Rusija

Bedni, ali to ne priznaju

Zvanična državna statistika daje "iskrenije" odgovore nego istraživanja nezavisnih instituta o socijalnom stanju nacije: prva tvrdi da svih 37,7 odsto građana "živi" u bedi, a druga pokazuju da 92 od 100 ispitanika smatra da je situacija u zemlji krizna ili na ivici katastrofe

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Sela Kozlovo i Tekstiljščik su poslednje parče slobodne teritorije posle koje počinje zabranjena zona lovačko-rekreativnog centra "Zavidovo", još u sovjetsko vreme omiljeno mesto za odmor pripadnika vladajućeg vrha i stoga nepristupačno običanom svetu. Kao svojevremeno, recimo, Brežnjev, i Boris Jeljcin voli da navrati u svoju rezidenciju "Rus", u krugu zavidsovskog kompleksa, udaljenom na 101 kilometar od Moskve. Kako je u Zavidovu, može samo da se zamišlja, a to kako je u Kozlovu i Tekstiljščiku znaju širom Rusije. Tako je gotovo svugde.

Ljudi i danas pričaju o šali učenika devetog razreda (koštala ga je izbacivanja iz škole), koji je na tarabama i svim banderama u selu Kozlovo izlepio objavu: "Zbog ukinute tople vode, isključenog gasa, nestašice novca i prehrambenih prizvoda u prodavnicama, selo Kozlovo se zatvara!" Uplašeni za sudbinu sela, Kozlovljani su se obratili miliciji, koja je u tome naslutila diverziju, imajući u vidu prvog suseda - Zavidovo, odnosno predsedničku rezidenciju, mada nije postojala opasnost da će Jeljcin videti objavu, s obzirom na to da je u "Rus" stizao helikopterom. Šaljivdžija je, po rukopisu, brzo bio otkriven i odgovarajuće "nagrađen". Pričajući o tome, ljudi se sada čude sebi kako su mogli da dignu takvu uzbunu - jer toplu vodu i gas nikada nisu ni imali. Danas na takvu objavu niko ne bi obratio pažnju. Cela unutrašnjost Rusije je na svoj način jedno veliko Kozlovo.

Zaposleni u tekstilnoj fabrici u selu, jedinoj privredi u celom okrugu, iako je on svojevrstan izlog, takoreći pred očima ruske svakojake elite koja posećuje Zavidovo, nisu primili plate od početka godine, iako one nisu nešto naročito velike - tek 300-400 rubalja. Ali su zato ovih dana primili akontaciju, svaki po 50 rubalja, što iznosi 2,05 dolara (istina je: samo dva USD dolara i pet centi!). Što je opet sušta slika i prilika cele Rusije, izvan megapolisa Moskve i Sankt Peterburga.

Takvo stanje potvrđuju i najnovija ispitivanja socijalno-političkog raspoloženja, koje ovog leta ne karakteriše - inače uobičajeno za ovo doba godine - popuštanje napetosti u društvu. Naprotiv, pretežna većina stanovnika Rusije ocenjuje situaciju u zemlji kao kriznu (53 odsto) ili katastrofalnu (39 odsto).

MLADI SE NE PREDAJU: Takvo uverenje je zahvatilo sve oblasti Rusije, sve socijalne grupacije i sve uzraste, izuzimajući mlade (do 25 godina), koji se "vrlo spokojno" ili ravnodušno odnose prema svemu što se oko njih zbiva. Nasuprot toj opštoj sklonosti da se na stvarnost, pa i na budućnost, gleda kroz tamne naočari, karakteristično je da je od prošlog do ovog jula znatno opao udeo stanovnika koji očekuju približavanje katastrofe. Takvi su prošle jeseni činili polovinu stanovništva, u januaru 59 odsto, u aprilu 46, a sada samo 39 odsto.

Sve u svemu, samo svaki peti građanin Rusije ima razloga da se oseća "bolje sutra nego danas", dok je više od polovine njenih stanovnika istinski i s razlogom zabrinuto za svoju sutrašnjicu. A pri tome je svaki sedmi - apatičan. Takvi se najčešće sreću među stanovnicima sela (zato se i kaže da seljani Kozlova danas ne bi naseli nikakvoj šali, kao pre dve godine), nezaposlenima i penzionerima. Na suprotnoj strani skale su "novi poslovni ljudi" i studenti, koje u većini karakterišu i vera i optimizam.

Opšte raspoloženje i zabrinutost ne samo za ličnu sudbinu već i za sudbinu države uzrokovani su stanjem i zbivanjima u visokoj politici i posledicama koje oni imaju na život običnih ljudi.

Tu sliku nimalo nije izmenilo ni formiranje nove vlade, sa Sergejem Stepašinom na čelu (pet odsto veruje da će oni uspeti da poboljšaju stanje, 36 misli da će sve i dalje biti isto, a 22 odsto je sigurno da će se situacija pogoršati). I stvar nije u ličnosti premijera i glavnih ministara, već u niskom stepenu poverenja nacije u mogućnosti vlade kao takve da zaustavi negativne tendencije i tokove okrene u pozitivnom smeru.

NIJE SVE TAKO CRNO: Zvanično, kako to država računa, prema podacima Ruske agencije (bivšeg Državnog komiteta) za statistiku, 37,7 stanovnika Rusije živi bedno. Prema podacima Fonda "Javno mnjenje", međutim, samo 30 odsto građana sebe smatra bednima. Analitičari ove institucije tu razliku objašnjavaju gordošću građana: neki žive bedno, i još gore, ali su ponositi i to ne žele da priznaju ni sebi ni drugima.

Slično je i sa tzv. srednjom klasom pod ovim podnebljem: čovek je i dužan, ništa mu ne polazi za rukom, plata, ako je ima, po pravilu je mala ili je ne prima, ali svejedno on se smatra pripadnikom srednje klase, zato što ima auto (nema veze što je na izdisaju) i vikendicu (nije važno sto je u ruševnom stanju). Prošlog leta, pre avgustovskog finansijskog kraha, svaki peti građanin je sebe ubrajao u srednju klasu, a danas svaki šesti.

Postojanje srednje klase u Rusiji posebno je istraživao Ruski nezavisni institut za socijalne i nacionalne probleme, koji je na osnovu ispitivanja u jedanaest socijalnih grupa, od rudara i tehničke inteligencije, preko profesora i prodavaca, do službenika i oficira, zaključno sa penzionerima, studentima i nezaposlenima, došao do odgovora da takva klasa postoji.

Nije baš mnogobrojna, sa karakteristikama koje se znatno razlikuju od zapadnih, posebno što se tiče visine prihoda, ali ipak postoji. Na primer, u rusku srednju klasu spadaju i porodice u kojima mesečni prihod po članu nije manji od 1000 rubalja (41 dolar). U Rusiji se ova drastična neuporedivost tog pokazatelja sa zapadnim merilima objašnjava dodatnim kriterijumima na osnovu kojih se ovde formira pripadnost "srednjoj klasi", društveni status, stepen obrazovanja, profesija. Kako profesor univerziteta, na primer, može da ne pripada srednjoj klasi, iako živi bedno!

Prema podacima pomenutog instituta, prosečan mesečni prihod po članu porodice, u grupi koja sebe smatra "materijalno visoko obezbeđenom", iznosi 5940 rubalja (245 dolara ili 495 maraka). Prosečan mesečni prihod pripadnika "srednje klase", srednje obezbeđenog građanina je 1250 rubalja (51 dolar, odnosno 104 marke), nedovoljno obezbeđenog ili siromašnog 600 (24 dolara ili 50 maraka), a onog koji smatra da živi na granici bede samo 400 rubalja (16 dolara ili 33 marke). Karakteristično je da je prošlogodišnja kriza pogodila, iako ne jednako, i bogate i bedne, a najvise srednjestojeće. Mnogi iz ove poslednje grupe prešli su u grupu "bednih" ili "na ivici bede".

NA 71. MESTU U SVETU: U ovogodišnjem izveštaju Programa razvoja Ujedinjenih nacija (UNDP) o kvalitetu života u svetu (Human Development Report) Rusija je prošla bolje nego prošle godine: sa 72. skočila je na 71. mesto. Od bivših sovjetskih republika bolje od nje se kotiraju samo dve baltičke - Estonija (54) i Litvanija (62), kao i Belorusija (60), dok su sve ostale, uključujući azijske i kavkaske, kao Turkmenija ili Gruzija, kojima je u sovjetskoj eri sigurno bilo mnogo bolje nego samoj Rusiji, daleko iza nje, kao i cela Afrika.

Tabela na kojoj su 174 zemlje, sastavljena je na osnovu "korpe" sledećih pokazatelja: prosečan prihod stanovništva, kvalitet obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, šanse su za ispunjenje životnih ambicija i pretpostavljeni životni vek građana. Najbolja zemlja za život već šestu godinu je Kanada, a za njom slede Norveška i SAD. Kad bi udeo bednih bio primaran, Amerika ne bi daleko odmakla od Rusije (više od 20 odsto, prema ovdašnjih 30), ali to je Moskvi slaba uteha.

Od bivših jugoslovenskih republika najbolje stoji, na 33. mestu, Slovenija (ona je i prva među svim zemljama bivšeg socijalističkog lagera, bolja od Češke - 36, Slovačke - 42, Poljske - 44. Ili Mađarske - 47. na tabeli). Hrvatska je 55, a Makedonija 73. Uzgred, Kuba i Libija su zauzele relativno visoka mesta - 58. i 66, dok je Irak pao vrlo nisko - tek je 125.

Analitičari UN-a su potpuno preskočili sadašnju Jugoslaviju, isto kao i Avganistan i Severnu Koreju i nijednu od njih nisu ni uvrstili u tabelu.

U poređenju sa sličnim istraživanjima od pre godinu dana, ovogodišnje je pokazalo da je u orijentaciji stanovništva na budućnost, u očekivanjima i nadama ljudi, došlo do velike promene. Ako su ranije prevladavale "visoke težnje" i ljudi svoju sudbinu vezivali za glavni cilj opštenacionalnog napretka za preobražaj, obnovu Rusije kao velike države (duhovno i moralno), sada su maštanja većine usmerena na efemerne stvari - može li Rusija da sačuva stabilnost, može li se u ovim uslovima pristojno živeti?

U stvari, ističu sociolozi, ljude brine ono što nikoga u iole normalnom društvu ne bi smelo da brine. Međutim, dodaju oni, za razliku od normalnih zemalja, u Rusiji je to pitanje opstanka i preživljavanja.