Danijel Šifer, čovek koji voli ljubav

Okovi srca

Danijel Šifer, naš najveći prijatelj, na pragu je drugog "srpskog" braka. Je li on osoba koja je u Beogradu našla "smirenje" svoje erotske egzistencije? Ni slučajno! On je samo čovek koji je pronašao Srbiju kao zemlju u kojoj je ljubav besplatna. Ali, košta

U Srbiji je sve teško, pa su takvi i naši prijatelji. Teški. Naročito za održavanje.

Uzmimo, na primer, onog Danijela Šifera. Zgodan dečko. Dečko je, po sopstvenom priznanju, filozof i humanista, osim što je publicista i književnik. Ovo drugo može svako. Što se tiče filozofije - u redu, verujem mu na reč, ali mi nikako ne ide u glavu da "humanista" može biti zanimanje. Voleti ljude nije baš profitabilno. Ili, možda, jeste? Jer, istini na volju, profesionalnih humanista prepun je svet. Valjda se zato teško diše.

No, specifičnost Danijela Šifera u moru sličnih jeste to da on svoj humanistički zanat praktikuje isključivo u Srbiji. Tako mu Srbija dođe profesionalno opredeljenje. Ne sumnjam ja u iskrenost njegovog posla, to jest da nas voli. Samo, to košta. Baška hrana, baška piće, Danijela treba povremeno lečiti jer, kao osoba permanentno povišene temperature, kao filozof, često zna da stavi glavu u torbu, što pokazuje da je od Srba već dosta naučio. A neke velike hasne od toga još ne videsmo. Međutim, takvi kakvi jesmo, a s obzirom na međunarodnu situaciju, nama je dovoljno da neko kaže kako nas voli.

"SRPSKI ZET": Danijel Šifer je to, uostalom, dokazao: nameran je da se ovde već po drugi put oženi. Tek ga je to definitivno učinilo medijskom zvezdom. Nisu ovog leta - koje bi, je li, bilo dosadno! - nijedne novine omašile u opširnom izveštavanju o novoj ljubavi Danijela Šifera. Drugoj od njegovog otkrića Srbije. Zbrzati dve ženske za deset godina nije, pak, neki naročiti uspeh po uobičajenim švalerskim standardima. To znači da Danijel Šifer nije srcolomac od posebnog formata. Na prvi pogled, čak je u tim preduzećima ispoljio svojevrsnu nespretnost. Ovome u prilog govori i činjenica da su se obe njegove veze ispilile u male društvene skandale: svoju prvu "srpsku nevestu" Danijelu oteo je, uz pomoć odgovarajuće službe, od nekog čačanskog oficira, a sada - on, filozof i humanista! - paradira singidunumskim sokacima ruku pod ruku sa Gocom, ovdašnjom izvođačicom estradnih radova, inače razvedenom majkom četvoro dece.

Je li, onda, prosečan zavodnik Danijel Šifer zapravo prvorazredni skandal-majstor, koji i pitanja srca (ili ona "druga pitanja", koja se nose u pantalonama) rešava tako da bude uvek u centru čaršijske pažnje? Sumnjam. Doduše, Danijel zorno sarađuje sa tom čaršijom kod prekopavanja "tajni" njegovog intimnog života. Ali, mada tada nastupa kao filozof (što je obavezna "preambula" svih njegovih golicljivih intervjua), nema u njegovim erotskim ispovedima ni traga onom kjerkegorovskom "strahu i drhtanju" ili nečeg "o zavođenju" kao kod Bodrijara, koji je jednom sanjao da mu dragana, penjući se stepeništem ka njegovom stanu, skida deo po deo odeće i konačno se pojavljuje na vratima samo u crnim cipelicama.

Šifer govori jezikom Milice Jakovljević Mirjam: kaže, tako, da ga kod narečene Goce nije privukao njen atraktivni fizički izgled, nego njena duhovna lepota. Što bi rekli kafanski klupoderi - ma, ajde! Šifer je, prosto, erotski infantilac. Samo takav može da izjavi kako se, u principu, za neku ženu vezuje tek sekundarno, dok mu je primarna zaljubljenost u samu ljubav. Od takvog gnjecavog "diskursa" može da zaboli glava. Ovakve "žvake" o ljubavi prema ljubavi (koje bi svaka žena morala doživeti kao uvredu) i tzv. duhovnoj lepoti (koja kod nove Šiferove izabranice prosto izbija na grudi) obično su vrsta alibija onih koji su svesni svoje "misije", te otud sve što čine mora imati neki "viši smisao". Zar čovek koji toliko (šta?) čini za Srbiju može biti običan ljubavnik? Zar on svoj humanizam može naplatiti tek tako u (tuđem?) krevetu?

Može se, na osnovu ovoga, pomisliti da je Šifer odurni folirant. Ne, nikako. Postoji tu i nešto treće. Taj čovek samo nije odrastao. Ili je imao teško detinjstvo. Ako bi nekako uspeli (što je, priznajem, teško izvodljivo) da se otresemo fleka od malograđanske filozofske čorbe u koju Šifer utapa svoje seksualne avanture, shvatili bismo da je njegova potreba za ljubavlju gotovo dirljiva. Osobe koje takvu potrebu nose kao podsvesno nasleđe iz detinjstva ili tu negde, kada im je ta ljubav bila uskraćena, doživljavaju to kao teret i obično osećaju stid zarad svoje "falinke", te je prikrivaju filozofščijućim opštim mestima, pokupljenim uglavnom sa stranica šarenih revija za usedelice i ostale kuropatnice.

LAŽA I PARALAŽA: Ali, čemu? To se, kao i kijavica, ne može sakriti. Niti ima potrebe. Bilo šta bilo, kako je kod Denija sa Gocom, tako je kod njega i sa Srbijom. Svoju ljubav za Srbiju Danijel Šifer podupire "najvišim kategorijama", ali on nas ne voli zato što smo hrabri, ponosni, lepi, temperamentni, ludi, i "najstariji narod na svetu", koji je pokazao srednji prst novom svetskom poretku, već otud što smo mi iskazali spremnost da volimo njega. On je, glede svoje duše, pronašao "obećani narod". Osim toga, stigao je prvi. Zato nisam spreman da mu bilo šta zamerim. Jedino sam hteo da pokažem kako se dva infantilizma - jedan pojedinačni, drugi kolektivni - međusobno hrane i podstiču: što mi više volimo Šifera, on će sve više uranjati u duhovnu lepotu Srbije, a o Goci da i ne govorimo. Jedino se plašim hoće li Goca, žena sa iskustvom, ona koja poznaje varljivo muško srce, izdržati toliku ljubav. Nema Goce kao što je Srbija!

Uzgred budi rečeno, glavni hit Goce (Božinovske), kojim trenutno hara narodnjačkim top-listama, zove se "Okovi". Danijel (koji sluša samo Betovena i Mocarta; ima, dakle, prosečan ukus "kulturnjaka") beše rad da sazna smisao te reči, pa kada mu je Goca (koja govori francuski kao što D.Š. govori srpski) to nekako objasnila, on reče: "Nema više okovi, Goca, nema okovi!"

A šta je sa Srbijom?