Crni bombarder

Kada kaze da njegov radio vrti "normalnu muziku" - Nika�evi�u treba verovati. Svaka normalnost je odre�ena dru�tvenim kontekstom

Pronicljivi Aleksandar "E�arpa" Nika�evi�, �ovek i profesionalac koji je samo i jedino zahvaljuju�i svojim spektakularnim poslovnim kvalitetima i zaprepa��uju�e-superiorno-elitisti�kim intelektualnim svojstvima postao direktor be�arski (obno�!) pore�imljenog Radija B92, ovih se dana izvoleo izraziti, izme�u ostalog, i o diskografskim aktivnostima svojih prethodnika u ovoj medijskoj Ku�i Bez Uku�ana. Nika�evi� je, naime, primetio da su neistinite i nedobronamerne pri�e kako rokeri koji su do ovog prole�a snimali za muzi�ku produkciju B92 to vi�e ne �ele da �ine. Istina je obrnuta, uskliknuo je Direktor - Omladinski radio B92 Omladinskog saveta (omladinskog?) Beograda, zapravo, ne �eli da sara�uje s tim muzi�arima, jerbo - ko to uop�te (mo�e da) slu�a?! To je, po ovoj suptilnoj �koli mi�ljenja, "muzika za ludake", a oni, Nika�evi�evi Omladinci, "pu�taju normalnu muziku", i "snima�e samo ono �to je komercijalno". Ha! Jedan od boljih momenata u ina�e ne ba� rasko�no suvislom filmu Crni bombarder je onaj kad Sr�an �ika Todorovi�, u ulozi "tonca" na Zabranjenoj Radio Stanici, podme�e policijskom inspektoru snimke radikalne, nesmiljene, "perverzne" i cini�ne noise-rock grupe Butthole Surfers, znaju�i koliko �e ovaj propatiti dok "to" bude slu�ao... �ivot stvarno imitira umetnost! Inspektor (Petar Bo�ovi�), zgro�en i smo�den, jedva pre�ivev�i genocidni zvu�ni udar, prime�uje tim povodom ne�to �to opasno nalikuje Nika�evi�evom znala�kom opserviranju doti�ne problematike.

Ovaj muzi�ko-poslovni spor i kontroverze koje ga prate ne bi (mi) bile osobito zanimljive da nisu simptom ozbiljnijeg identitetskog raskola. Naime, ono �to se de�ava oko medijsko-politi�ko-pravnog natezanja vezanog za sudbinu Radija B92 nije samo pitanje �elje re�ima da kontroli�e stanicu koja je imala pogubnu naviku da distribuira Opasne Informacije (a sve informacije su opasne, samim tim �to su informacije!). Naravno da je to sada u prvom planu, i jasno je da je vlast upravo zbog toga posegnula za ovom stanicom. Me�utim, pravi zna�aj B92, koji "preti" da se obnovi preko B 2-92, sadr�an je ni�ta manje u njenom subverzivnom delovanju u (sup)kulturi. To �e re�i da zgra�avanje likova a la Nika�evi� nikako nije demago�ko iliti "hinjeno": siromah zaista ne razume o �emu se tu radi, i iskreno je uveren kako je lenjinsko-robinhudovskom revolucionarnom akcijom oteo jedan va�an medij ne samo od Stranih Pla�enika nego i od Opasnih Ludaka.

Naizgled, "ovo nije ni�ta politi�ki", ali... pri�a o kulturnoj paradigmi Srbije devedesetih u osnovi je mnogo "politi�kija" - u su�tinskom smislu - od razglabanja o ovoj ili onoj stranci i ostalom dnevnopoliti�kom ephemerisu. I grmljavina koja je proletos protutnjala nad na�im glavama poslu�ila je tome da se vidi ko je ko, i da se neopozivo razgolite preostali zamaskirani igra�i na javnoj sceni. Otuda Nika�evi� nesvesno - kako bi druga�ije? - poga�a u centar problema kada ne propu�ta da, osim politi�kog, izrazi i "muzikolo�ko" ga�enje nad svim onim �to je bila "devedesetdvojka", pre nego �to je, slavno kao Vukovar, oslobo�ena (neki smatraju da �e, kao i Vukovar, pokunjeno i potuljeno biti i vra�ena). Kada ka�e da njegov radio vrti "normalnu muziku" - Nika�evi�u treba verovati. Svaka normalnost je odre�ena dru�tvenim kontekstom. Ni�ta nije "normalno" ili "nenormalno" po sebi - samo nedou�eni i totalitarni umovi mogu infantilno da veruju u takvo ne�to - nego je sistem va�e�ih dru�tvenih i civilizacijskih normi taj koji im "lepi" jednu ili drugu etiketu. Otuda je u dana�njoj Srbiji jedina zaista normalna, a u isto vreme i aktuelna muzika - umetnost uop�te - ona koja se bavi svetom kriminogenih (nus)pojava, a i obra�a se publici koja ima takve sklonosti. Vi�e puta sam, u raznim prilikama, tretirao ko�avo-pinkoidne nusprodukte stvarala�kog varenja raznih lokalnih turbo-dance genija, te se ovom prilikom ne�u podrobnije baviti njima: svi dobro znamo o �emu se radi. U prole�nom ratu se videlo da je gotovo sav rock-mainstream u Srbiji �edo iste civilizacijske paradigme, i da je sveop�ti, programski autizam i nesposobnost da se kriti�ki sagleda svet oko sebe i vlastita uloga u njemu ne�to �to vajni "rockeri" (s Moravu) bratski dele s ozlogla�enim narodnjacima, denserima & comp. Sve ono �to je skakutalo, kme�alo i prenemagalo se po Beogradu iz razloga najnotornijeg dru�tvenog konformizma, i �to je �inilo va�an za�in target-kulture, proizvod je te i takve dru�tvene "normalnosti", koja ovde zapravo traje jo� od tito-hitoidnih, ivo-lola�kih, "brigadirskih" i sli�nih nadri-rock zapevanja iz sedamdesetih pa naovamo. Otuda je gotovo sve �to je ikada ovde vredelo u urbanoj (sup)kulturi bilo stvoreno na margini, u okru�enju radikalnog otklona od Sredine. Jednostavno, ako normalne kulturne produkcije situirane u normalnim dru�tvima imaju i mainstream i marginu iliti alternativu, ovde imamo samo marginu i - ni�ta. To, ni�ta je, na�alost, vrlo glasno.

Da, veselnik Nika�evi� ne sluti koliko je u pravu: kad pogleda�, jedino je nekoliko grupa koje su snimale za produkciju "devedesetdvojke" - Obojeni program, Kanda, Kod�a i Neboj�a, Darkwood Dub, Viborg Dallas, Jarboli etc., ostalo izvan sveta dru�tveno prihvatljivog, �to �e re�i - upotrebljivog. Nema te re�imske kampanje kojoj mo�e da poslu�i pesma S. A. T. grupe KKN niti postoji taj Nika�evi� kojem se to mo�e dopasti.

Rado ponavljam, i pri tome sam sasvim ozbiljan da su, u izvesnom smislu, pank i njegovi potonji derivati (sve do Laibach i Neue Slowenische Kunst) sru�ili komunizam u Sloveniji, a kasnije onemogu�ili i prevlast klerikalno-nacionalisti�ke desnice. A to zna�i da ih je, zapravo, sru�io Radio �tudent, jedina isto�noevropska radio stanica koja je radikalnija, pozitivno "�istunskija" i u tom smislu, "bolja" i od onog B92. Zato Nika�evi� instinktivno ose�a opasnost i sa margine: druga Srbija dolazi s promenom kulturne paradigme, a ne tek s promenom Vladarevog imena.