Ljudi i vreme |
Vreme broj 448, 7. avgust 1999. |
Izjava nedelje
Dr Petar Bokun, neuropsihijatar, u "Politici" objašnjava kako dolazi do incidenata na utakmicama: "Navijači, kao amorfna masa, ponašaju se kao njen najgluplji predstavnik. To znači da, kad neko iz mase uzvikne 'Ubij ga!', masa, bez obzira na to što se u njoj nalaze intelektualno diferencirane osobe, preuzima ponašanje onoga sa najnižim koeficijentom inteligencije. Navijač postaje emocionalno biće vrlo usko obojeno - on više nije naučnik koji razbija atome u Vinči, već isključivo "zvezdaš" ili "partizanovac". Samo jedan pogled na tribine koje su "obojene" samo jednom bojom - klupskom, govori u kojoj meri masa negira individualnost pojedinca." Zorica Brunclik, estradna umetnica, u anketi "Borbe" na pitanje "kako ocenjujete optužnicu Remzija Klarka i komisije za ratne zločine protiv Klintona, Solane i ostalih vođa NATO agresije na SRJ?": "To je dobar potez. Raduje me što se budi svest ljudi u svetu, koji pokazuje da na stvari koje su se nama dogodile gledaju pravim očima. To je još jedan dokaz da pravdoljublje u svetu i dalje postoji..." Bisera Veletanlić, pevačka legenda, u "Blicu nedelje", na pitanje da li je pevala Titu, seća se: "Da, pevala sam Titu, kako da ne. I vrlo sam to volela, a i on je voleo pevače, a i živelo se, brate. Kad bude tri dana na Zlatiboru, to su bile fešte - i horovi i orkestri, sve ide tamo, za njim. Ponašali su se familijarno prema nama, uvek sa osmehom, i Jovanka i on. Kad sam mu prišla prvi put, došlo mi je da kažem: "Pa, gde si, bre, Tile!.." Sergej Trifunović, glumac, žali se"Svetu" da ima kompleks "plavuše sa velikim grudima" jer ga "svi posmatraju kao seksualni objekat", a "niko ne gleda unutra", na novinarsko pitanje gde se trenutno nalazi, kaže: "Osećam se kao da boksujem sa zamišljenim protivnikom. Ali ne da sam zamislio protivnika, nego da on zaista stoji ispred mene, samo je duboko zamišljen. Kao da sad ti imaš toliko energije da iz tebe izbija elektricitet, pa te komšija priključi na sijalicu u predsoblju (jer nema struje)." Fehmi Ajeti, novinar "Svedoka", čitaocima otkriva "tajnu koju čuva Drenica" - Hašim Tači, politički lider UČK-a je Srbin, čija se porodica prezivala najpre Čitaković, potom Čitaku i konačno Tači: "Promena prezimena i albanizacija", objašnjavaju sagovornici "Svedoka", "bio je jedini način 'opstanka Srba' u Drenici gde je pritisak na Srbe bio najžešći i gde je etnička čistoća uspostavljena pre nego bilo gde drugde na Kosmetu. Ipak, zar nije bilo dovoljno što su od Čitakovića postali Čitaku? Da bi se poreklo još više i što više prikrilo, uzeto je prezime po albanskom plemenu iz Albanije - Tači. Tači je, čini se", objašnjavaju sagovornici, "možda zato i danas prinuđen da se stalno i posebno dokazuje, po onoj poznatoj narodnoj da je 'poturica gori od Turaka'. Otuda i nadimak Zmija." Đorđe Balašević, otvara dušu pred čitaocima "Svedoka" i objašnjava zašto je pevao na Trgu Republike tokom bombardovanja: "Došao mi je jedan visoki funkcioner SPS-a, koga neću imenovati da mi dobronamerno preporuči da bi bilo 'zgodno' da nastupim na Trgu Republike. Kada sam mu rekao da baš i ne bih, jer ako padaju bombe, nema mesta za pesmu, on mi je rekao: Znaš, nezgodna su vremena, pa te silne mobilizacije... Pristao sam jer je uz mene za pravoslavni Uskrs trebao da nastupi samo Bajaga. Međutim, kada sam došao na lice mesta video sam da se spisak izvođača naprasno proširio. Ekstra Nena, Čorba, Čolić, Bajaga, Ceca, a ja kao predgrupa Ceci Ražnatović koja treba da zatvori koncert. Hajde, mislim, šta je tu je, došli smo da to odradimo. Ipak, insistiram da mi odsviramo prvi pošto je tada radio samo Žeželjev most, pa da ne ostanem u Beogradu..." Matija Bećković, akademik, na predstavljanju "Memoara" princa Tomislava Karađorđevića u Valjevu: "Pri jednom susretu pre desetak godina kraljević Tomislav me je upitao šta mislim da bi u ovom vremenu trebalo da radi. 'Ništa', odgovorio sam, 'dovoljno je da Srbi gledaju vaš nos i vaše ruke, stas i crte lica kako bi se opomenuli vaših predaka i uverili da je još živ soj iz naše najslavnije kolevke'." Bora Đorđević na pitanje "Duge", gde je granica između ukusa i neukusa, odgovara: "Mogu da ti objasnim: psovati radi psovanja je lartpurlartizam, nešto što ne opravdavam. A psovka koja nađe pravo mesto, koja objašnjava neke stvari, ona je u redu. Kod nas postoje četiri stepena komparacije - lepo, lepše, najlepše i lepo u pičku materinu. Normalno! Tu postoji značenje, zna se šta se time misli! A opsovati kako bi se privukla pažnja, to stvarno nije u redu." |