Bil Klinton, predsednik SAD, u intervjuu sa novinarima Vremena, Monitora, Dana i Reportera

"�elim da Srbija ima vode�u ulogu u jugoisto�noj Evropi"

"Ako su Srbi ljuti na mene, ja to razumem i prihvatam kao deo neizbe�nih posledica u�asnog konflikta, ali moraju znati da Sjedinjene Dr�ave ne mrze Srbe. Mi nemamo ni�ta protiv srpskog naroda. Amerika je, zbog toga �to ima toliko Srba u Americi, bolja zemlja"

Ameri�ki predsednik Bil Klinton proveo je u Sarajevu, tokom pro�lonedeljnog promotivnog samita Pakta o stabilnosti u jugoisto�noj Evropi, nepunih deset sati. U gusto nabijenom programu - obra�anje u�esnicima skupa, susret sa bosansko-hercegova�kom predsedni�kom trojkom, premijerskim dvojcem, poseta jednoj sarajevskoj �koli i srpskoj pravoslavnoj crkvi u istom gradu - na�lo se mesta i za razgovor sa akreditovanim izve�ta�ima nezavisnih medija u regionu - beogradskog "Vremena", sarajevskih "Dana", banjalu�kog "Reportera" i podgori�kog "Monitora". Kako je prihvatio da odgovori na set postavljenih pitanja, ispalo je na kraju da je sa nas �etvoro novinara u Sarajevu proveo najvi�e vremena - punih 45 minuta.

Susret sa Bilom Klintonom odigrao se u Tre�oj gimanziji, u �ijem se dvori�tu prethodno obratio u�enicima i nastavnicima ove sarajevske �kole. Tre�a sarajevska gimnazija nalazi se u senovitoj ulici na obali Miljacke i jo� pre �etiri godine bila je, kako se to onda govorilo, na samoj "liniji razdvajanja" ili "prvoj liniji fronta"; u prevodu, to zna�i, da je stalno bila pod vatrom i da je prakti�no razru�ena. Sada se obnavlja uz pomo� SAD, �vedske i Sarajevskog kantona, ali je rekonstrucija stigla tek do fasade (susret sa u�enicima i nastavnicima zbio se u dvori�tu, gde su bile postavljene stolice i klupe). Na� novinarski "okrugli sto" postavljen je u jednoj od budu�ih (ili biv�ih) u�ionica, tek omalterisanoj, jo� neokre�enoj, do koje, kad uglednih gostiju nema, dolaze samo zidari i majstori. �etiri mala sto�i�a i pet udobnih stolica (na duga�koj drvenoj klupi postavljenoj uza zid u jednom �o�ku tiskali su se Sendi Berger, Medlin Olbrajt i prate�i "staf" Bele ku�e), donetih odnekud za ovu priliku, bili su sav name�taj u ovom nesvakida�njem ambijentu za razgovor na tako visokom nivou. Mo�da je i ova iznu�ena jednostavnost doprinela ne preterano formalnoj atmosferi. Bil Klinton je, u svakom slu�aju, vedar, neposredan �ovek koji pa�ljivo slu�a sagovornika i skoncentrisano odgovara na pitanja - naro�ito na ona koja ga, na ovaj ili onaj na�in inspiri�u.

Moj je utisak da je jedno od takvih bilo i ono koje sam mu postavila o njegovom se�anju na jedini susret koji je imao sa predsednikom Milo�evi�em, pre skoro �etiri godine u Parizu, prilikom potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno na njegove li�ne impresije o �oveku sa kojim se kao sa rivalom nosi(o) u oba svoja predsedni�ka mandata.

KLINTON: Mislim da je predsednik Milo�evi� vrlo inteligentan �ovek. Mislim i da zna da bude �armantan. Ali isto tako mislim da postoje i dva problema koja su se pokazala fatalnim. Najpre, izgradio je svoju politi�ku mo� na ideji o verskoj i etni�koj superiornosti Srba i njihovom inherentnom pravu ne samo da budu deo, ve� da u potpunosti dominiraju onim �to on odlu�i da je Velika Srbija. Misli da je to ono �to je, u principu, Republika Srpska sada u Bosni. Oduzeo je Kosovu autonomiju koju je prethodno imalo. Sada imate Ma�are u Vojvodini i imate Crnogorce koji su zabrinuti, zato �to je u osnovi on stvorio taj strah, tu paranoju u srpskom narodu koju je on nalo�io kao vatru, telima i �ivotima drugih.

Vi tako�e znate, bilo je i drugih ekscesa na ovom podru�ju. Ni drugi nisu �isti. Ali, on je stvorio celu tu stvar i doveo je najpre u Bosnu, a zatim je odveo na Kosovo. Drugim re�ima, mislim da ima mra�ne i u�asne zamisli.

Druga stvar koju sam zapazio posmatraju�i ga, mo�da zbog tragedije u njegovom �ivotu, vi to znate, i meni je te�ko zbog toga, ali, svejedno, mislim da on ne ose�a na isti na�in kako bi trebalo da ose�aju normalni ljudi donose�i odluke koje �e ljude ko�tati �ivota.

Vidite, svestan sam, kada sam onim avionima naredio da lete iznad Srbije, znao sam da �e i nevini ljudi poginuti. I mrzeo sam to. I jedini razlog zbog koga sam to u�inio bio je �to sam znao da �u spasiti mnogo, mnogo desetina hiljada ljudskih �ivota. Da �u spasiti vi�e ljudi od broja onih koji �e poginuti.

Mislim da je njemu to svejedno. To je jedino �to ja mogu da zaklju�im. Nakon �to je 250.000 ljudi izginulo u Bosni, gledaju�i te pri�e o silovanoj deci i onoj deci - de�acima stasalim za regrutaciju - masovno ubijanoj, i onim ljudima svezanim u krug i �ivim spaljenim - a to se doga�alo opet i opet iznova, mogu jedino da zaklju�im da on nema normalna ose�anja. To su, eto, moja dva problema sa gospodinom Milo�evi�em. Mislim da je ta ideja o etni�koj i verskoj superiornosti danas najve�a pretnja svetskoj civilizaciji, ne samo na Balkanu i u Severnoj Irskoj, Bliskom Istoku, Africi, svuda na svetu. U Sjedinjenim Dr�avama, pre neki dan, jedan mladi� je ubio gomilu ljudi razli�itih rasa - jeste li to videli? Pobio tolike ljude. Za�to? Zato �to pripada nekom suludom, religioznom kultu koji ga je uverio da ima pravo da to uradi.

To je, dakle, ono �to ose�am. Mislim i da je to tragedija, jer je on inteligentan i mogao bi da bude privla�an �ovek. Razgovarao sam sa njim u Parizu i mislio sam da smo se razumeli. Bio sam prili�no iznena�en, jer znao je, nakon onoga �to sam preduzeo u Bosni, znao je �ta �u da uradim. Zbog toga ne znam kako je mogao da misli da blefiram nakon onoga �to smo preduzeli u Bosni, kada sam mu rekao: "Ako uradite na Kosovu ono �to nameravate, ja �u uraditi to �to �u da uradim." Oko toga nije smeo da ima nikakve iluzije. Mo�da je mislio da Evropljani ne�e to podr�ati.

Ali, ja sam bio odlu�io - nakon dvogodi�nje agonije kroz koju smo prolazili u Bosni nisam mogao da se pomirim sa time da ljudi ponovo ginu. Nisam mogao. U svakom slu�aju, to je moj utisak. I mislim da je to zaista tragedija, jer on ima dosta potencijala.

"VREME": Srbija je ve� dugo izolovana i samoizolovana zemlja. U situaciji kakva je sada, sa ekonomijom u kolapsu, devastiranom dru�tvenom infrastrukturom, politi�kom i moralnom krizom, Slobodanom Milo�evi�em na vlasti, kao da je u svojevrsnom �orsokaku. Kako joj pomo�i da se vrati "u normalu", da postane deo aktuelnog regionalnog integracionog procesa. Jer, ukoliko me�unarodna zajednica ostavi Srbiju izvan Pakta stabilnosti to �e, zbog njenog geografskog i geostrate�kog polo�aja, biti veoma lo�e za tu integraciju, ali �e istovremeno za Srbiju biti katastrofa. Me�unarodna zajednica je zauzela stav da �e podr�ati akcije oko pru�anja humanitarne pomo�i za srpski narod, jer smo svesni toga da smo te�ko pogodili Srbiju, uni�tili je ekonomski i dru�tveno u ovom konfliktu. Veoma bismo voleli, naro�ito bi to volele Sjedinjene Dr�ave, da u�estvujemo u obnovi Srbije, jer me�u Amerikancima je mnogo onih srpskog porekla; �elimo da bude sasvim jasno da mi nismo protiv Srba, mi smo samo protiv politike gospodina Milo�evi�a. Ali ne verujem da u ovom trenutku mo�emo i smemo da idemo dalje od humanitarne pomo�i iz jednostavnog razloga �to bi, ako bismo to uradili, oja�ali gospodina Milo�evi�a na vlasti. To je, zna�i, u�asna dilema. Ali, ljudi u Srbiji moraju da na�u neki na�in da promene vlast.

On je optu�en od Ha�kog tribunala. Dokumentacija je pozama�na. Razlog zbog koga smo u slu�aju Kosova reagovali tako brzo je stra�no iskustvo koje smo imali u Bosni, i to je bilo i u dve godine mog mandata. To je bio ko�mar, a me�unarodnu zajednicu smo galvanizovali da preduzme akciju tek posle Srebrenice. Mislim, zna�i, da ako ljudi u Srbiji �ele da budemo uklju�eni i vi�e od humanitarne pomo�i, neophodno je da do�e do promene u vlasti.

Imate li, pri svemu tome, u vidu sna�no antiameri�ko raspolo�enje u srpskom narodu koje se pro�irilo i produbilo zbog vazdu�nih napada?

�to se antiameri�kog raspolo�enja ti�e, mogu samo da ka�em da ja to razumem, bez obzira na to �to mi nismo delovali sami. Svi evropski saveznici su nam se pridru�ili. Mi imamo najve�u vojsku i mi smo bacili najvi�e bombi. I, na nesre�u, u bombardovanju je bilo i poginulih nevinih civila i ja se zbog toga ose�am grozno i razumem ose�anja naroda.

�eleo bih samo da zamolim ljude da imaju u vidu poziciju u kojoj sam bio. Kada sam prvi put postao predsednik poku�avao sam da razgovaram sa gospodinom Milo�evi�em dve i po godine. I na desetine hiljada ljudi u Bosni je u me�uvremenu poginulo. Ovde smo znali da postoji plan.

Znali smo da Milo�evi�eva vlada ima plan sistematskog iskorenjivanja Kosovara, ubijanja, plja�kanja, razaranja imovine... veoma sistematski plan. Nismo �eleli da �ekamo jo� godinu ili dve, da dozvolimo da svi ti ljudi budu pobijeni, ili da budu stvorene sve te izbeglice koje ne mogu da se vrate ku�i. Pogledajte ovde u Bosni, mi sedimo ovde u Sarajevu, vi�e od milion ljudi se jo� nije vratilo ku�i. Na Kosovu, jer smo intervenisali odmah, 90 odsto ljudi se ve� vratilo.

Zna�i, ako su Srbi ljuti na mene, ja to razumem i prihvatam kao deo neizbe�nih posledica u�asnog konflikta. �elim da znaju da mogu i dalje da budu ljuti na mene, ali moraju znati da Sjedinjene Dr�ave ne mrze Srbe. Mi nemamo ni�ta protiv srpskog naroda. Amerika je, zbog toga �to ima toliko Srba u Americi, bolja zemlja. I �elim da budemo uklju�eni u obnovu Srbije i �elim da Srbija ima vode�u ulogu u jugoisto�noj Evropi u budu�nosti. Ali etni�kom �i��enju se moralo stati na kraj. Politika koju su Milo�evi�eva vlast i snage sprovodili u poslednjih 12 godina mora biti odstranjena. Ideje o rasnoj i verskoj superiornosti moraju da odu u pra�njavi sanduk pro�losti.

I moje simpatije su na toj strani. Vi znate da je u Americi u mnogome bila uvre�ena ideja da su belci superiorni u odnosu na crnce. U Americi sve do 1960. godine nije bilo predsednika - katolika. Razumem te stvari. Ali vi�e se to ne mo�e, to je na�e dostignu�e, ne mo�emo vi�e da toleri�emo pokolje. I mislim da je to za svet dobro. Ljudi mogu da se ljute na mene, ali moraju da znaju da Amerikanci nemaju ni�ta protiv Srba. Mi se protivimo onome �to je Milo�evi� u�inio.

Klintonovo pitanje

DANI

Bosna se mo�e pomiriti

Glavni urednik sarajevskog nedeljnika "Dani" Senad Pe�anin, nakon �to se zahvalio ameri�kom predsedniku na naporima njegove administracije u pomo�i u demokratizaciji Bosne i Hercegovine, upitao je sagovornika da li veruje da je jugoslovenski predsednik Slobodan Milo�evi� jedini nacionalisti�ki vo�a u regionu koji svetu zadaje probleme, dok hrvatski i bosanski lideri mogu svoje zemlje isterati na put demokratije i uklju�iti ih u evropske procese integracije. Urednika nezavisnog nedeljnika naro�ito je zanimalo i koliko demokratsku Ameriku poga�a mu�na �injenica da su Radovan Karad�i� i Ratko Mladi�, lica optu�ena za ratne zlo�ine, i dalje na slobodi, bez �ijeg hap�enja nema preduslova za istinsko me�unacionalno pomirenje u BiH.

Dopustite mi da prvo odgovorim na drugo pitanje, zato �to mislim da nas ono vodi do prvog pitanja. Bili smo glavni zagovornici u formiranju Tribunala za ratne zlo�ine i u velikoj meri smo pomogli - pre svega finansijski. Dakle, odgovor na va�e pitanje je da smo vrlo blisko sara�ivali sa Tribunalom.

Tako�e smo u�estvovali u operacijama hap�enja - 29 od 80 osoba je optu�eno za ratne zlo�ine u Bosni. �to se ti�e gospode Mladi�a i Karad�i�a, oni nisu u ameri�kom sektoru. Mandatom UN-a je utvr�eno da trupe mogu i treba da uhapse sve osobe koje su optu�ene ako nai�u na njih; to je bila osnova mandata. Mislim da bi trebalo da nastavimo da radimo sve �to je u na�oj mo�i da uhapsimo te ljude. Ali, nema sumnje, da je njihov uticaj (Karad�i�ev i Mladi�ev) u stvari, nestao ili je dramati�no smanjen.

Da se vratim na va�e prvo pitanje. Pitali ste da li je Milo�evi� jedini nacionalisti�ki politi�ar koji stvara probleme? Ne mislim da se mo�e i�i tako daleko, ali verujem da je �etvorogodi�nji rat u Bosni i ono �to se desilo na Kosovu posledica njegove 12-ogodi�nje vladavine. Ovde u Bosni, poginulo je 250.000 ljudi, a isto toliko je i izbeglica. Zahvaljuju�i na�em brzom reagovanju, na Kosovu nije poginulo toliko ljudi. Imamo podatke da se radi o broju od deset hiljada ljudi; po�to se jo� uvek iskopavaju masovne grobnice ne mo�emo sa sigurno��u da iznosimo brojke.

Potom, pitali ste me da li Bosna, odnosno ljudi koji u njoj �ive, mogu da se pomire. Da, mislim da mogu, ali mislim da moramo da nastavimo da pru�amo ljudima ne�to �emu �e stremeti. Nije dovoljno i�i okolo i govoriti narodu da posle ovoliko ubijanja i nakupljene gor�ine sada budu fini; mora im se ponuditi ne�to pozitivno, neki razlog zbog koga bi radili zajedno.

MONITOR

Za sada protiv prekrajanja granica

Milka Tadi�, urednica crnogorskog nedeljnika "Monitor", izrazila je zadovoljstvo pred ameri�kim predsednikom �to "njena zemlja vi�e ne prati Milo�evi�a" i podsetila na �injenicu da u�e��em Crne Gore u ratovima u Bosni i Hrvatskoj ova zemlja nema bezgre�nu pro�lost, ali da to nije razlog da Crna Gora nema bolju budu�nost. Nju je naro�ito zanimao predsednikov stav povodom �injenice da, uprkos ameri�kom insistiranju na teritorijalnom integritetu SRJ, ova zemlja nije me�unarodno priznata, i zbog �ega Zapad insistira na o�uvanju granica nepriznate zemlje prilikom nagove�taja otcepljenja Crne Gore od SRJ. Urednica "Monitora", izra�avaju�i bojazan da �e Crna Gora, dok je Milo�evi� na vlasti, ostati izolovana, upitala je Klintona na koji na�in �e njegova zemlja pomo�i i podr�ati crnogorsko rukovodstvo.

Zaista cenimo ulogu koju je Crna Gora odigrala tokom poslednjih, te�kih meseci, a bila je u veoma te�koj poziciji. Vlada predsednika �ukanovi�a je odr�ala nezavisnu poziciju, kao i stav da bi Crna Gora trebalo da ima vi�e autonomije, da treba da bude demokratsko i multietni�ko dru�tvo - sve je to ono u �ta mi verujemo.

I vi ste skrenuli pa�nju na to da ne treba kazniti Crnu Goru nedavanjem pomo�i, na primer finansijske, za rekonstrukciju zemlje, samo zato �to je deo Jugoslavije, �to je dobar primer za dilemu koju imamo. U svakom slu�aju �elim da narod u Crnoj Gori ima maksimum slobode, uklju�uju�i i pravo na samoopredeljenje. Ali, ne mislim da je dobra ideja ni za Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave, ni generalno za zapadnu Evropu da se ide u neko prekrajanje dr�avnih granica sada. Niko ne zna �ta �e se desiti u budu�nosti, zato sada moramo da se dr�imo odre�enih principa.

Ono �to �elim da poru�im svim etni�kim grupama na Balkanu i celoj jugoisto�noj Evropi jeste da moramo da gradimo takvu budu�nost u kojoj va�a bezbednost, va�e pravo na slobodu vere, na slobodu govora, pravo na obrazovanje, pravo na zapo�ljavanje, ne�e zavisiti od opstajanja u okviru nacije, gde svako unutar nacionalnih granica pripada istoj religiji i etni�koj grupi. U pro�losti, kada su spoljne sile poku�avale da prekrajaju i name�u granice na Balkanu, ishodi su bili bolni za svaki narod. To je i dovelo do velike patnje.

Stoga, ne zagovaram uskra�ivanje demokratskih aspiracija nijednom narodu. I ne mislim da je u redu da SAD to rade. Ali, isto tako ne mislim da je u redu da mi ili bilo koja druga sila do�e i ka�e - zato �to ne volimo gospodina Milo�evi�a, mi �emo da prekrojimo sve nacionalne granice. Jer, stvar je u tome da se sa�uva demokratija, pravo na samoopredeljenje, podjednako onemogu�i progon zbog religiozne ili etni�ke pripadnosti u svim zemljama, bez obzira na dr�avne granice.

Dozvolite mi da ka�em jo� ne�to. Da imamo pravi oblik ekonomske i politi�ke integracije u jugoisto�noj Evropi i potom, prave veze izme�u jugoisto�ne Evrope i ostatka Evrope - centralne i zapadne Evrope - onda se to pitanje i ne bi toliko potezalo.

REPORTER

Mislim da smo nau�ili lekciju

Perica Vu�ini�, glavni urednik banjalu�kog "Reportera", �eleo je da sazna razloge Klintonovog optimizma povodom primene Pakta o stabilnosti kada se ima u vidu �injenica da su lideri biv�ih jugoslovenskih republika ulo�ili malo truda u primeni Dejtonskog sporazuma. Vu�ini� je tako�e od Klintona �eleo da �uje kakvu strategiju me�unarodna zajednica predvi�a za suzbijanje narastaju�e korupcije.

Rekao bih dve stvari. Prvo, mislim da se ovde, mo�da i u Evropi i u SAD-u potcenjuje napredak postignut u Bosni nakon Dejtona. Uspostavljene su zajedni�ke institucije vlasti i zajedni�ka valuta. Nakon �to je ekonomija bila potpuno uni�tena od tada raste za oko 40 procenata godi�nje. Razumem da predstoji jo� dug put, jer se krenulo od nule. Zajedni�ke institucije funkcioni�u na mnogo na�ina. Zato ne verujem da nismo u�inili nikakav napredak. Smatram da je najve�i problem sa Dejtonskim sporazumom to �to imamo 1,2 miliona izbeglica koji se nisu vratili svojim ku�ama, s time �to je povratak izbeglica u podru�ja gde su oni u manjini jo� uvek veoma spor.

Pogledajte gospodina Dodika u RS, na primer; mislim da je on prili�no progresivna i kooperativna osoba. Sastao sam se danas sa oba premijera, kao i sa tri �lana predsedni�tva. Ono �to mogu da zaklju�im, gledaju�i �ta se desilo posle Dejtona, jeste to da mi moramo vi�e pomo�i celini - to zna�i, kakvu bi vrstu pravnih promena trebalo napraviti da bi se ljudi podstakli da ulo�e novac u ovu zemlju i zaposle ovda�nje ljude? Pitali ste me i kako efikasnije da se borite protiv kriminala? Znate da �irom sveta postoji organizovani kriminal. To nije slu�aj samo ovde. Pitanje je samo, imate li dovoljno potencijala da se borite protiv njega. Ne treba misliti da ne�to odista nije u redu sa va�im regionom samo zbog toga �to imate problem sa organizovanim kriminalom. Tako je svuda u svetu. Pravo pitanje je, imate li potencijal da se protiv toga borite. To mora da se izgradi, to je va�no. Dodao bih jo� i taj razlog zbog koga sam optimista oko Pakta stabilnosti: iskustvo sa Kosovom do�lo je nakon iskustva sa Bosnom, �to je delovalo otre�njuju�e i na mene i na ostale evropske lidere. Mislim da smo jasno videli da, ukoliko �elimo da izbegnemo drugi rat na Balkanu, moramo, ne samo da zauzmemo �vrst stav protiv gospodina Milo�evi�a i etni�kog �i��enja nego i da ponudimo bolju budu�nost svim narodima u regionu. Morao je da se prona�e na�in da sve ljude ujedinimo oko zajedni�ke ekonomske budu�nosti u regionu i na�in da se region pribli�i ostatku Evrope, a mi uklju�imo u proces na pozitivan na�in. Zbog toga sam ja optimista. Mislim da svi ljudi koji su danas ovde to shvataju. Ne mislim da se �ale. Mislim da to zaista znaju... Pa �eleo bih, ukoliko je mogu�e da dodam, jo� jednu stvar.

Godine 1993, kada sam postao predsednik, shvatio sam da smo se borili u dva svetska rata u Evropi; da smo imali dugogodi�nji hladni rat sa komunizmom u Evropi; da je pre dvadesetog veka Evropa stotinama godina bila poga�ana ratovima u kojima su se narodi borili u osvaja�kim ratovima; i da, prvi put, sada imamo priliku da izgradimo demokratsku Evropu koja bi bila ujedinjena u politi�ku i ekonomsku uniju i �ivela u miru. Najve�a pretnja tome bili su religijski i etni�ki konflikti na Balkanu. Mislim da sada, nakon �est godina ulo�enog truda, znamo da �emo ukoliko ne izgradimo zajedni�ku ekonomsku i politi�ku budu�nost, imati - novi balkanski rat. Zbog toga sam optimista, jer mislim da smo nau�ili lekciju i da smo spremni da se zajedno na to obave�emo.