira, zaklju�no sa penzionerima, studentima i nezaposlenima, do�ao do odgovora da takva klasa postoji.

Nije ba� mnogobrojna, sa karakteristikama koje se znatno razlikuju od zapadnih, posebno �to se ti�e visine prihoda, ali ipak postoji. Na primer, u rusku srednju klasu spadaju i porodice u kojima mese�ni prihod po �lanu nije manji od 1000 rubalja (41 dolar). U Rusiji se ova drasti�na neuporedivost tog pokazatelja sa zapadnim merilima obja�njava dodatnim kriterijumima na osnovu kojih se ovde formira pripadnost "srednjoj klasi", dru�tveni status, stepen obrazovanja, profesija. Kako profesor univerziteta, na primer, mo�e da ne pripada srednjoj klasi, iako �ivi bedno!

Prema podacima pomenutog instituta, prose�an mese�ni prihod po �lanu porodice, u grupi koja sebe smatra "materijalno visoko obezbe�enom", iznosi 5940 rubalja (245 dolara ili 495 maraka). Prose�an mese�ni prihod pripadnika "srednje klase", srednje obezbe�enog gra�anina je 1250 rubalja (51 dolar, odnosno 104 marke), nedovoljno obezbe�enog ili siroma�nog 600 (24 dolara ili 50 maraka), a onog koji smatra da �ivi na granici bede samo 400 rubalja (16 dolara ili 33 marke). Karakteristi�no je da je pro�logodi�nja kriza pogodila, iako ne jednako, i bogate i bedne, a najvise srednjestoje�e. Mnogi iz ove poslednje grupe pre�li su u grupu "bednih" ili "na ivici bede".

NA 71. MESTU U SVETU: U ovogodi�njem izve�taju Programa razvoja Ujedinjenih nacija (UNDP) o kvalitetu �ivota u svetu (Human Development Report) Rusija je pro�la bolje nego pro�le godine: sa 72. sko�ila je na 71. mesto. Od biv�ih sovjetskih republika bolje od nje se kotiraju samo dve balti�ke - Estonija (54) i Litvanija (62), kao i Belorusija (60), dok su sve ostale, uklju�uju�i azijske i kavkaske, kao Turkmenija ili Gruzija, kojima je u sovjetskoj eri sigurno bilo mnogo bolje nego samoj Rusiji, daleko iza nje, kao i cela Afrika.

Tabela na kojoj su 174 zemlje, sastavljena je na osnovu "korpe" slede�ih pokazatelja: prose�an prihod stanovni�tva, kvalitet obrazovanja i zdravstvene i socijalne za�tite, �anse su za ispunjenje �ivotnih ambicija i pretpostavljeni �ivotni vek gra�ana. Najbolja zemlja za �ivot ve� �estu godinu je Kanada, a za njom slede Norve�ka i SAD. Kad bi udeo bednih bio primaran, Amerika ne bi daleko odmakla od Rusije (vi�e od 20 odsto, prema ovda�njih 30), ali to je Moskvi slaba uteha.

Od biv�ih jugoslovenskih republika najbolje stoji, na 33. mestu, Slovenija (ona je i prva me�u svim zemljama biv�eg socijalisti�kog lagera, bolja od �e�ke - 36, Slova�ke - 42, Poljske - 44. Ili Ma�arske - 47. na tabeli). Hrvatska je 55, a Makedonija 73. Uzgred, Kuba i Libija su zauzele relativno visoka mesta - 58. i 66, dok je Irak pao vrlo nisko - tek je 125.

Analiti�ari UN-a su potpuno presko�ili sada�nju Jugoslaviju, isto kao i Avganistan i Severnu Koreju i nijednu od njih nisu ni uvrstili u tabelu.

U pore�enju sa sli�nim istra�ivanjima od pre godinu dana, ovogodi�nje je pokazalo da je u orijentaciji stanovni�tva na budu�nost, u o�ekivanjima i nadama ljudi, do�lo do velike promene. Ako su ranije prevladavale "visoke te�nje" i ljudi svoju sudbinu vezivali za glavni cilj op�tenacionalnog napretka za preobra�aj, obnovu Rusije kao velike dr�ave (duhovno i moralno), sada su ma�tanja ve�ine usmerena na efemerne stvari - mo�e li Rusija da sa�uva stabilnost, mo�e li se u ovim uslovima pristojno �iveti?

U stvari, isti�u sociolozi, ljude brine ono �to nikoga u iole normalnom dru�tvu ne bi smelo da brine. Me�utim, dodaju oni, za razliku od normalnih zemalja, u Rusiji je to pitanje opstanka i pre�ivljavanja.