Pristojno i nepristojno

Odbrana sasvim prirodnog osećanja

Povodom teksta "Pljuvanje pod prozor"; "Vreme" br.448

Nameravam da u nekoliko rečenica ustanem u odbranu prava svakog čoveka da se oseća i izjašnjava kao nacionalista, koje je odlični novinar g. Teofil Pančić, uz jedno poređenje sumnjivog ukusa, dosta radikalno doveo u pitanje u svom prikazu knjige Milivoja Glišića "Junaci Novog svetskog poretka".

Bez želje da ulazim u složena etimološka pitanja, izneću hipotezu da bi ružni rep koji reč "nacionalista" kod nas vuče mogao biti posledica predominacije engleskog jezika u današnjem svetu. Pošto Englezi nemaju sopstvenu reč za "šovinizam" (a, u svojoj isključivosti, neće da preuzmu izvornu, francusku), njeno značenjsko polje pokriveno je rečju "nacionalizam"; u isto vreme, za pojam rodoljublja ostala je, takođe latinska, reč "patriotizam". Kako je engleski, voleli mi to ili ne, lingua franca savremenog sveta, mnogi su - sa još ponečim - nepažljivo preuzeli i ovu semantičku nesavršenost. (Paradoksalno je što, prihvatajući takav način rasuđivanja, očevidno pametni i lepo obrazovani g. Pančić u neku ruku kreće putem veleučenog g. Željka Simića, koji, kad hoće da kaže "podrška", veli "suporcija".)

Moja lična, sasvim sažeta, definicija nacionalizma glasi da je to vera u pretke i potomke. Najprostije rečeno, to podrazumeva osećanje pripadnosti svom narodu. Istovremeno, to znači poštovanje tradicije, negovanje svog jezika i kulture, toleranciju prema svakom drugom narodu (i, uostalom, mišljenju), a u temelju - zapravo veru u kontinuitet. Za razliku od g. Pančića, kome se čini da je nacionalizam "bizaran pogled na svet" ili "neobična devijacija", ja verujem da sposobnost za to osećanje čini ljudsku ličnost stabilnom i, ako se hoće, potpunom u jednom višem smislu.

Zabluda je, takođe, da je ovako definisan nacionalizam "neprijatna osobina kojom se ljudi otvoreno ponose samo još na Divljem Istoku". To nije osećanje koje može "izići iz mode", a sasvim sigurno ga ima i na Pitomom Zapadu: tamo se ono smatra prirodnim i toliko intimnim da o njemu nije pristojno govoriti. Kada se ispoljava - što je, na sreću, dosta retko - to se čini nerazmetljivo i sa jednim krajnjim, mirnim uverenjem. Insinuirati da ovako shvaćen nacionalizam podrazumeva mržnju prema drugim narodima, izolacionizam ili čak lojalnost zlotvorskom režimu ne samo što zvuči nedobronamerno nego nije ni inteligentno. Prezir prema "nacosima" u određenim građanski orijentisanim krugovima isto je onoliko naopak koliko i gluva mržnja šovinističkih prostaka prema "kosmopolitima".

Ispravka