�panija

Kandidat iz "drugog poku�aja"

Posle ostavke Hose Borelja, pobednika na internim preliminarnim izborima aprila pro�le godine, �panski socijalisti su za rivala Hose Mariji Asnaru ipak odredili Hoakina Almunija, generalnog sekretara PSOE

Od ostavke do kandidata - takav je, najkra�e, bio put Hoakina Almunije, generalnog sekretara spanskih socijalista (PSOE) - od "pora�enog" do "pobednika". Posle izbora na mesto generalnog sekretara partije i posebno posle decidiranog izja�njenja Felipea Gonzalesa da "ne�e biti kandidat na narednim parlamentarnim izborima", socijalisti su odlu�ili da svog kandidata izaberu putem primarnih izbora. Kandidaturu su krajem marta 1998.

podneli Almunija i Hose Borelj, katalonski politi�ar pro�panske orijentacije. Uprkos otvorenoj podr�ci Gonzalesa, Solane i ostalih "barona" (najuticajnijih �lanova PSOE), na glasanju 24. marta pobedio je Hose Borelj sa 55,1 odsto glasova, dok je Almunija dobio 44,6 odsto.

Iznena�enje je bilo poprili�no, ali shodno pravilima demokratije rezultat je sportski prihva�en i Borelj je krenuo u trku bez mnogo izgleda da je dobije, jer je vlada Hose Marie Asnara u svim anketama dobro stajala.

Pora�eni Almunija je pomi�ljao na ostavku, ali je posle sastanka sa Boreljom i podr�ke koju je dobio sa svih strana odlu�io da ostane na mestu generalnog sekretara i pomogne kandidaturu Borelja. Po�etkom maja Federalni komitet jednoglasno (234 �lana) i zvani�no promovi�e Borelja u kandidata za Monklou.

Ne�to vi�e od 14 meseci kasnije, 24. jula 1999, isti taj Federalni komitet odlu�io je, sa devet neva�e�ih glasova, da kandidat PSOE ipak bude Hoakin Almunija....

�ta se dogodilo u me�uvremenu?

"Efekat Borelj", koji je odmah posle primarnih izbora doneo dosta politi�kih poena socijalistima, po�eo je vremenom da slabi, jer se ispostavilo da Borelj nije kadar da se ozbiljnije suprotstavi Asnaru koji je glatko dobio prvi direktni duel u Parlamentu 12. i 13. maja 1998, kada se debatovalo o "stanju nacije".

PRIVID: Prve razlike izme�u Borelja i Almunija, iza koga su stajali najja�i ljudi partije, ubrzo su po�ele da izbijaju u prvi plan, sve vi�e se govori o "boreljistima" i "partijskom aparatu", a 30. avgusta 1998.

Almunija �alje direktnu poruku Borelju, rekavi�i mu da "treba da zaboravi naviku da o svemu govori u svakom trenutku" i da bi bolje bilo da se posveti "obja�njavanju svog projekta vladavine iz palate Monkloa".

U novembru, na mitingu u Armilji kod Granade, dominira privid jedinstva; Borelj izjavljuje da je Almunija "njegov prvi saradnik" ali "�ef iz senke"; Felipe Gonzales, sastaje se 18. novembra , odvojeno, sa obojicom u nastojanju da pomiri sve ve�e razlike.

Posle perioda zati�ja, u maju ove godine, ime Hose Borelja po�inje da se pojavljuje u vezi sa aferom u kojoj su glavni akteri dvojica inspektora ministasrtva finasija iz vremena kada je on bio ministar.

Iako on sam nije direktno ume�an u aferu podmi�ivanja i utaje poreza, vladaju�i PP (Narodna partija) ne propu�ta priliku da ga diskredituje. Iako ga partijski drugovi brane i podr�avaju posle kritike koju mu je izrekao Robles Fraga, portparol socijalista u Parlamentu, povodom predloga zakona o "kontroli Parlamenta u slu�aju me�unarodnih sukoba" (povodom doga�aja na Kosovu), uz dodatak da ne u�iva podr�ku Almunija i Gonzalesa, Hose Borelj je 14. maja podneo ostavku na mesto kandidata za premijera.

Tako se krug zatvorio. Trebalo je izabrati novog kandidata i Almunija nije bilo te�ko ubediti. Pristao je da se suprotstavi Asnaru, ohrabren rezultatima koje su socijalisti postigli na izborima za Evropski parlament (i nekim lokalnim) 13. juna. Kao tri primarna cilja Almunija je istakao "uspostavljanje reda u autonomijama", pravedniju raspodelu "vi�ka" prihoda od rastu�e ekonomije i dinamizaciju mirovnog procesa u Baskiji. Me�utim, jasno mu je da za dobijanje izbora nisu dovoljni samo glasovi socijalista i njihovih simpatizera:

"Da bismo pobedili, treba nam milion glasova 'ostalih', a zato nam je potreban duh iz 1982", rekao je Almunija, podse�aju�i na vreme kada su socijalisti osvojili vi�e od 10 miliona glasova, �to se nikada u kratkoj istoriji �panske demokratije vi�e nije ponovilo.