Vajmar

Ro�endan

Vajmar, grad koji Nemcima budi uspomene na njihove najslavnije, ali i najmra�nije trenutke pro�losti, ovih dana obele�ava dvesta pedesetu godi�njicu od ro�enja jednog od najve�ih vajmarskih sinova Johana Volfganga Getea. Ovaj grad je tako�e odabran i za kulturnu prestonicu Evrope za 1999. godinu.

Iz grada su uklonjeni tragovi komunisti�ke pro�losti, katedrale su obnovljene a fasade okre�ene. U Vajmaru su �iveli i Ni�e i �iler, tako�e je i rodno mesto dizajnerskog pravca Bauhausa, ali je i kom�iluk zloglasnog nacisti�kog logora Buhenvald u kome je izme�u 1937. i 1945. pogubljeno vi�e od pedeset hiljada ljudi. Zato su i pripreme za proslavu Geteovog ro�endana obele�ene me�avinom ose�anja, jer podse�a na krajnosti nema�ke istorije - na uzvi�enu nema�ku kulturu sa jedne, i najprizemnije divlja�tvo sa druge strane. Geteovi crte�i izlo�eni su na zidovima logora Buhenvald. �ilerova ku�a odabrana je za izlo�bu o stradanju venecijanskih Jevreja. Ovakve manifestacije u kulturnoj prestonici Evrope nisu svi Nemci blagonaklono do�ekali. "Vajmar je mitsko mesto, na� Jerusalim", izjavio je "Njujork tajmsu" Folkhard Knige, direktor memorijalnog kompleksa Buhenvald. "Ono �to poku�avamo da u�inimo je da mit razdvojimo od istorije, ali i da poka�emo da se pri�e o Vajmaru i Buhenvaldu prepli�u. Na�e vi�enje proslave razbesnelo je ljude iz Dru�tva Gete, ali mi smo svesni da je ovaj proces neizbe�no bolan."

Gaisal

Sudar

Spasila�ke ekipe izvukle su 223 tela iz skrhanih kompozicija vozova koji su se �eono sudarili u ponedeljak na severoistoku Indije, oko petsto kilometara severno od Kalkute. Strahuje se da se ispod gomile zgnje�enog metala nalazi jo� preko dve stotine �rtava, ali i da nema pre�ivelih. Vozovi, u kojima je ukupno bilo preko dve i po hiljade putnika, kretali su se brzinom od oko 80 km na �as, a sudar je prouzrokovao i po�ar u kome je izgorelo vi�e stotina putnika. Za sada su stru�njaci uspeli da identifikuju tek 22 �rtve, jer su za identifikaciju ostalih tela neophodne ozbiljne i pedantne forenzi�ke metode. �ak su i iskusni istra�itelji sudske medicine bili zgro�eni prizorom: "Oguglali smo na le�eve, vi�amo ih svakog dana, ali ovako ne�to niko od nas jo� nije video", izjavio je dr Sing privatnoj televiziji Star.

Jedini zvuci koji su se �uli prilikom spasila�ke akcije bilo je jecanje pre�ivelih i rodbine poginulih. �rtve jedne od najtragi�nijih �elezni�kih nesre�a u Indiji bili su mahom vojnici koji su putovali za Asam, dr�avu na severoistoku zemlje u kojoj besni gerilski rat. "�uo sam ekploziju i vagon se propeo, kao avion kad uzle�e. Zatim se uz tresak spustio", se�a se �etri, kuvar u vagon restoranu. Zvani�nici tvrde da je uzrok nesre�e "ljudski faktor" i da se iz za sada nepoznatih razloga jedan od vozova na�ao na pogre�nim �inama. Ministar �eleznice Niti� Kumar najavio je ostavku. Povodom tragedije u Indiji sau�e��e indijskoj vladi uputili su ameri�ki predsednik Bil Klinton sa suprugom Hilari i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan. Razmere ove tragedije nagnale su zvani�nike indijske vlade da pobolj�aju uslove �elezni�kog saobra�aja u kome godi�nje �ivot izgubi vi�e stotina ljudi.

Sareburg

Patuljci

Kako se sto �etrdeset jedan ba�tenski patuljak, za neke simbol sre�e, a za druge jedinstveni primer ki�a, na�ao na travnjaku ispred gradske ve�nice u Sareburgu u Francuskoj? Niko ne zna pravi odgovor na ovo pitanje, ali mnogi sumnjaju da je u misteriju ume�an Oslobodila�ki front ba�tenskih patuljaka (FLNJ). Ova organizacija aktivna je ve� vi�e od tri godine i pravi je strah i trepet za sve vlasnike ukrasnih ba�tenskih patuljaka. Osnovni program i cilj Fronta jeste osloba�anje stanovnika francuskih ba�ti i njihov povratak u prirodni ambijent - �ume i parkove. "Dragi patuljci, koliko dugo treba da trpimo slatke la�i ljudskih bi�a koja dolaze u radnje sa ba�tenskim materijalima, jedne biraju, a druge surovo odbacuju, kao da su na pijaci patuljastog roblja. Ustanite i pobunite se protiv okova ropstva", ka�e se u programskom saop�tenju koje se mo�e na�i na veb sajtu FLNJ-a.

Tokio

Geostrategija

Najava Severne Koreje, da �e tokom avgusta izvr�iti niz nuklearnih proba, uzburkala je diplomatske i odbrambene duhove na Dalekom istoku. Japan i Ju�na Koreja zbili su redove pred pretnjom zajedni�kog neprijatelja, uprkos tradicionalnom nepoverenju izme�u dve zemlje. Japan je �ak pokrenuo inicijativu za izmenu dela ustava koji se odnosi na vojno i odbrambeno ure�enje zemlje, najavio razvoj satelitskog sistema za osmatranje a saglasio se i sa va�ingtonskim planom da u�estvuje u razvoju protivraketnog sistema. Raketni sistem Severne Koreje, iako starije generacije, kadar je da dosegne japansku teritoriju, i prema nedavnim istra�ivanjima javnog mnjenja, �ak 70 odsto stanovni�tva strahuje od mogu�eg rata.