Ki�obran

Kada veliki i �ilavi automatik po�ne iz �ista mira da se otvara na mnogoljudnom javnom mestu, ili se na ki�i borimo sa stvorom koga je vetar okrenuo naopako, ili kada se udidimo za ve�ernji izlazak i prekasno otkrijemo da je platno otkinuto na jednom kraju, lako je osetiti mr�nju prema njima. Ina�e su to drage spravice i smatraju se nekom vrstom ku�nog ljubim�eta.

Amrel, umbrela i sli�no - umbra je sun�ano-�uta boja - postoji nekoliko hiljada godina. Dugo su ga, u Egiptu, Indiji i Kini koristili samo sveti ljudi kao znak da u�ivaju Bo�ju za�titu; imali su, prema tome, statusni zna�aj. Ukra�avani su zvon�i�ima, resama i percima, pa su bili i veseo prizor. Imena onih koji su projektovali ove veseljake izgubljena su u istorijskim bespu�ima, ali se pretpostavlja da su ih inspirisale pe�urke. U to doba su ljudi napravili mnogo lepog i korisnog isklju�ivo na osnovu posmatranja prakti�nosti kojom priroda re�ava stvari. Zahvaljuju�i tome, i ki�obran je prejezdio kroz milenijume ne gube�i originalni oblik i svrhu.

Divno ukra�eni lakirani ki�obrani/suncobrani iz Kine i Japana izgledaju u dlaku isto kao njihovi Ming ili Tokugava preci. U Evropu su ih doneli anti�ki Grci i Rimljani, tada ve� sa svrhom za�tite od ki�e. Mo�e se zaklju�iti da od tog perioda datira neobja�njivi strah Evropljana od vode. Ipak, zbunjuje �injenica da u srednjem veku ovde (u Evropi) nije bilo ki�obrana, mada je poznato da je to bilo doba izrazite averzije prema kupanju. Bilo kako bilo, tokom sedamnaestog veka su se ponovo pojavili, najpre u Francuskoj, potom i na celom kontinentu. U devetnaestom veku bili su obavezan deo garderobe i statusni simbol gornjih dru�tvenih slojeva.

Jo� uvek je nemogu�e zamisliti damu i gospodina bez ki�obrana ili suncobrana. �areni, jednobojni, �ipkani, svileni, sa izrezbarenim drvenim ili mesinganim dr�kama, koje su koketno vrtele frajle ili ih ponosno mazili kico�i. Masovni, bezli�ni i uglavnom neukusni automatici koji se stalno kvare i pokazuju tendenciju ka svojeglavosti pojavili su se otprilike �ezdesetih godina ovog veka. Jevtini su, pa se zato ne popravljaju ve� bacaju, i tako su nestale one relativno ofucane lutalice koje su idu�i ulicom uzvikivale reklamu za svoje usluge: "Popravljamo ki�obrane stare lonce �erpe, krpimo ki�obrane..." Automatici imaju jednu ozbiljnu manu: zahvaljuju�i bezli�nosti i dimenzijama, stra�no se lako gube pa, posle desetog ili petnaestog kome je nestao svaki trag, �ovek digne ruke i otkrije �ari mokre kose i ode�e, kao i bo�anske tople kupke kad se stigne ku�i. Strah od vode ipak �esto nadja�ava - otud prolaznici sa smo�enim novinama ili najlon-kesama na glavi prate svaku ki�u.

Neud�beni�ka istorija tako�e �esto pominje ki�obrane. U "Kremenku", na primer, to je kameni to�ak nasa�en na motku; kada su, zatim, Asteriks i Obeliks videli da ih nose Britanci, mislili su da im slu�e kao za�tita za slu�aj da im nebo padne na glavu (ba� su �a�avi ti Gali); Meri Popins ima blebetavi ki�obran koji leti; kad je D�in Keli zapevao na ki�i �ljapkaju�i po baricama, cela planeta je otvorila ki�obrane i zaigrala sa njim; pri�a se da je Nikola Tesla kao klinac sko�io sa krova svoje ku�e u rodnom Smiljanu da proveri da li ki�obran mo�e da poslu�i kao padobran i dobro se ugruvao; sujeverni zabranjuju otvaranje ove stvar�ice u zatvorenom prostoru jer on onda, valjda, postaje satelitski tanjir koji skuplja nevolju, a uvek postoji i crv sumnje da su sujeverni mo�da u pravu.

Ki�obran ima vi�estruku primenu. Odli�an je da se u njega ubace sitni predmeti koji se ukradu u robnoj ku�i. Poznati su �esti slu�ajevi �upljih dr�ki u koje se sipa viski, ali se to mora konzumirati bez svedoka, jer natezanje ki�obrana izgleda pomalo �udno. Kad smo ve� kod �upljih dr�ki - dolazimo na funkciju ki�obrana kao oru�ja - u nju je mogu�e ugraditi ma� i probosti gada kad se najmanje nada, misle�i da od finog gospodina ne preti opasnost. Kom�ije Bugari zaslu�ni su za izum ki�obrana sa �upljom iglom i otrovom u vrhu - odli�na stvar za atentate u velikoj gu�vi (ki�a nije nu�an uslov).

Prizor bakice koja ki�obranom mlati nekog preko le�a antologijski je. Evo i primera za kraj: skoro je u �a�ku izvesna gospa u godinama ispred prodavnice mlatila gajbicom nekog sirotana koji je pohvalio vlast. Kom�inica nije to mogla mirno da posmatra i obratila se gospi: "Na ti amrela, �ta ga mazi� tom gajbicom." Ostatak scene je krvav, pa �emo preko njega diskretno spustiti otvoreni ki�obran.